Na dobroj zemlji

Sejač ne mora uvek doživeti razočaranje. O semenu koje je palo na dobru zemlju, Spasitelj kaže: “A posijano na dobroj zemlji to je koji sluša riječ i razumije, koji dakle i rod rađa i donosi jedan po sto, a jedan po šezdeset, a jedan po trideset” “A koje je na dobroj zemlji, to su oni koji riječ slušaju, i u dobrom i čistom srcu drže, i rod donose u trpljenju”PVU 30.3

“Dobro i čisto srce” o kojem se u ovoj paraboli govori nije srce bez greha, jer se Jevanđelje mora propovedati izgubljenima. Hristos je rekao: “Nijesam došao da dozovem pravednike no grješnike na pokajanje” (Marko 2, 17). Čista i iskrena srca je onaj koga Sveti Duh može da osvedoči i ubedi. On uviđa svoju krivicu i oseća potrebu za Božjom milošću i ljubavlju, te iskreno želi da upozna istinu i da po njoj živi. Dobro srce je srce koje veruje, srce koje ima poverenja u Reč Božju. Bez vere nije moguće ni primiti Božju Reč. “Jer onaj koji hoće da dođe k Bogu, valja da vjeruje da ima Bog, i da plaća onima koji ga traže” (Jev. 11, 16).PVU 31.1

“A posijano na dobroj zemlji, to je koji sluša riječ i razumije”. Fariseji su u danima Hristovim zatvarali svoje oči da ne vide i uši svoje da ne čuju. Zato istina nije mogla da dopre do njihovog srca i morali su da snose posledice svog hotimičnog neznanja i zaslepljenosti koju su sami sebi nametnuli. Ali Hristos svoje učenike poučava da svoje srce i um nikad ne zatvaraju pred poukom i da uvek budu spremni da veruju. On je izrekao blagoslov svima koji slušaju i gledaju očima vere.PVU 31.2

Slušaoci koji su upoređeni sa dobrom zemljom ne primaju reč “kao riječ čovečiju, nego kao što zaista jest: riječ Božju” (I Sol. 2, 13). Pravi učenik je samo onaj koji nauku Svetog Pisma prima tako kao da mu lično govori glas Božji. On Reč Božju uzima sa strahopoštovanjem, jer je ona za njega živa stvarnost pred kojom otvara svoju dušu i srce i prihvata je. Takvi slušaoci bili su Kornilije i njegovi prijatelji, koji su apostolu Petru rekli: “Sad dakle mi svi stojimo pred Bogom da čujemo sve što je tebi od Boga zapovijeđeno” (Djela 10, 37).PVU 31.3

Spoznaja istine ne zavisi toliko od moći shvatanja koliko od čistote namere, jednostavnosti i usrdnosti vere koja se u potpunosti oslanja na Boga. Onima koji u poniznosti i smernosti srca traže božansko vođstvo, anđeli Božji prilaze veoma blizu, a Sveti Duh im otvara bogate riznice istine.PVU 31.4

Slušaoci upoređeni sa dobrom zemljom su oni koji, kad čuju Reč, primaju je u svoje srce, te sotona sa svim svojim paklenim silama nije u stanju da im je otme.PVU 32.1

Nije dovoljno Reč Božju samo čitati ili je samo slušati. Ko želi da mu Sveto Pismo bude od neke koristi, treba duboko i u duhu pobožnosti da razmišlja o istinama koje čita ili sluša. Uz molitvu i najusrdniju pažnju on mora nastojati da spozna značenje reči koje kazuju istinu, i duboko da se napoji duhom tih svetih božanskih izreka.PVU 32.2

Bog želi da se bavimo uzvišenim i čistim mislima. On želi da duboko razmišljamo o Njegovoj ljubavi i milosti, proučavajući Njegovo čudesno delo u velikom planu iskupljenja. Tako će naša predstava o istini biti uvek sve jasnija, a želja za čistotom srca i bistrinom misli sve veća i svetlija.PVU 32.3

