26—Stvaranje Prijateljstva Bogatstvom Nezasluženim

Ovo se poglavlje zasniva na Jevanđelju po Luki 16, 1 catdog 9.

Hristos je došao na ovaj svet u vreme kada su ljudi bili veoma koristoljubivi. Ljudi su večno podredili prolaznim ovozemaljskim vrednostima, a svoja stremljenja umesto na budućnost usmerili samo na sadašnjost. Oni su opsenu uzimali za stvarnost, a stvarnost smatrali opsenom. Nisu bili u stanju da verom sagledaju nevidljivi svet. Sotona im je vrednosti ovozemaljskog života prikazao toliko privlačnim da je to obuzelo sve njihove misli i nasedali su njegovim kušanjima.PVU 264.1

Hristos je došao da primeni ovakvo shvatanje života. On je nastojao da razbije ovu čarobnu moć koja je prosto omađijala i zavela ljude. U svojim poukama trudio se da pravilno reguliše zahteve i neba i zemlje i da misli ljudi sa sadašnjeg i prolaznog usmeri na večno i neprolazno blago. Pozivao ih je da se umesto stalne trke za privremenim zemaljskim interesima, pripremaju za večnost.PVU 264.2

“Bijaše jedan bogat čovjek,” catdog kazao je Hristos catdog “koji imaše pristava, i toga potkazaše kod njega da mu prosipa imanje” Pomenuti bogataš je svu svoju imovinu poverio rukovođenju ovog svog sluge; međutim, sluga se pokazao nepošten. Kada se gospodar osvedočio da ga sluga sistematski zakida, odlučio je da ga otpusti; ali je prethodno zatražio da mu ovaj položi račun o svim svojim poslovanjima u upravljanju njegovom kućom. “Šta ovo ja čujem za tebe?” zapitao je on, i dodao: “Daj račun kako si kućio kuću! jer ne možeš više upravljati kućom!”PVU 264.3

Shvativši da je otpušten iz službe, ovaj pristav je pred sobom video tri puta i tri mogućnosti izbora. Morao je: ili da radi, ili da prosi, ili pak da umre od gladi. Razmislivši, on “reče u sebi: Šta ću činiti: Gospodar moj uzima od mene upravljanje kuće, kopati ne mogu, prositi stidim se. Znam šta ću činiti da bi me primili u kuće svoje kad mi se oduzme upravljanje kućom. I dozvavši redom dužnike gospodara svojega reče prvome: koliko si dužan gospodaru mojemu? A on reče: “sto oka ulja. I reče mu: Uzmi pismo svoje i sjedi brzo te napiši pedeset. A potom reče drugome: a ti koliko si dužan? A on reče: sto oka pšenice. I reče mu: Uzmi pismo svoje i napiši osamdeset”PVU 265.1

Tako je neverni sluga uvukao i druge u svoje nepoštenje. On je na prevaru izvukao novac svoga gospodara u njihovu korist, a oni sa svoje strane, prihvativši tako ponuđeno preimućstvo, prirodno su se osećali dužnim i obaveznim da i njega prime kao prijatelja.PVU 265.2

I pohvali gospodar nevernoga pristava što mudro učini. Čovek svetovnog duha pohvalio je oštroumnost čoveka koji mu je na prevaru izvukao novac. Ali pohvala bogatog čoveka nije bila i preporuka i pohvala Božja.PVU 265.3

Hristos nije pohvalio nepravednog pristava, već je ovaj dobro poznati slučaj samo iskoristio da bi ilustrovao pouku koju je želeo da istakne. “Načinite sebi prijatelje nezasluženim bogatstvom”, naglasio je Hristos, “da bi vas kad osiromašite primili u vječne kuće” Fariseji su kritikovali i osuđivali Spasitelja što se mešao sa carinicima i grešnicima, ali to nije umanjilo Njegovoi interesovanje i zalaganje za te prezrene i odbačene ljude. On je video da ih i sam njihov posao navodi u iskušenje i prosto mami na greh. Prvi pogrešan korak učini se lako, a zatim se naglo tone u sve dublje nepoštenje i u sve teže prestupe. Hristos je na sve moguće načine nastojao da ih pridobije za uzvišenije ciljeve i plemenitija načela. Ovaj cilj je imao pred očima i kad je ispričao slučaj sa nepoštenim pristavom. Slučaj istaknut u ovoj paraboli zaista se odigrao među carinicima, i u Hristovom opisivanju pomenutom događaja oni su prepoznali sopstvene postupke. Njihova pažnja bila je probuđenja, a i iz slike sopstvenih nečasnih postupaka mogli su sada da izvuku pouku duhovnog karaktera.PVU 265.4

