Jevrejska nacija

Paraboli o dva sina usledila je parabola o vinogradu. U prvoj, Hristos je jevrejskim učiteljima izložio značaj poslušnosti. U drugoj, On ističe bogate blagoslove date Izrailju i pokazuje da je zbog toga Bog s pravom očekivao njihovu poslušnost. On im je izložio svu veličinu i slavu Božje namere, koje se mogla ostvariti samo njihovom poslušnošću. Skidajući veo sa budućnosti, pokazao im je kako je cela njihova nacija, propustivši da ispuni Božju nameru, izgubila Njegove blagoslove i izložila se neizbežnoj propasti.PVU 199.1

“Bijaše čovjek domaćin”, rekao je Hristos, “koji posadi vinograd, i ogradi ga plotom, i iskopa u njemu pivnicu, i načini kulu, i dade ga vinogradarima, i otide.”PVU 199.2

Opis o ovom vinogradu prorok Isaija daje ovako: “Zapjevaću sada dragome svojemu pjesmu dragoga svojega o vinogradu njegovu. Dragi moj ima vinograd na rodnom brdašcu. I ogradi ga, i otrijebi iz njega kamenje, i nasadi ga plemenitom lozom, i sazida kulu usred njega, i iskopa pivnicu u njemu, i počeka da rodi grožđem” (Is. 5, 1. 2).PVU 199.3

Domaćin je izabrao deo zemljišta u pustinji, ogradio ga i očistio od kamenja, zatim ga duboko uzorao i zasadio odabranom lozom, očekujući prirodno bogatu berbu.PVU 200.1

Od ovog parčeta zemlje, koje je sada trebalo da bude neuporedivo bolje od neobrađene pustinje, On je u plodovima očekivao nagradu za svoj rad i trud. Tako je i Bog iz ovog sveta izabrao jedan narod da bi ga preko Hrista negovao i vaspitavao. “Da, vinograd je Gospoda nad vojskama dom Izrailjev”, kaže prorok, “i ljudi su Judejci mili sad njegov” (Is. 5, 7). Bog je ovom narodu dao velike prednosti i blagoslovio ga obiljem svojih dobara. On je stoga opravdano očekivao da bude počastvovan odgovarajućim plodovima. Izrailjci su kao nacija usred ovog palog i bezbožnog sveta bili dužni da otkriju načela carstva Božjeg i da pred svetom budu predstavnici Njegovog karaktera.PVU 200.2

Kao vinograd Gospoda nad vojskama, bili su dužni da donose plodove karaktera koji će se bitno razlikovati od plodova neznabožačkih naroda. Idolopoklonički narodi koji su ih okruživali potpuno su se odali bezbožnosti. Svuda oko njih cvetalo je nasilje i poroci, zločini, tlačenje; ljudi su se najdubljoj iskvarenosti odavali bez ikakvog ograničavanja. Bezakonje, uniženost i beda bili su plodovi koji su neizbežno rasli na drvetu izopačenosti i greha. Ali vinograd koji je Gospod zasadio trebalo je da donosi sasvim drugačije plodove.PVU 200.3

Preimućstvo jevrejskog naroda bilo je da karakter Božji prikaže onakvim kako je bio otkriven Mojsiju. U odgovoru na Mojsijevu molitvu: “Pokaži mi slavu svoju”, Gospod je rekao: “Učiniću da prođe sve dobro moje ispred tee” (II Mojs. 33, 18. 19). “Jer prolazeći Gospod ispred njega vikaše: Gospod, Gospod, Bog milostiv, žalostiv spor na gnjev i obilan milosrđem i istinom. Koji čuva milost tisućama, prašta bezakonja, nepravde i grijehe” (II Mojs. 34, 6. 7). To su bili plodovi koje je Bog očekivao od svog naroda. Čistotom karaktera, svetošću života, milosrđem, ljubavlju, dobrotom, i samilošću mogao je ovaj narod da pokaže da je zaista “Zakon Gospodnji savršen, krijepi dušu” (Ps. 19, 7).PVU 200.4

