24—Bez Svadbenog Ruha

Ovo se poglavlje zasniva na Jevanđelju po Mateju 22, 1 catdog 14.

Parabola o svadbenom ruhu sadrži pouku od najvećeg značaja. Svadbom ili venčanjem je prikazano sjedinjenje ljudskog sa božanskim; a svadbeno ruho prikazuje karakter koji moraju imati svi oni koji će na ovoj svadbi biti uračunati u goste dostojne ovakve časti.PVU 219.1

U ovoj paraboli kao i u onoj o velikoj večeri ilustruje se jevanđeoski poziv i njegovo odbacivanje od strane jevrejskog naroda, kao i poziv milosti upućen neznabošcima. Međutim, što se tiče zvanica koje poziv odbijaju, ova parabola ističe još dublju uvredu i još strašniju kaznu. Poziv u ovom slučaju upućuje car; dolazi dakle od onoga ko ima vlast i pravo da zapoveda. Ovim pozivom zvanicama se ukazuje velika čast, ali je oni ipak ne cene. Carev autoritet je prezren. Dok se na poziv domaćina ( u prethodnoj paraboli) gleda ravnodušno, na carev poziv se odgovara uvredama pa čak i ubistvom. Pozvani njegove sluge dočekuju s prezirom i porugom i ubijaju ih.PVU 219.2

Domaćin u prethodnoj paraboli, videvši da je njegov poziv odbijen izjavljuje da nijedan od pozvanih neće okusiti njegove večere. Međutim, oni koji u ovom slučaju preziru i odbacuju carev poziv kažnjavaju se ne samo time što neće imati mesta za Njegovim stolom catdog kazna je daleko veća. “I poslavši vojsku svoju pogubi krvnike one, i grad njihov zapali”PVU 219.3

U obe ove parabole gostima je pripremana gozba, ali ova druga ističe da je ovde i od svih prisutnih na gozbi tražena odgovarajuća priprema. Oni koji su zanemarili ovu pripremu bili su izbačeni. “izišavši pak car da vidi goste ugleda ondje čovjeka neobučena u svadbeno ruho. I reče mu: prijatelju, kako si došao amo bez svadbenog ruha? a on oćutje. Tada reče car slugama: svežite mu ruke i noge, pa ga uzmite te bacite u tamu najkrajnju; ondje će biti plač i škrgut zuba”PVU 220.1

Poziv na gozbu upućen je preko Hristovih učenika. Naš Gospod je poslao dvanaestoricu, a kasnije sedamdesetoricu koji su propovedali da se približilo carstvo Božje; i pozivali ljude da se pokaju i veruju u Jevanđelje. Ali poziv nije bio prihvaćen. Oni koji su bili pozvani na gozbu nisu došli. Kasnije su poslane sluge sa sledećom porukom: “Evo objed sam svoj ugotovio i junci moji i hranjenici poklani su i sve je gotovo. Dođite na svadbu!” Ovo je bila poruka jevrejskoj naciji upućena posle Hristovog raspeća; ali nacija koja je tvrdila da prestavlja izabrani narod Božji, odbacila je Jevanđelje doneseno silom Duha Svetoga. Mnogi su to učinili na najprezriviji način. Drugi su opet bili toliko ogorčeni i ozlojeđeni ponudom spasenja i oproštaja da su odbacili ne samo slavu Božju nego su ustali i protiv onih koji su im ovu poruku doneli. Nastalo je “veliko gonjenje” (Djela 8, 1). Mnogi ljudi i žene bili su bačeni u tamnicu, a neki od vesnika Gospodnjih, kao što su bili Stefan i Jakov, čak su i ubijeni.PVU 220.2

Time je jevrejski narod zapečaio svoje odbacivanje milosti Božje. Posledice ovoga Hristos je predskazao u paraboli. Car, “poslavši vojsku svoju, pogubi krvnike one, i grad njihov zapali” Ova presuda izrečena Jevrejima izvršena je razaranjem Jerusalima i rasulom njihove nacije.PVU 220.3

Treći poziv na gozbu prikazuje objavljivanje Jevanđelja neznabošcima. “Svadba je dakle gotova”, naglasio je car, “a zvanice ne biše dostojne. Idite dakle na raskršća i koga god nađete, dozovite na svadbu.”PVU 220.4

