Novac
Bog je ljudima poverio i sredstva. Snagu i sve drugo što je potrebno da bi se stekla materijalna dobra daje samo On. On navodnjava i kvasi zemlju rosom nebeskom i osvežavajućim pljuskovima kiše. On daje sunčevu svetlost koja greje zemlju i sve u prirodi budi na novi život. On čini da sve to cveta, buja i donosi plod. I sasvim prirodno očekuje da Mu uzvratimo nešto od svega toga što nam je dao.PVU 251.1
Novac i materijalna dobra koja posedujemo nisu nam dati da bismo slavili i uzdizali sebe, već da kao verni pristavi sve to upotrebimo na čast i slavu Bogu. Neki pogrešno misle da samo jedan deo njihovih sredstava pripada Bogu, i kad taj deo odvoje za verske i dobrotvorne svrhe, oni smatraju da preostalim mogu da raspolažu slobodno kao se njima sviđa. To je zabluda. Sve što posedujemo pripada Bogu i Njemu ćemo morati da položimo račun o upotrebi svega toga. Način na koji koristimo svaki svoj dinar pokazuje da li Boga zaista ljubimo iznad svega, a bližnjega kao samoga sebe.PVU 251.2
Novac ima veliku vrednost, jer njime možemo učiniti velika dobra. U rukama Božje dece novac predstavlja hranu gladnima, piće žednima i odelo golima. On je zaštita i odbrana za potlačene i sredstvo za pružanje pomoći bolesnima. Međutim, sam po sebi novac nije vredniji od peska; izuzev ako ga koristimo u podmirivanju životnih potreba, u svemu onome što će poslužiti na blagoslov drugima i unapređenje Hristovog dela na zemlji.PVU 251.3
Nagomilavanje bogatstva nije samo nekorisno, nego je i pravo prokletstvo. U ovom životu bogatstvo predstavlja samo zamku za dušu, odvraćajući njenu ljubav i naklonost prema nebeskom blagu. U veliki dan Božjeg suda novac će, kao svedok neupotrebljenih talenata i propuštenih prilika, osuditi mnoge koji su ga posedovali. Apostol Jakov u svetim zapisima Reči Božje kaže: “Hodite vi sad, bogati, plačite i ridajte za svoje ljute nevolje koje idu na vas. Bogatstvo vaše istruhnu, haljine vaše pojedoše moljci. Zlato vaše i srebro zarđa i rđa njihova biće svjedočanstvo na vas; izješće tijelo vaše kao oganj. Stekoste bogatstvo u pošljednje dane. Gle, viče plata vašijeh poslenika koji su radili njive vaše i vi ste im otkinuli; i vika žetelaca dođe do ušiju Gospoda Savaota” (Jakov 5, 1 catdog 4).PVU 251.4
Hristos ne odobrava rasipničko i lakomisleno trošenje novca. Njegova pouka u pogledu štednje: “Sakupite komade što pretekoše da ništa ne propadne” (Jovan 6, 12), upućena je svim Njegovim sledbenicima. Svaki onaj ko shvati da i novac predstavlja Bogom povereni “talenat”, upotrebljavaće ga najekonomičnije, osećajući se dužnim da štedi kako bi mogao davati.PVU 252.1
Što više potrošimo na raskoš i sebično zadovoljenje nezasitih prohteva, utoliko ćemo manje biti u stanju da nahranimo gladne i odenemo gole. Svaki dinar nepotrebno potrošen lišava nas dragocene mogućnosti da činimo dobro. Na taj način se Bogu zakida čast koja bi mu pravilnom upotrebom poverenih talanata bila ukazana.PVU 252.2