Bog je nameravao da preko jevrejskog naroda podari bogate blagoslove svim narodima sveta.PVU 200.5

Preko Izrailja je trebalo pripremiti put za rasprostiranje svetlosti i znanja o Bogu po svemu svetu. Narodi sveta. Odajući se izopačenim navikama, bili su potpuno izgubili predstavu o Bogu. Bog u svojoj milosti ipak nije hteo da ih zbriše sa lica zemlje. On je, preko svoje izabrane Zajednice, hteo da im pruži priliku i mogućnost da Ga upoznaju. Namera Mu je bila da načela otkrivena preko Njegovog naroda postanu sredstvo za oživljavanje moralne Božje slike u čoveku.PVU 201.1

A da bi to i ostvario, Bog je Avrama pozvao da se odvoji od svoje idolopokloničke rodbine i nastani u zemlji Hananskoj. “I učiniću od tebe velik narod”, rekao je Gospod, “i blagosloviću te i ime tvoje proslaviću i ti ćeš biti blagoslov” (I Mojs. 12, 2).PVU 201.2

Potomci Avramovi, Jakov i njegovi sinovi, bili su dovedeni u Misir da ovom velikom neznabožačkom narodu objave načela carstva Božjeg. Josif je svojom čestitošću i svojim čudesnim odražavanjem u životu celokupne egipatske nacije bio dostojan predstavnik života Hristovog. Mojsije i mnogi drugi bili su verni svedoci za Boga.PVU 201.3

U izvođenju sinova Izrailjevih iz Misira Gospod je ponovo ispoljio svoju silu i svoje milosrđe. Njegova čudesna dela u njihovom oslobađanju iz ropstva i u Njegovom postupanju s njima za vreme putovanja kroz pustinju, nisu učinjena samo radi njihovog dobra. Sve je to trebalo da predstavlja očiglednu pouku za okolne narode. Gospod se kroz sve to otkrio kao Bog koji je iznad svakog ljudskog autoriteta i svake zemaljske veličine. Znacima i čudesima učinjenim za svoj narod On je pokazao svoju moć nad prirodom i nad najvećima od onih koji su obožavali prirodu. Bog je pohodio ponosni Misir kao što će u poslednjem danu pohoditi celu zemlju. Vatrom i olujom, zemljotresom i pomorom izbavio je veliki “JA SAM” svoj narod iz ropstva misirskog. Oslobodivši ga iz zemlje njegovog ropstva, vodio ga je “preko pustinje velike i strašne gdje žive zmije vatrene i škorpije, gdje je suša i nema vode” (V Mojs. 8, 15). On je iz “tvrdih stijena” izvodio vodu i dao im “hljeb nebeski” (Ps. 78, 24). “Jer je”, kako reče Mojsije: “dio Gospodnji narod Njegov. Jakov uže našljedstva njegova. Nađe ga u zemlji pustoj, na mjestu strašnu, gdje buči pustoš, vodi ga unaokolo, uči ga i čuva kao zjenicu oka svojega. Kao što orao izmamljuje orliće svoje, diže se nad ptićima svojim, širi krila svoja, uzima ih i nosi na krilima svojim. Tako ga Gospod vođaše i s njim ne bijaše tuđega Boga” (V Mojs. 32, 9 catdog 12). Na taj način ih je privodio k sebi da bi mogli živeti u senu i zaklonu Svemogućega.PVU 201.4

Sam Hristos je bio vođa sinova Izrailjevih na njihovom putovanju kroz pustinju. Obavijen danju u stub od oblaka, a noću u stub od ognja. On ih je vodio i usmeravao. Čuvao ih je i štitio od svih mogućih opasnosti u pustinji i uveo u Zemlju obećanu. Pred očima svih naroda koji nisu priznavali Boga, On je udomio Izrailj kao svoj izabrani narod, negujući ga kao Gospodnji vinograd.PVU 202.1

