Vraćanje talenata

“A po dugom vremenu dođe gospodar tijeh sluga i stade se računati s njima” Kad Gospod bude tražio od svojih slugu da polože račun, strogo će se proveravati vraćanje svakog talenta. Dela će otkriti pravi karakter svakog pojedinca.PVU 259.2

Oni koji su primili pet ili dva talenta vratiće Gospodaru darove koji su im bili povereni zajedno sa stečenim dobitkom ne ističući pri tome nikakve svoje zasluge. Njihovo je bilo samo ono što su dobili, i s tim su ostvarili dobit. Međutim, bez talenata koji su im kao depozit bili povereni oni ne bi mogli ostvariti nikakav dobitak. Oni uviđaju da su izvršili samo svoju dužnost. Kapital koji im je bio poveren, Gospodnji je; stoga i sve ono što su s tim kapitalom stekli, pripada Njemu. Da ih Spasitelj nije učinio učesnicima u svojoj ljubavi i milosti, oni bi bili izgubljeni zauvek.PVU 259.3

Međutim, kad Gospod primi talente, On svoje sluge hvali i nagrađuje tako kao da zasluga za sve to pripada njima. Njegovo lice je ozareno radošću i zadovoljstvom. On je presrećan što je mogao da izlije svoj blagoslov na njih. Za svaku učinjenu uslugu, za svaku podnesenu žrtvu, On svoje sluge nagrađuje, ne zato što im to duguje, nego što Mu je srce prepuno ljubavi i dobrote.PVU 259.4

“Dobro, slugo dobri i vjerni! catdog kaže On svakom pojedinačno catdog u malom bio si mi vjeran nad mnogim ću te postaviti. UđI u radost gospodara svojega!”PVU 259.5

Vernost i odanost Bogu i ljubav pokazana u službi, to je ono čime mi stičemo božansko priznanje i odobravanje. Svaki podstrek Svetog Duha koji ljude pokreće na dobro i privodi bliže Bogu, zabeležen je u nebeskim knjigama, i na dan Božjeg suda, sluge preko kojih je On delovao biće pohvaljeni.PVU 259.6

Oni će zaista ući u radost Gospodara svojega i učestvovati u njoj kad u Njegovom carstvu ugledaju one koji su spaseni zahvaljujući njihovom posredovanju i zalaganju. Oni će imati preimućstvo da i tamo učestvuju u Njegovom delu, jer su se za to udostojili svojim učestvovanjem u tom delu na ovoj zemlji. Ono što ćemo biti u novom životu nije ništa drugo do odraz onog što ovde ispoljavamo u svom karakteru i svetoj službi. Govoreći o sebi, Hristos je rekao: “Sin čovječiji nije došao da mu služe, nego da služi” (Mat. 20, 28). To je bilo Njegovo delo na zemlji, a to je Njegovo delo i na nebu. I naša nagrada za saradnju s Hristom na ovom svetu sastajaće se u još većoj snazi i još uzvišenijem preimućstvu da sarađujemo s Njim i u svetu budućnosti.PVU 260.1

“A pristupivši i onaj što je primio jedan talant reče: Gospodaru! Znao sam da si tvrd čovjek: žnješ gdje nisi sijao, i kupiš gdje nisi vijao; pa se pobojah i otidoh te sakrih talant tvoj u zemlju; i evo ti tvoje.”PVU 260.2

Na taj način ljudi pokušavaju da opravdaju svoju nemarnost i zapostavljanje darova koje im je Bog poverio. Oni u Bogu gledaju strogog i tiranskog gospodara koji budno motri da bi ulovio neku njihovu grešku, da bi ih zatim kažnjavao. Optužuju Ga da traži ono što nikad nije dao, i da žanje i tamo gde nije sejao.PVU 260.3

Ima mnogo i takvih koji Ga u svom srcu optužuju kao “tvrdog” gospodara zbog toga što polaže pravo na njihovu imovinu i njihovu službu. Međutim, mi Bogu zaista ne možemo dati ništa što već i onako nije Njegovo. “Jer je od Tebe sve”, rekao je car David, catdog i iz Tvojih ruku primivši dasmo Ti” (I Dnev. 29, 14). Sve što postoji pripada Bogu, i to ne samo po stvaranju, nego i po iskupljenju. Svi blagoslovi koje primamo u ovom životu i sve što ćemo naslediti u životu budućnosti nosi pečat krsta sa Golgote. I zato je potpuno neosnovana i lažna optužba da je Bog “tvrd” Gospodar koji žanje tamo gde nije sejao.PVU 260.4