Parabola je, ipak, bila upućena direktno Hristovim učenicima. Kvasac istine je dat prvo njima da bi ga oni preneli i drugima. Mnoge od Hristovih pouka sami učenici u početku nisu shvatili i često je izgledalo da su ih potpuno zaboravili. Ali pod uticajem Duha Svetoga ove istine su im kasnije postale znatno jasnije, i oni su ih veoma snažno i upečatljivo iznosili pred novoobraćene koji su naknadno pristupali Zajednici.PVU 266.1

Spasitelj je govorio isto tako i farisejima. On nikada nije gubio nadu da bi i oni mogli da prime silu Njegove Reči. Mnogi od njih su već bili duboko osvedočeni, i kad su im apostoli po silasku Duha Svetoga ponovili ove istine, oni su dobrim delom postali odani Hristovi učenici.PVU 266.2

Fariseji su nastojali da Hrista ozloglase optužujući Ga da se meša sa carinicima i grešnicima. Sada je On ovaj prekor usmerio na same njih kao tužitelje. Slučaj pomenut u paraboli za koji se znalo da se odigrao među carinicima. On je predočio i farisejima prikazujući im i način njihovog pogrešnog postupanja i jedini put kojim su to mogli da isprave.PVU 266.3

Nevernom pristavu su dobra njegovog gospodara bila poverena da bi ih koristio u dobrotvorne svrhe; ali on ih je sebično iskoristio samo za sebe. Tako je bilo i sa izrailjskim plemenima. Bog ih je izabrao kao potomstvo Avramovo. Krepkom rukom i mišicom podignutom izbavio je iz ropsta u Misiru. Učinio ih je čuvarima Njegove svete istine namenjene da budu blagoslov celom svetu. Poverio im je živa proročanstva da bi primljenu svetlost mogli da prenesu i na druge. Ali su oni kao Njegovi pristavi sve to upotrebili sebično samo da bi uzdigli sebe i uvećali svoja materijalna dobra.PVU 266.4

Fariseji su, ispunjeni osećanjem sopstvene pravednosti i kompleksom više vrednosti zloupotrebili dobra koja im je Bog poverio da bi ih upotrebili na slavu Njegovog imena.PVU 267.1

Sluga pomenut u ovoj paraboli nije učinio nikakve pripreme za budućnost. Dobra koja su mu bila poverena da bi se upotrebila za dobro i blagoslov drugih, on je iskoristio samo za sebe. Ali on je mislio samo na sadašnjost. I kad je video da će mu dato poverenje biti oduzeto, nije više imao ništa što bi mogao nazvati svojim. Međutim, dobra njegovog gospodara još uvek su mu bila u rukama, i on je odlučio da to iskoristi kako bi obezbedio svoju budućnost. Da bi to postigao, morao je raditi po novom planu. Umesto da sabira za sebe, morao je davati drugima. Na taj način je mogao steći prijatelje koji će, kad bude otpušten, moći da ga prime. Tako je bilo i sa farisejima. Poverenje koje im je, u smislu duhovnim pristava, bilo dato uskoro je trebalo da im se oduzme; i sad su bili pozvani da se pobrinu za svoju budućnost. Samo nastojanjem da čine dobro drugima mogli su da usreće i sebe. Samo deleći s drugima ono što im je Bog dao u ovom životu mogli su se pripremiti i obezbediti za večnost.PVU 267.2

Pošto je ispričao parabolu, Hristos je dodao: “Jer su sinovi ovoga vijeka mudriji od sinova vidjela u svojemu naraštaju.” A to znači da snalažljivi ljudi u svetu mnogo više mudrnosti revnosti ispoljavaju u radu za sebe nego takozvana deca Božja u svojoj službi za Njega. Tako je to bilo i u danima Hristovim, a tako je i danas. Pogledajmo život mnogih koji tvrde da su hrišćani. Gospod ih je obdario sposobnostima, snagom i uticajem; poverio im je takođe i materijalna dobra da bi mogli biti Njegovi saradnici u velikom planu iskupljenja. Sve te Njegove darove trebalo bi upotrebiti na blagoslov čovečanstva, za pomoć napaćenih i siromašnih. Gladne treba nahraniti, gole obući, udovice i sirote zbrinuti a tužnim i potištenim pružiti potrebnu pomoć i uslugu. Božja namera nikad nije bila da u svetu vlada tolika beda i nemaština. Njegova volja nikad nije bila da jedni žive u izobilju i raskoši, dok deca drugih vape za hlebom. Sva sredstva koja prevazilaze stvarne životne potrebe, poverena su ljudima da bi ih u vidu dobročinstva posvetili na blagoslov potrebnima. “Prodajite što imate”, kaže Hristos, “i dajite milostinju” (Luka 12, 33). “Bogatima na ovom svijetu zapovijedaj:... Neka dobro čine, neka se bogate u dobrim djelima, neka budu podašni zajedničari” (I Tim. 6, 18). “Nego kad činiš gozbu, zovi siromahe, kljaste, hrome i slijepe” (Luka 14, 13). “Da razvežeš sveze bezbožnosti, da razdriješiš remenje od bremena, da otpustiš potlačene i da izlomite svaki jaram... Da prelamaš hljeb svoj gladnome, a siromahe prognane da uvedeš u kuću? kad vidiš gola da ga odjeneš, i da se ne kriješ od svoga tijela” (Is. 58, 6. 7. 10). “Idite po svemu svijetu i propovijedajte jevanđelje svakom stvorenju” (Marko 16, 15). Ovo su izričite Gospodnje zapovesti, a da li ih ispunjavaju mnogi od onih koji se tako razmetljivo nazivaju hrišćanima?PVU 267.3