Ovom narodu bila su poverena božanska otkrivenja. On je u isto vreme bio upućen u propise zakona Božjeg i u večna načela istine, pravde i čistote. Povinovanje ovim načelima predstavljalo bi njihovu sigurnu zaštitu i spaslo bi ih od ubitačnog popuštanja grešnim navikama i praksi okolnih naroda. I poput kule u vinogradu, Bog je postavio svoj sveti hram usred njihove zemlje.PVU 202.2

Sve pouke i uputstva data Izrailju dolazila su od Hrista. Kao što je bio i s njima u pustinji tako je još uvek bio njihov učitelj i vođa. U šatoru od sastanka i u hramu lebdela je Njegova slava u svetoj šekini iznad prestola milosti. Njih radi On je stalno otkrivao bogatstva svoje ljubavi i strpljivosti.PVU 202.3

Bog je želeo da Izrailj kao svoj narod učini slavnim i hvale dostojnim pred narodima sveta. Dao im je sva moguća duhovna preimućstva. Nijedne blagodati neophodne za formiranje karaktera koji bi ih učinio Njegovim predstavnicima u svetu nije im uskratio.PVU 202.4

Pokoravanje sinova Izrailjevih zakonu Bojem učinilo bi njihov nacionalni prosperitet čudesnim pred narodima sveta. On, koji im je u pustinji dao mudrost i veštinu za svaki umetnički rad, (pri izgradnji šatora od sastanka), bio bi i dalje njihov učitelj; i pokoravanje Njegovim zakonima neprestano bi ih oplemenjivalo i uzdizalo. Da su ostali poslušni, bili bi pošteđeni mnogih bolesti koje su mučile druge narode i bili bi blagosloveni snagom i bistrinom uma. Božja slava, Njegovo veličanstvo i moć, otkrivali bi se u njihovom sveopštem napretku. Trebalo je da budu “carstvo svešteničko i narod svet” (II Mojs. 19, 6). Bog ih je zaista snabdeo svim što je bilo potrebno da bi postali najveća nacija na zemlji.PVU 202.5

Hristos im je preko Mojsija na najodređeniji način istakao Božju nameru i objasnio uslove njihovog blagostanja i napretka. “Jer si narod svet Gospodu Bogu svojemu”, naglasio je On, “Tebe je izabrao Gospod Bog tvoj da mu budeš narod osobit mimo sve narode na zemlji. I zato znaj da je Gospod Bog tvoj, Bog vjeran koji drži zavjet svoj i milost svoju do tisuću koljena onima koji Ga ljube i drže zapovijesti Njegove... Zato drži zapovijesti i uredbe i zakone, koje ti ja zapovijedam, da ih tvoriš. I ako ove zakone uzaslušate i uzdržite i ustvorite, i Gospod će Bog držati svoj zavjet i milost, za koji se zakleo ocima tvojima. I milovaće te i blagosloviće te i umnožiće te; blagosloviće plod utrobe tvoje i plod zemlje tvoje, žito tvoje i vino tvoje i ulje tvoje, plod goveda tvojih, i stada ovaca tvojih u zemlji za koju se zakleo ocima tvojima da će ti je dati. Bićeš blagosloven mimo sve narode na zemlji. Neće u tebi biti ni muškog ni ženskog neplodnoga, ni među stokom tvojom. I ukloniće Gospod od tebe svaku bolest i od ljutih zala misirskih koja znaš neće nijednoga pustiti na tebe” (V Mojs. 7, 6. 9. 11 catdog 15).PVU 203.1

Da su držali Njegove zapovesti, kaže Gospod: “Najboljom bi pšenicom hranio njih, i medom bi iz kamena sitio ih” “Duga života nasitio bi ih, i pokazao bi im spasenje svoje” (Ps. 81, 16; 91, 16).PVU 203.2