“I izišavši sluge one na raskršća sabraše sve koje nađoše zle i dobre; i stolovi se napuniše gostiju.” Bilo je to mešovito društvo. Pojedini od njih prema svom gostoljubivom domaćinu koji im je ukazao ovakvu čast nisu pokazali veće poštovanje nego i oni koji su odbacili Njegov poziv. Oni koji su prvi bili pozvani odbili su ponudu misleći da bi se prisustvovanjem carevoj gozbi lišili nekih ovozemaljskih preimućstava. A među onima koji su prihvatili poziv, bilo je opet i takvih koji su to učinili samo zbog svojih ličnih interesa. Došli su samo da bi se koristili blagodatima gozbe, a ne da pokažu svoje poštovanje prema caru.PVU 221.1

Kad je car došao da vidi goste, svaki od prisutnih otkrio je svoj pravi karakter. Za svakog gosta na ovoj gozbi bilo je pripremljeno svadbeno ruho, koje je predstavljalo carev velikodušno poklonjeni dar. Oblačenjem ovog ruha gosti su pokazali svoje poštovanje prema gostoprimcu. Međutim, našao se jedan koji je došao u svom običnom svakodnevnom odelu. On je odbio da izvrši pripremu koju je car zahtevao. Prezrivo je odbio da obuče odeću koja je za njega bila pripremljena uz veoma visoku cenu. To je predstavljalo uvredu za gostoprimca. Na carevo pitanje: “Kako si došao amo bez svadbenog ruha?” on nije mogao da ogovori ništa. Sam se osudio sebe. Tada je car rekao: “Svežite mu ruke i noge, pa ga uzmite te bacite u tamu najkrajnju”PVU 221.2

Carevo ispitivanje gostiju na ovoj gozbi predstavlja rad istražnog suda. Gosti na jevanđeljskoj gozbi su oni koji tvrde da služe Bogu, oni čija su imena zapisana u knjizi života. Ali nisu svi koji tvrde da su hrišćani samim tim i pravi Hristovi učenici. Pre nego što se bude konačno davala nagada, mora se odlučiti ko je dostojan da ima udela u nasledstvu pravednika. Ova odluka mora biti donesena pre drugog Hristovog dolaska na oblacima nebeskim; jer On kad dođe doneće sa sobom i nagradu da svakom da “po djelima njegovijem” (Otkr. 22, 12). To znači da će pre Njegovog dolaska biti odlučeno o karakteru svakog pojedinca, i svakom Hristovom sledbeniku priznaće se nagrada prema njegovim delima.PVU 221.3

Dok ljudi još uvek žive ovde na zemlji, u nebeskoj sudnici vrši se istražni sud. Život svih onih koji tvrde da su Hristovi sledbenici pregleda se pred Bogom. Istraživanje za svakog ponaosob vrši se prema izveštajima koji se o svakom vode u nebeskim knjigama, i sudbina svakog pojedinca biće prema njegovim delima određena zauvek.PVU 221.4

Svadbeno ruho u paraboli prikazuje čisti i neokaljani karakter koji moraju imati pravi Hristovi sledbenici. Zajednici će biti dano “da se obuče u svilu čistu i bijelu;” “Da je metne preda se slavnu crkvu, koja nema mane ni mrštine, ili takvog čega” (Efes. 5, 27). “Jer je svila”, kaže Biblija, “pravda svetijeh” (Otkr. 19, 8). To je pravda Hristova catdog Njegov besprekorni karakter catdog pravda koja se posredstvom vere daje svima koji prime Hrista kao svog ličnog Spasitelja.PVU 222.1

Belo ruho nevinosti nosili su naši praroditelji kad ih je Bog nastanio u svetom Edemu. Oni su živeli u savršenom skladu sa voljom Božjom. Sva njihova ljubav i sva njihova najlepša osećanja bila su posvećena njihovom nebeskom Ocu. Divna i za oko prijatna svetlost, svetlost koja dolazi od samog Boga, okružavala je ovaj sveti par. Te haljine svetlosti bile su simbol njihove duhovne odeće catdog nebeske nevinosti. Da su ostali Bogu verni, bili bi zauvek odeveni u to ruho. Ali svojim padom u greh presekli su svoju vezu sa Bogom i svetlosti koja ih je do tada okružavala nestalo je. Nagi i posramljeni, pokušavali su da nebesko ruho nadoknade pokrivalom spletenim od smokvinog lišća.PVU 222.2