Avaj, koliko li je samo onih koji tako sebično prisvajaju Božje darove! Koliko ih je koji dodaju “kuću na kuću i zemlju na zemlju” i iz dana u dan uvećavaju svoje posede! Koliko je onih koji svoja sredstva nemilosrdno troše na uživanja i zadovoljavanje apetita, za raskošno uređene kuće, za skupi nameštaj i odevanje! Dok su s druge strane, njihovi bližnji prepušteni bedi, bolesti i smrti i upućeni jedino na zločin. Mnogi i mnogi propadaju a ne upućuje im se nijedan saosećajan pogled, nijedna reč ni delo samilosti i ljubavi.PVU 268.1

Ljudi će teško odgovarati što zakidaju Boga. Sebičnom upotrebom sredstava zakida se čast i slava Gospodu koja bi Mu spontano bila ukazana ublažavanjem ljudskih patnji i radom na spasavanju duša. Ovakva zloupotreba preimućstava predstavlja pravu proneveru i utaju Bogom poverenih dobara. Zato Gospod takvima poručuje preko svog proroka: “I doći ću k vama na sud, i biću brz svjedok protiv onijeh koji zakidaju najam najamniku, i udovici i siroti i došljaku krivo čine i ne boje se mene, veli Gospod nad vojskama” “Eda li će čovjek zakidati Boga? a vi mene zakidate, i govorite u čemu te zakidamo? u desetku i u prinosu. Prokleti ste jer me zakidate, vi, sav narod” (Mal. 3, 5. 8. 9). “Hodite vi sad, bogati, plačite i ridajte za svoje ljute nevolje koje idu na vas. Bogatstvo vaše istruhnu, i haljine vaše pojedoše moljci; zlato vaše i srebro zarđa i rđa njihova biće svjedočanstvo na vas ...Stekoste bogatstvo u pošljednje dane” “Veselite se na zemlji, i nasladiste se...” “Gle, viče plata vaših poslenika koji su radili njive vaše a vi ste im otkinuli, i vika žetelaca dođe do ušiju Gospoda Savaota” (Jakov 5, 1 catdog 3; 5, 4).PVU 268.2

Od svakog pojedinog tražiće se da vrati darove koji su mu bili povereni. Sva bogatstva koja su ljudi nagomilali na ovom svetu neće im biti ni od kakve koristi na dan poslednjeg suda. Tada ljudi neće više imati ništa što bi mogli zvati svojim.PVU 269.1

Oni koji nagomilavanje ovozemaljskog blaga smatraju glavnim ciljem u životu, pokazuju manje mudrosti i manje brige za svoje večno dobro nego sto je nepravedni pristav u paraboli mislio na svoj ovozemaljski opstanak. Ovi takozvani sinovi svetlosti manje su mudri od sinoga ovoga sveta u svom pokoljenju. To su oni o kojima prorok u svom prikazu velikog sudnjeg dana kaže: “Tada će baciti čovjek idole svoje srebrne i idole svoje zlatne, koje načini sebi da im se klanja, krticama i slijepijem mišima. Ulaziće u rasjeline kamene i u pećine kamene od straha Gospodnjega i od slave veličanstva njegova, kad ustane da potre zemlju” (Is. 2, 20. 21).PVU 269.2

“Načinite sebi prijatelje nezasluženim bogatstvom”, rekao je Hristos, “da bi vas kad osiromašite primili u vječne kuće” Sam Bog i Hristos i anđeli učestvuju u pružanju pomoći nevoljnima, grešnima i napaćenima. Predajte se Bogu u tom cilju, upotrebite darove koje vam je On dao upravo toga radi, stupite u zajednistvo sa nebeskim bićima i vase će srce kucati u skladu sa njihovim.PVU 269.3

Postaćete im slični po karakteru. Za vas ti stanovnici večnog prebivalista neće biti strani i nepoznati. Kad sve ovo sto je na zemlji jednom prođe, stražari na vratima neba poželeće vam dobrodoslicu.PVU 269.4