Prestupom Adama i Eve izgubljen je Edem i zbog tog njihovog greha prokletstvo je došlo na celu zemlju. Ali da se Izrailj kao narod Božji pridržavao Bogom datih uputstava, njihova zemlja bi dobila svu svoju prvobitnu plodnost i lepotu. Sam Bog im je dao uputstva za obrađivanje zemlje, i trebalo je samo da sarađuju s Njim u obnavljanju njene korisnosti. Tako bi cela zemlja, pod Božjim nadzorom, postala očigledna pouka za primanje duhovne istine. Kao što zemlja, pokoravajući se Bogom određenim zakonima prirode, donosi svoje plodove, tako bi i ljudska srca, pokoravajući se Božjim moralnim zakonima odražavala crte Njegovog karaktera. Čak i sami neznabošci priznali bi da su oni koji štuju pravog Boga i služe Mu napredniji od njih.PVU 203.3

“Gle”, rekao je Mojsije, “učio sam vas uredbama i zakonima kao što mi zapovijedi Gospod Bog moj, da bi ste tako tvorili u zemlji u koju idete da je naslijedite. Držite dakle i izvršujte ih jer je to mudrost vaša i razum vaš pred narodima, koji će kad čuju sve ove uredbe reći: “Samo je ovaj veliki narod, narod mudar i razuman. Jer koji je veliki narod kojemu je Bog tako blizu kao što je Gospod naš kad Ga god zazovemo? I koji je narod veliki koji ima uredbe i zakone pravedne kao što je sav ovaj zakon koji iznosim danas pred vas?” (V Mojs. 4, 5 catdog 8).PVU 204.1

Svu teritoriju Bogom namenjenu sinovima Izrailjevim trebalo je da oni i zaposednu. One narode koji su odbacili službu istinitom i pravom Bogu trebalo je odagnati iz te zemlje. Međutim, Božja je namera bila da ispoljavanje Njegovog karaktera preko Izrailja privuče i ostale narode. Jevanđeljski poziv je trebalo uputiti celom svetu. Učenjem o simboličnoj žrtvenoj službi trebalo je da Hristos bude uzignut pred pred svim narodima, i svi koji bi verom pogledali u Njega, mogli bi da dobiju večni život. Svi koji bi, kao Rava Hananejka i Ruta Moavka, odbacili idolopoklonstvo i prihvatili službu pravom Bogu, trebalo je da se ujedine sa Njegovim izabranim narodom. Pošto bi se broj Izrailja na taj način stalno uvećavao, oni bi širili svoje granice sve dok se njihovo carstvo ne bi proširilo na ceo svet.PVU 204.2

Bog je želeo da sve narode dovede pod svoju milostivu vladavinu. Želeo je da zemlja bude puna mira i radosti. On je ljude stvorio da budu srećni, i On čezne da ljudska srca ispuni nebeskim mirom. On želi da porodice na zemlji budu simbol one velike porodice na nebu.PVU 204.3

Ali Izrailj nije ostvario Božju nameru. Gospod je morao da kaže: “Ja te posadih lozu izabranu, sve sjeme istinito; pa kako mi se promijeni i izmetnu se odvoda od tuđe loze” (Jer. 2, 21). “Izrailj je prazna loza vinova, ostavlja rod za se” (Osija 10, 1).PVU 204.4

“Pa sada, stanovnici Jerusalimski i ljudi Judejci,
Sudite između mene i vinograda mojega.
Što je još trebalo činiti vinogradu mojemu što mu ne učinih?
Kad čekah da rodi grožđem, Zašto rodi vinjagom? Sada ću vam kazati što ću učiniti vinogradu svojemu.
Oboriću mu ogradu, neka opusti;
Razvaliću mu zid, neka se pogazi;
Uparložiću ga,
Neće se rezati ni kopati, Nego će rasti čkalj i trnje,
I zapovijediću oblacima da ne puštaju više dažda na nj.
On čeka sud, a gle nasilja,
Čeka pravdu, a gle vike”PVU 204.5

(Is. 5, 3 catdog 7).