To je isto ono što prestupnici zakona Božjeg ne prestaju da čine od dana kad su Adam i Eva prvi put otkazali poslušnost. Oni pletu pokrivala od smokvina lišća da bi pokrili golotinju svoju prouzrokovanu prestupom. Oni nose ruho koje su sami napravili, catdog pokušavajući sopstvenim delima da pokriju i svoje grehe i da se na taj način učine ugodnim Bogu.PVU 222.3

Ali to je potpuno nemoguće; jer ništa što je čovek izmislio ne može da zameni izgubljeno ruho nevinosti. Nikakvo ovozemaljsko odelo, nikakvo pokrivalo od smokvina lišća neće imati na sebi oni koji sedaju sa Hristom i anđelima za večeru svadbe Jagnjetove.PVU 222.4

Samo plašt pravde koji je sam Hristos obezbedio za nas može nas učiniti prikladnim da se pojavimo u prisutnosti Božjoj. Ovim plaštom catdog odećom svoje pravde catdog ogrnuće Hristos svaku vernu i istinski pokajanu dušu. “Savetujem te”, kaže On, “da kupiš i mene... bijele haljine, da se obučeš, i da se ne pokaže sramota golotinje tvoje” (Otkr. 3, 18).PVU 222.5

Ovo ruho, izatkano na nebeskom razboju, ne sadrži nijednu nit ljudske tvorevine. Hristos je u svojoj ljudskoj prirodi razvio savršeni karakter, i taj karakter On preporučuje i nudi nama. “Sva naša pravda je kao nečista haljina” (Is. 64, 6). Sve što možemo učiniti sopstvenom snagom uprljano je grehom. Ali Sin Božji se “javi da grijehe naše uzme; i grijeha u Njemu nema” (I Jov. 3, 5). Definicija greha, prema Reči Božjoj, “je bezakonje” (I Jov. 3, 4). Ali Hristos je bio poslušan svim zahtevima zakona. On je o sebi mogao da kaže: “Hoću činiti volju tvoju, Bože moj, i zakon je tvoj meni u srcu” (Ps. 40, 8). Dok je bio na zemlji On je rekao svojim učenicima: “Ja održah zapovijesti oca svojega i ostajem u ljubavi Njegovoj” (Jovan 15, 10). Svojom savršenom poslušnošću On je svakom ljudskom biću omogućio poslušnost Božjim zapovestima. Kad se potpuno predamo Hristu, naše srce se sjedinjuje s Njegovim, naša volja se stapa u Njegovu volju, naš um postaje jedno s Njegovim, naše misli se zarobljavaju u pokornost Njemu catdog mi živimo Njegovim životom. To znači biti obučen u haljine Njegove pravde. I onda, Gospod kad pogleda na nas, neće videti pokrivalo od smokvina lišća, ni nagost i odvratnost greha, već svoje divne haljine pravde catdog savršeno pokoravanje Njegovom zakonu.PVU 223.1

Pregled i proveru gostiju na svadbenoj svečanosti vršio je sam car. Prihvaćeni su bili samo oni koji su poštujući njegove zahteve, obukli svadbeno ruho. Tako je i sa gostima na jevanđeljskoj gozbi. Svi moraju biti podvrgnuti proveravanju Velikog Cara, i primljeni će biti samo oni koji su obukli haljine Hristove pravde.PVU 223.2

Pravednost znači činiti pravo, a pravo je da se svakome sudi prema njegovim delima. Dela će otkriti naš karakter; samo dela pokazuju da li je vera prava.PVU 223.3

Nije dovoljno verovati da Isus nije varalica i da vera Biblije nije vešto izmišljena priča. Mi možemo verovati da je ime Hristovo jedino ime pod nebom kojim se čovek može spasti, ali to još uvek ne znači da smo Ga verom zaista učinili svojim ličnim Spasiteljem. Nije dovoljno prihvatiti teoriju istine, nije dovoljno ispovedati veru u Hrista na rečima i imati ime zapisano u skupštinskoj knjizi. “Koji drži zapovijesti njegove u njemu stoji, i on u njemu. I po tom poznajemo da stoji u nama, po Duhu koga nam je dao” “I po tom razumijemo da ga poznasmo, ako zapovijesti Njegove držimo” (I Jov. 3, 24; 2, 3). Ovo su dokazi pravog obraćenja. Ma koliko da je na izgled iskreno naše ispovedanje vere, ono ne znači ništa ako ne otkrivamo Hrista u našim delima pravde.PVU 223.4