Duša koja boravi u čistoj atmosferi svetih misli biće preobražena održavanjem stalne veze s Bogom kroz proučavanje Njegove svete Reči.PVU 32.4

“I rod donosi.” Oni koji se, čuvši Reč Božju, drže njenih pouka, doneće i plod u poslušnosti. Božja Reč, primljena u dušu, otkriće se u dobrim delima. Rezultati toga videće se u Hristu sličnom karakteru u životu dotičnoga. Hristos o samom sebi kaže: “Hoću činiti volju tvoju, Bože moj, i zakon je tvoj meni u srcu” (Ps. 40, 8). Jer ne tražim volje svoje nego volju oca koji me je poslao” (Jovan 5, 30). A ljubljeni učenik naglašava: “Koji govori da u njemu stoji, i taj treba tako da hodi kao što je on hodio” (I Jov. 2, 6).PVU 32.5

Božja Reč često dolazi u sukob sa čovekovim nasleđenim i stečenim crtama karaktera kao i sa njegovim životnim navikama. Ali slušaoci upoređeni sa dobrom zemljom, primivši Reč Božju, prihvataju i sve njene uslove i zahteve. Svoje životne navike, običaje i praksu oni dovode u pokornost Reči Božjoj. U njihovim očima zapovesti smrtnih i grešnih ljudi postaju potpuno bezvredne, kad ih uporede sa Rečju beskrajnog Boga. Svim srcem i samo jednim ciljem oni teže za večnim životom; i pokoravaju se istini bez obzira na bilo kakve gubitke, progonstva pa čak i samu smrt.PVU 32.6

“I rod donose u trpljenju”. Oni koji prime Reč Božju nisu nipošto oslobođeni od iskušenja i teškoća. Međutim, kad navale nevolje pravi hrišćani neće izgubiti svoj mir, pasti u očajanje i klonuti duhom. Iako ne možemo sagledati definitivni izlaz iz postojećih teškoća, niti pak shvatiti nameru Božjeg proviđenja, mi nećemo izgubiti poverenje u Boga. Sećajući se toliko Njegove milosti i ljubavi prema nama, prebacićemo na Njega sve svoje brige i strpljivo čekati spasenje Njegovo.PVU 33.1

U borbi i teškoćama jača čovekov duhovni život. U iskušenjima se razvija čvrstina karaktera i stiču dragocene duhovne vrline. Savršeni rod vere, krotosti i ljubavi često najbolje sazreva baš u senci i tami olujnih oblaka.PVU 33.2

“Gle težak čeka plemenitog roda iz zemlje, i rado trpi dok ne primi dažd rani i pozni” (Jakov 5, 7). Tako mora i hrišćanin strpljivo da čeka da se u njegovom životu pokaže rod Reči Božje. Na naše molitve za darove Svetoga Duha, Bog često odgovara na taj način što nas dovodi u okolnosti pod kojima se ti darovi najbolje razvijaju, ali mi ne shvatamo Njegovu nameru, zato se tome čudimo i postajemo potišteni. Međutim, ovi darovi milosti mogu se razviti samo ako prolazimo kroz neminovni proces razvoja i rađanja plodova. Naše je da primamo Reč Božju, da je čvrsto držimo i da se potpuno potčinimo njenoj kontroli, i njena svrha u nama biće ostvarena.PVU 33.3

“Ko me ljubi”, kaže Hristos, “taj će držati moju riječ; i Otac moj imaće ljubav k njemu, i k njemu ćemo doći i u njega ćemo se nastaniti” (Jovan 14, 23). Sila jednog jačeg i savršenijeg uma vladaće vašom voljom, jer ćete održavati živu vezu sa izvorom beskrajne snage. U životu pobožnosti i vere predaćemo se potpuno u pokornost Hristu Isusu. Uobičajeni život pun samoljublja i sebičnosti prestaje, jer Hristos živi u nama. U našoj prirodi otkriće se Njegov karakter. Na taj način ćemo rodove Duha Svetoga donositi - “po trideset, po šezdeset i po sto.”PVU 33.4