Sredstva upotrebljena na blagoslov drugih biće bogato uzvraćena. Bogatstvo pravilno iskorisćeno doneće mnoga dobra. Mnoge duše biće pridobijene za Hrista. Oni koji se u svom životu pridržavaju plana Hristovog, srešće u dvorovima Božjim one za koje su na zemlji zalagali i žrtvovali. Iskupljeni će se zahvalna srca sećati onih koji su bili oruđe njihovog spasenja. Dragoceno će i divno biti nebo za one koji su ovde bili verni u delu spasavanja duša.PVU 269.5

Pouka sadržana u ovoj paraboli važna je i bitna za svakog pojedinog. Svako će biti odgovoran za darove milosti koji su mu darovani u Hristu. Život je isuviše ozbiljan da bi se u potpunosti posvetio samo prolaznim i ovozemaljskim interesima. Gospod želi da sve ono što znamo o večnom i nevidljivome verno prenosimo i drugima.PVU 269.6

Milioni i milioni ljudskih bića svake godine neopomenuti i nespaseni odlaze u večnost. Iz časa u čas pružaju nam se prilike u različitim životnim situacijama da dopremo do srca ljudi i da ih spasemo. Takve prilike i mogućnosti neprestano nam se ukazuju i prolaze. Bog želi da ih iskoristimo na najbolji način. Dani, sedmice, meseci nepovratno prolaze, i svaki put nam za toliko ostaje manje i vremena i mogućnosti za rad. Možda neće proći više od svega nekoliko godina, i začućemo glas kome niko neće moći uskratiti odgovor: “Daj račun kako si kućio kuću”PVU 270.1

Hristos traži od svakog pojedinca da o svemu ovome ozbiljno razmišlja. Potrudite se najiskrenije da napravite obraču. Na jednu stranu stavite Isusa koji predstavlja neprolazno blago, život, istinu, spasenje i božansku radost u spasenju duša, a na drugu stranu stavite sve privlačnosti koje vam može pružiti ovaj svet. Na jednu stranu merila stavite gubitak i sopstvene duše i duša onih koji su vašim posredovanjem i zalaganjem mogli biti spaseni, a na drugu stranu i za sebe i za njih stavite život koji se po trajanju može meriti životom Božjim. Odmeravajte za vreme i za večnost. I dok ste vi time zauzeti, Hristos vam poručuje: “Jer kakva je korist čovjeku ako zadobije sav svijet a duši svojoj naudi” (Marko 8, 3. 6).PVU 270.2

Bog želi da mi, umesto zemaljskog, izaberemo nebesko. On pred nama širom otvara mogućnost ulaganja u nebu. On nas podstiče i hrabri da težimo ka najvišem cilju i da sebi osiguramo najdragocenije blago. “Učiniću”, kaže On, “da će čovjek više vrijediti nego zlato čisto, više nego zlato Ofirsko” (Is. 13, 12). Kad nestanu bogatstva koja moljci mogu da pokvare i rđa da nagrize i upropasti, Hristovi sledbenici će moći da se raduju svom nebeskom blagu, blagu koje je večno i neprolazno.PVU 270.3

Od svih prijateljstava ovog sveta bolje je prijateljstvo onih koje je iskupio Hristos. Od prava na najveličanstvenije palate na ovom svetu neuporedivo je bolje i uzvišenije pravo na dvorove koje je Spasitelj otišao da pripremi za nas. I od svake pohvale na svetu umilnije će da zvuči dobrodošlica koju će Spasitelj uputiti svojim vernim slugama: “Hodite blagosloveni Oca mojega, primite carstvo koje vam je pripravljeno od postojanja svijeta” (Mat. 25, 34).PVU 270.4

Onima pak koji nemilice rasipaju Njegova dobra, Hristos još uvek pruža priliku da osiguraju sebi večno i neprolazno blago. “Dajite” kaže On, “i daće vam se: mjeru dobru i nabijenu i stresenu i prepunu daće vam se u naručje vaše” “Načinite sebi torbe koje neće ovetšati, haznu koja se nikada neće isprazniti, na nebesima, gdje se lupež ne prikučuje niti moljac jede” (Luka 6, 38; 12, 33). “Bogatima na ovome svijetu zapovijedaj da se ne ponose niti uzdaju u bogatstvo propadljivo, nego u Boga živoga, koji nam sve daje izobilno za užitak; neka dobro čine, neka se bogate u dobrijem djelima, neka budu podašni, zajednični. Sabirajući sebi temelj dobar za unapredak da prime život vječni” (I Tim. 6, 17 catdog 19).PVU 271.1

Pošaljite svoju imovinu pred sobom na nebo. Sabirajte blago kod Božjeg prestola, i osigurajte sebi pravo na neiscrpna i neistraživa bogatstva Hristova. “Načinite sebi prijatelje nezasluženim bogatstvom da bi vas kada osiromašite primili u vječne kuće”PVU 271.2