Istina treba da bude usađena u srce. Ona treba da kontroliše misli i da upravlja svim našim sklonostima. Karakter u svemu mora nositi pečat onoga što je rekao Bog. Svako slovce i svaka titla Reči Božje moraju se prosto utkati u naš svakodnevni život.PVU 224.1

Svaki onaj ko je postao sudeonik u božanskoj prirodi biće u skladu sa velikim Božjim merilom pravde catdog Njegovim svetim zakonom. To je merilo kojim Bog odmerava dela ljudi, a to će biti i kriterijum za određivanje karaktera na sudu.PVU 224.2

Ima mnogo i takvih koji tvrde da je Hristovom smrću zakon ukinut, ali to je u suštoj suprotnosti sa Hristovim rečima: “Ne mislite da sam ja došao da ukinem zakon ili proroke: nijesam došao da ukinem, nego da ispunim. Jer vam zaista kažem: dokle nebo i zemlja stoje neće nestati ni najmanjeg slovca ili jedne title iz zakona dok se sve ne izvrši” (Mat. 5, 17. 18). Kao ispaštanje za čovekov prekršaj ovog zakona, Hristos je dao i sam svoj život. Da je bilo mogućno zakon promeniti ili ukinuti, ne bi bilo potrebno da Hristos umre. Svojim životom na zemlji Hristos je zakon učinio “velikim i slavnim” Svojom smrću On ga je utvrdio. On je žrtvovao svoj život, ne da bi uništio Božji zakon, niti da bi postavio neko niže merilo već zato da bi održao pravdu i dokazao da je zakon nepromenjiv i večan.PVU 224.3

Sotona je tvrdio da je ljudima prosto nemoguće da se pokoravaju zapovestima Božjim; i istina je da im se ne možemo pokoravati samo sopstvenom snagom. Ali je Hristos, primivši na sebe ljudsko obličje, svojom savršenom poslušnošću pokazao da čovek kada je povezan sa Bogom može da se pokorava svakom propisu Njegovog zakona.PVU 224.4

“A koji ga primiše dade im vlast da budu sinovi Božji, koji vjeruju u ime njegovo” (Jovan 1, 12). Ova “vlast” se ne nalazi u ljudskoj moći. To je sila Božja. Kad duša primi Hrista, ona dobiva snagu da može živeti Hristovim životom.PVU 225.1

Bog traži savršenstvo od svoje dece. Njegov zakon je prepis Njegovog karaktera i on predstavlja merilo za svaki karakter. Ovo božansko merilo pruženo je svima, tako da u pogledu izbora onih koje će Bog primiti u svoje carstvo ne može biti nikakvog pogrešnog shvatanja. Hristov život na zemlji bio je savršen izraz zakona Božjeg, i kad oni koji tvrde da su deca Božja po karakteru postanu slični Hristu, oni će se pokoravati svim Božjim zapovestima. Tek tada će Gospod moći da ih ubroji u one koji će jednom sačinjavati nebesku porodicu. Obučeni u slavno odelo pravde Hristove, oni će imati mesto na carskoj gozbi, i pravo da se priključe mnoštvu opranih krvlju Hristovom.PVU 225.2

Čovek koji je na gozbu došao bez svadbenog ruha predstavlja stanje mnogih koji žive u današnjem svetu. Oni tvrde da su hrišćani i polažu pravo na blagoslove Jevanđelja i prednosti koje ono pruža, ali ne osećaju nikakvu potrebu da menjaju svoj karakter. Oni nikada nisu iskreno okajali svoje grehe. Oni uopšte ne uviđaju koliko im je Hristos potreban i ne traže Ga u veri. Oni nisu pobedili svoje nasleđene ili stečene sklonosti nepravdi i zlu. Pa ipak u sebi misle da su dovoljno dobri, i samouvereno se oslanjaju na sopstvene zasluge umesto da se uzdaju u Hrista. Kao oni koji samo slušaju Reč Božju, došli su na gozbu, ali odelo Hristove pravde nikad nisu obukli.PVU 225.3