Gosodar u paraboli ne poriče optužbu rđavog sluge, već mu polazeći s njegovog terena pokazuje da za njegov postupak nema nikakvog opravdanja. Bilo je toliko puteva i načina da se i taj talent pravilno upotrebi i vlasniku donese odgovarajuću dobit. “Trebalo je dakle moje srebro da daš trgovcima, i ja došavšI uzeo bih svoje s dobitkom.”PVU 261.1

Naš nebeski Otac ne traži ni više ni manje nego što smo, prema darovima koje smo od Njega primili, zaista u stanju dati. On na svoje sluge nikad ne stavlja teret koji oni nisu u stanju da ponesu, “jer zna građu našu, opominje se da smo prah” (Ps. 103, 14). Sve što On od nas traži mi, zahvaljujući Njegovoj milosti, zaista možemo i dati.PVU 261.2

“Kome god je mnogo dano mnogo će se iskati od njega” (Luka 12, 48). Mi ćemo pojedinačno morati da odgovaramo ako smo i za jednu titlu učinili manje nego što smo bili u stanju da učinimo.PVU 261.3

Gospod s najvećom tačnošću odmerava svaku mogućnost koja nam se pruža da nešto učinimo za Njega. Na sudu će se razmatrati ne samo pravilno iskorišćene sposobnosti i prilike, nego i sve ono što smo propustili. Bog će nas smatrati odgovornim za sve što smo pravilnom upotrebom primljenih talenata mogli učiniti ili postati. Sudiće nam se prema onome što smo mogli učiniti, ali nismo učinili zato što svoje snage nismo upotrebili na slavu Božju. Pa čak ako i ne izgubimo dušu, tek u večnosi ćemo realno shvatiti posledice toga što nismo iskoristili primljene talente. Propustiti pružene prilike i mogućnosti da se stekne znanje i uvećaju sposobnosti znači večni gubitak.PVU 261.4

Međutim, kad se potpuno predamo Bogu, pridržavajući se u svom radu Njegovih uputstava, onda svu odgovornost za ishod On preuzima na sebe. On ne želi da mi o uspesima naših iskreno uloženih napora samo nagađamo. Nikada ne smemo misliti na neuspeh. Mi smo saradnici Onoga koji ne zna ni za kakav neuspeh.PVU 261.5

Nikad ne treba da govorimo o svojoj slabosti i nesposobnosti. Time bismo ispoljavali samo nepoverenje prema Bogu i poricali obećanja Njegove Reči. Kada gunđamo i žalimo se na svoje životno breme, ili pak odbijamo Bogom poverene odgovornosti, mi praktično govorimo da je On “tvrd” gospodar i da traži od nas i ono za šta nam nije dao snage.PVU 261.6

Često smo skloni da duh lenjog sluge nazovemo poniznosću. Međutim, prava poniznost izgleda sasvim drugačije. Biti ponizan ne znači ostati patuljaku intelektualnom pogledu, nemati nikakvih stremljenja, ili pak biti kukavica u životu, izbegavajućI odgovornosti i obaveze iz straha da ih nećemo uspešno izvršiti. Prava poniznost navodi čoveka da u svemu ostvaruje božansku nameru, oslanjajući se na Njegovu snagu.PVU 262.1

Bog ponekad, catdog pošto može da radi preko koga hoće catdog izabere najskromnije oruđe za izvršenje najvećeg dela; jer se Njegova snaga otkriva baš u ljudskoj slabosti. Mi imamo svoja merila prema kojima jednu stvar proglašavamo velikom a drugu malom; ali Bog ne ocenjuje prema našim pravilima. Nemojmo nagađati da ono što se nama čini malim mora biti malo i za Boga. Bog nije nama prepustio da sudimo o našim talentima ili da biramo svoj životni zadatak. Mi treba da uzmemo breme koje nam je Bog namenio (Mat. 11, 29, 30) noseći ga rado upravo zato što to On od nas traži, i u Njemu ćemo uvek naći spokojstvo i mir svojoj duši. Ma kakav bio naš životni poziv, ako radosno i od srca obavljamo svoje dužnosti mi time slavimo Boga. Njemu je naročito drago kad se mi sa zahvalnošću prihvatamo svojih dužnosti, radujući se što smo se udostojili da budemo Njegovi saradnici.PVU 262.2