Gospod je još preko Mojsija izložio svome narodu posledice njihovog verolomstva. Ne držeći se zaveta učinjenog s Njim, oni su se potpuno odvojili od Njega kao živog Boga, i Njegov blagoslov nije mogao da ih prati. “Čuvaj se” naglasio je Mojsije, “da ne zaboraviš Gospoda Boga svojega bacivši u nemar zapovijesti Njegove i zakone Njegove i uredbe Njegove, koje ti zapovijedam danas. I kad uzjedeš i nasitiš se, i dobre kuće načiniš i u njima staneš živjeti; i kad se goveda tvoja i ovce tvoje naplode, i kad ti se namnoži srebro i zlato, i štogod imaš kad ti se namnoži; nemoj da se ponese srce tvoje i da zaboraviš Gospoda Boga svojega, koji te je izveo iz zemlje misirske, iz kuće ropske. Niti govori u srcu svojemu: moja snaga i sila moje ruke dobavila mi je ovo blago. . . Ako li zaboraviš Gospoda Boga tvojega, i pođeš za drugim bogovima i njima staneš služiti i klanjati se, svjedočim vam danas da ćete zacjelo propasti, propašćete kao narodi koje Gospod potire ispred vas, jer ne poslušaste glasa Gospoda Boga svojega” (V Mojs. 8, 11 catdog 14. 17, 19. 20).PVU 205.1

Jevrejski narod nije poslušao ovu opomenu. Oni su zaboravili Boga i potpuno izgubili predstavu o velikoj prednosti koja im je bila data kao Njegovim predstavnicima u svetu. Blagoslovi koje su oni primili nisu svetu doneli nikakvu blagodat. Sve primljene prednosti oni su sebično iskoristili samo da bi slavili i veličali sebe. Tako su zakinuli Bogu službu koju je od njih s pravom očekivao, a i svet su zakidali na isti način ne pružajući mu nikakav primer verskog života i svetog uticaja. “Sve misli srca njihova”, slična stanovnicima pretpotopnog sveta, bile su “svagda samo zle” (I Mojs. 6, 5). Tako su, ponavljajući samo: “Crkva Gospodnja, crkva Gospodnja ovo je” (Jer. 7, 4), učinili da ono što je trebalo da predstavlja svetinju izgledalo kao neka lakrdija. U isto vreme oni su krivo prikazali Božji karakter, obeščastili Njegovo ime i skrnavili Njegovu svetinju.PVU 205.2

Vinogradari kojima je bio poveren Vinograd Gospodnji zloupotrebili su dato poverenje.PVU 206.1

Sveštenici i učitelji nisu pravilno i verno poučavali ljude. Nisu im uopšte predočili veliku Božju dobrotu i milost, kao ni Njegovo pravo da zahteva njihovu ljubav i odanost.PVU 206.2

Ovi vinogradari težili su samo da istaknu sebe i da se proslave. Plodove vinograda sebično su želeli da prisvoje, razmišljajući jedino o tome kako da svešteničku dužnost i pažnju naroda skrenu samo na sebe.PVU 206.3

Krivica ovih vođa u Izrailju nije bila ista kao i krivica običnog grešnika. Ovi ljudi su imali najsvetiju obavezu prema Bogu. Oni su najsvečanijom zakletvom bili obavezani da će u svom učenju isticati samo ono “Ovako veli Gospod” i da će se u praktičnom životu strogo pridržavati toga. Međutim, umesto da čine tako, oni su izopačavali Svete spise. Na pleđa ljudi stavili su veliki teret uvođenjem ceremonija kojima je sitničarski bio propisan svaki korak u životu. Ljudi su živeli u stalnom nemiru, jer nisu bili u stanju da ispune sve zahteve koje su im rabini propisivali. I kad su uvideli da je zaista nemoguće ispuniti sve one zahteve postavljene od strane ljudi, zanemarili su i zapovesti Božje.PVU 206.4