Mnogi koji se nazivaju hrišćanima ističu samo ljudski moral. Oni odbijaju dar kojim bi se jedino mogli osposobiti da proslave Hrista, ističući Njega pred svetom. Uticaj Duha Svetoga njima je potpuno stran i nepoznat. Oni nisu tvorci reči (Jakov 1, 22). Nebeska načela po kojima se oni koji su jedno s Hristom razlikuju od onih koji se prilagođavaju svetu, njima su potpuno nepoznata. Takozvani Hristovi sledbenici ne predstavljaju više poseban i naročiti narod. Linija koja ih je poput granice nekad odvojila od sveta skoro je nestala. Oni se prilagođavaju svetu, njegovoj praksi i običajima, kao i njegovoj sebičnosti. Crkva je u prestupanju zakona prišla k svetu, umesto da je svet u poslušnosti prema zakonu prišao crkvu. Crkva se iz dana u dan sve više prilagođava svetu.PVU 225.4

Svi ovakvi očekuju da će biti spaseni smrću Hristovom, dok odbijaju da žive Njegovim samopožrtvovanim životom. Oni samo veličaju bogatstvo nezaslužene milosti i pokušavaju da se pokriju prividnom pravednošću, nadajući se da će time maskirati nedostatke svoga karaktera; ali sva ta nastojanja neće im biti ni od kakve koristi na dan Božji.PVU 226.1

Hristova pravda neće pokriti nijedan neokajani i neodbačeni greh. Čovek u srcu može biti pravi prestupnik zakona; ipak ako nije učinio neki otvoreni prestup, on pred svetom može važiti kao veoma ugledan i pošten. Ali zakon Božji pogađa tajne srca. O svakom delu biće suđeno prema pobudama koje su prestupnika na to navele. Samo ono što je u skladu sa načelima zakona Božjeg opstaće na sudu.PVU 226.2

Bog je ljubav. On je svoju ljubav pokazao u tome što nam je darovao Hrista. Kad “je i sina svojega jedinorodnoga dao da nijedan koji ga vjeruje ne pogine, nego da ima život vječni”, On svojim iskupljenicima nije uskratio ništa. On nam je dao celo nebo odakle nam dolazi svaka pomoć, tako da nikad ne moramo biti savladani i potisnuti od našeg velikog protivnika. Ali sva ta Njegova ljubav ne navodi Ga da opravdava greh. On nije opravdao greh luciferov; nije opravdao greh Adamov ni Kajinov, niti će ikad opravdati greh bilo koga od sinova ljudskih. On neće dopustiti da se preko naših greha pređe nezapaženo niti će olako uzeti nedostatke našeg karaktera. On očekuje da sve to mi savladamo u Njegovo ime.PVU 226.3

Oni koji odbacuju dar pravde Hristove, odbacuju karakterne osobine koje ih jedino mogu učiniti sinovima i kćerima Božjim. Oni odbacuju ono što ih jedino može udostojiti mesta na svadbenoj svečanosti.PVU 226.4

U paraboli čovek kome je car postavio pitanje: “Kako si došao amo bez svadbenog ruha”? nije imao reči. Tako će biti i na dan velikog suđenja. Ovde ljudi mogu da opravdavaju nedostatke svoga karaktera, ali u onaj dan neće naći nikakvog izgovora.PVU 226.5

Pripadnici takozvanih hrišćanskih crkava u ovom pokolenju uživaju najveće prednosti. Gospod nam neprestano otkriva sve veću svetlost. Naše prednosti su daleko veće nego što su bile prednosti naroda Božjeg u prošlosti. Mi imamo ne samo onu veliku svetlost koja je bila darivana narodu Izrailjskom, nego i naknadno date nepobitne dokaze o sveobuhvatnom spasenju omogućenom preko Hrista. Ono što je za Jevreje bio samo simbol i senka, za nas je stvarnost. Oni su imali Stari zavet, dok mi imamo i Stari i Novi. Mi imamo nepobitne dokaze o Spasitelju, koji je zaista došao, koji je bio razapet, koji je vaskrsnuo i nad otvorenim Josifovim grobom rekao: “Ja sam vaskrsenije i život” U ovakvom saznanju o Hristu i Njegovoj ljubavi carstvo Božje je zaista među nama i u nama. Hristos nam je otkriven u tolikim propovedima i opevan u pesmama. Duhovna gozba nam se nudi u najraskošnijem izobilju. Svadbeno ruho, obezbeđeno uz neprocenjive troškove, besplatno se nudi svakoj duši. Posredstvom Božjih vesnika ukazuje nam se jasno na pravdu Hristovu, opravdanje verom, najveća i nadragocenija obećanja Reči Božje, slobodan pristup Ocu preko Hrista, utehu Duha Svetoga, i sigurnost večnog života u carstvu Božjem. Šta bi još mogao učiniti Bog za nas što nije učinio, pripremajući nam veliku večeru na nebeskoj gozbi?PVU 227.1