Gospod je učio svoj narod da je On pravi vlasnik vinograda, i daj e njima sve što imaju povereno samo zato da bi to pravilno upotrebili na slavu Njemu i za dobro bližnjih. Ali sveštenici i učitelji nisu izvršili zadatak koji im je u njihovoj svetoj službi bio poveren kao pristavima Božje svojine. Oni su sistematski zakidali Bogu sredstva i druga preimućstva koja su im bila poverena za unapređenje dela Božjega. Njihova gramžljivost i pohlepa učinila ih je prezrenim čak i u očima neznabožaca. Tako je neznabožačkom svetu pružena prilika da pogrešno protumači Božji karakter i zakone Njegovog carstva.PVU 206.5

Pun očinske ljubavi za svoj narod, Bog je još uvek bio strpljiv u svom postupanju s njima. Zalagao se da ih pridobije dajući im, a ponekad i uskraćujući darove svoje milosti. Strpljivo im je ukazivao na njihove grehe, i odgađao najavljene kazne uvek u nadi da će se pokajati. Bog je neprestano slao glasnike i proroke da vinogradarima ukažu na Njegove sasvim opravdane zahteve; ali umesto da im požele dobrodošlicu, oni su ih smatrali neprijateljima. Proganjali su ih i ubijali. Bog je u svojoj milosti još uvek slao nove glasnike, ali su oni bili dočekivani isto kao i svi njihovi prethodnici, s tom razlikom što su bezdušni vinogradari svaki put bili još odlučniji u svojoj mržnji.PVU 206.6

Kao poslednje sredstvo svoje milost, poslao im je Bog “Sina svojega govoreći: postidjeće se sina mojega” Ali njihovo uporno protivljenje učinilo ih je još i osvetljivima, i oni rekoše među sobom: “Ovo je nasljednik; hodite da ga ubijemo, i da nama ostane nasledstvo Njegovo” Tada ćemo moći nesmetano da uživamo vinograd, a s plodovima činiti što je nama drago.PVU 207.1

Jevrejski poglavari ne samo što nisu ljubili Boga, nego su potpuno raskinuli s Njim i odbacili sve Njegove ponude za pravedno izravnanje. Hristos, Božji ljubimac, došao je da opravdane zahteve Vlasnika u odnosu na Njegov vinograd potvrdi i dokaže; ali su Ga vinogradari dočekali sa neskrivenim prezirom, rekavši: “Nećemo da ovaj vlada nad nama” Zavideli su Hristu na Njegovom plemenitom karakteru. Pošto je način Njegovog učenja bio daleko uzvišeniji od njihovog, strepili su pred Njegovim uspehom. On ih je opominjao, razotkrio njihovo licemerje i ukazao im na neizbežne posledice njihovog načina rada. To ih je razbesnelo do ludila. Bolno i žestoko tištali su ih Njegovi prekori koje nisu mogli da poreknu a ni da oćute. Mrzeli su visoko merilo pravednosti na koju je On stalno upućivao. Videli su da je On svojim učenjem potpuno razotkrio njihovu sebičnost, i zato su odlučili da Ga ubiju. Bio im je nepodnošljivo mrzak Njegov beskompromisni primer istinoljubivnosti i pobožnosti, kao i uzvišena duhovnost koju je ispoljavao u svakom svom postupku. Celokupan Hristov život predstavljao je ukor i osudu njihove sebičnosti; i kad je došlo do konačnog ispita, ispita koji je značio poslušnost za večni život ili pak neposlušnost za večnu smrt, oni su odbacili Sveca Izrailjevog. Kad su bili pozvani da se odluče: za Hrista, ili za Varavu, oni su jednoglasno povikali: “Uzmi Ovoga, a pusti nam Varavu” (Luka 23, 18). A kad je Pilat zapitao; “A što ću činiti sa Isusom?” oni su divljački zaurlali: “Da se razapne” (Mat. 27, 22). “Zar cara vašega da razapnem?” pitao je Pilat, a poglavari i sveštenici su odgovorili: “Mi nemamo cara ocim ćesara” (Jovan 19, 15). I kad je Pilat nemoćno oprao svoje ruke govoreći: “nijesam kriv u krvi ovoga pravednika” sveštenici su, pridruživši se prostačkoj rulji, izbezumljeno vikali: “Krv Njegova na nas i na djecu našu” (Mat. 27, 24. 25).PVU 207.2