Anđeli koji kao “službeni duhovi” imaju zadatak da se zalažu za ljude, obaveštavaju nebo: Misiju koja nam je bila poverena izvršili smo. Potisnuli smo čete zlih anđela. Uneli smo svetlost i vedrinu u ljudske duše, oživljavajući u njima sećanje na Božju ljubav izraženu kroz Hrista. Usmerili smo njihov pogled na krst Hristov. Njihova srca bila su dobko ganuta spoznajom greha koji je u stvari raspeo Sina Božjeg. Oni su bili osvedočeni. Uvideli su koje korake moraju preduzeti u svom obraćenju; osetili su silu Jevanđelja; srca su im se raznežila kad su upoznali beskrajnu Božju ljubav. Oni su uvideli svu lepotu Hristovog karaktera. Ali za mnoge od nih sve je to bilo uzalud. Oni nisu spremni da odbace svoje navike i da promene svoj karakter. Oni neće da svuku svoje ovozemaljsko ruho da bi obukli ruho nebesko. Svim srcem su se odali pohoti i lakomstvu, ljubav prema svetu u njihovom srcu jača je od ljubavi prema Bogu.PVU 227.2

Ozbiljan će biti dan konačne odluke. U proročkoj viziji apostol Jovan ga opisuje sledećim rečima: “I vidjeh veliki bijeli prijestol, i onoga što sjeđaše na njemu od čijega lica bježaše nego i zemlja, i mjesta im se ne nađe. I vidjeh mrtvace male i velike gdje stoje pred Bogom, i knjige se otvoriše; i druga se knjiga otvori koja je knjiga života; i sud primiše mrtvaci, kao što je napisano u knjigama, po djelima svojima” (Otkr. 20, 11. 12).PVU 228.1

Žalostan će biti osvrt u prošlost onog dana kad se čovek suoči sa večnošću. Ceo njegov život izaći će mu pred oči upravo onakav kakav je stvarno bio. Zadovoljstva i uživanja ovoga sveta, njegova bogatstva i časti neće tada izgledati tako značajni. Tada će ljudi uvideti da pravda koju su prezirali predstavlja jedinu vrednost. Uvideće da su svoj karakter formirali pod zavodničkim uticajem sotoninog primamljivanja. Odelo koje su izabrali nosi oznaku njihove podaničke odanosti prvom velikom otpadniku. Tada će oni uvideti posledice svoga izbora i spoznaće šta znači prestup Božjih zapovesti.PVU 228.2

Tada više neće biti vremena milosti niti bilo kakve mogućnosti za proveravanje i pripremu za večnost. Odelo Hristove pravde moramo obući još na ovom svetu. Ovde nam se pruža jedina mogućnost da izgradimo karakter podesan za dom koji je Hristos pripremio onima koji drže Njegove zapovesti.PVU 228.3

Dani milosti i probe koji su nam ostavljeni brzo se približuju kraju. Kraj je veoma blizu.PVU 228.4

Opomena: “Ali se čuvajte da kako vaša srca ne otežaju žderanjem i pijanstvom i brigama ovoga svijeta, i da vam ovaj dan ne dođe iznenada” (Luka 21, 34). catdog nama je upućena. Čuvajte se da vas ovaj dan ne zateče nespremne. Pazite da se na Carevoj gozbi ne nađete bez svadbenog ruha.PVU 228.5

“Jer u koji čas ne mislite doći će sin čovječij” “Blago onome koji je budan i koji čuva haljine svoje da go ne hodi i da se ne vidi sramota njegova” (Mat. 24, 44; Otkr. 16, 15).PVU 228.6