Tako su ove jevrejske vođe izvršile svoj izbor. Njihova odluka je registrovana u knjizi koju je Jovan video u ruci Onoga što sedi na prestolu catdog u knjizi koju nijedan čovek ne može otvoriti. Ova odluka zajedno sa svom onom osvetoljubivošću iz koje je i izrasla pojaviće se pred njima onog dana kad pečate sa te knjige razlomi Lav od kolena Judina.PVU 208.1

Jevreji su negovali ideju da su oni miljenici neba i da će, kao Božja zajednica, uvek biti iznad svih ostalih. Oni su tvrdili da su deca Avramova, i da su temelji njihovog blagostanja tako čvrsti da bi catdog činilo im se catdog mogli izazvati i nebo i zemlju da im ospore njihova prava. Ali su se svojim neverstvom pripremili samo za osudu od strane neba i za potpuno odvajanje od Boga.PVU 208.2

U paraboli o vinogradu, pošto je sveštenicima slikovito prikazao vrhunac njihovog bezbožništva, postavio im je pitanje: “Kad dođe dakle Gospodar vinograda šta će učiniti vinogradarima onijem?” Sveštenici su izlaganje priče pratili s dubokim interesovanjem i, ne primenivši je na sebe, pridružiše se prisutnima u odgovoru: “Zločince će zlom smrti pomoriti; a vinograd daće drugim vinogradarima, koji će mu davati rodove u svoje vrijeme”PVU 208.3

I neznajući sami su sebi izrekli presudu. Isus ih je pogledao, i po Njegovom prodornom pogledu oni su znali da čita tajne njihovog srca. Njegovo božanstvo zablistalo je pred njima u sili koja se nije mogla pogrešno protumačiti. U vinogradarima prepoznali su sami sebe i nehotično uzviknuše: “Ne dao Bog!”PVU 208.4

Svečano i sa puno sažaljenja Hristos je nastavio: “Zar nijeste čitali u pismu: kamen koji odbaciše zidari, onaj posta glava od ugla; to bi od Gospoda i divno je u vašijem očima. Zato vam kažem da će se od vas uzeti carstvo Božije, i daće se narodu koji njegove rodove donosi. I ko padne na ovaj kamen razbiće se; a na koga on padne satrće ga” (Mat. 21, 42 catdog 44).PVU 208.5

Da su Jevreji primili Hrista On bi siguno sprečio propast njihove nacije. Ali su ih zavist i ljubomora učinile neumoljivim. Oni su čvrsto odlučili da Isusa iz Nazareta ne priznaju i ne prihvate kao Mesiju. Odbacili su Onoga koji je predstavljao videlo svetu i zato su ostali u mraku crnjem od ponoći. Presuda nagoveštena ovom parabolom stigla je jevrejsku naciju. Njihove neukroćene i nekontrolisane strasti donele su im propast kao neizbežnu posledicu. U slepom besu i jarosti oni su prilikom opsade Jerusalima uništavali jedni druge. Svojom buntovničkom i upornom ohološću samo su još više izazvali protiv sebe gnjev rimskih osvajača. Jerusalim je potpuno razoren, hram pretvoren u ruševine, a mesto na kom se nalazio preorano je kao njiva. Deca Judina umirala su najstrašnijom smrću. Milioni su bili prodavani, da po neznabožačkim zemljama služe kao roblje.PVU 209.1

Kao nacija, Jevreji nisu ispunili Božju nameru, i vinograd je oduzet od njih. Preimućstva koja su oni zloupotrebili, i delo koje su omalovažili, povereni su drugima.PVU 209.2