Loading...
Larger font
Smaller font
Copy
Print
Contents

Ум, Карактер И Личност

 - Contents
  • Results
  • Related
  • Featured
No results found for: "".
  • Weighted Relevancy
  • Content Sequence
  • Relevancy
  • Earliest First
  • Latest First
    Larger font
    Smaller font
    Copy
    Print
    Contents

    3 - ОПАСНОСТИ У ПСИХОЛОГИЈИ

    Сотона проучава ум. — Сотона је хиљадама година вршио огледе пратећи својства и особине људскога ума који је добро упознао. У овим последњим данима, својим лукавим деловањем, он људски ум повезује са својим прожимајући га својим мислима. Он то чини на веома заводљив начин да они који прихватају његово вођство и не знају да их он води како хоће. Велики варалица жели тако да помути људске умове да се не чује ниједан други глас осим његовог. (Lt 244, 1907; MM 111)УКЛ 22.1

    Сотона је лукави мајстор. — Сотона стално настоји да својим лукавствима прожме људски умо. Он је генијални ум, изишао из Божјих руку, који се, заједно са својим способностима, срамно продао да се супротстави наредбама Свевишњега и да потпуно уклони њихов утицај. (ST, 18. септембар 1893.; HC 210)УКЛ 22.2

    Долази прерушен. — Сотонини планови и замке пресрећу нас на сваком кораку. Увек треба да имамо на уму да нам он прилази прерушен, прикривајући своје побуде и природу својих искушења. Он долази у одећи светлости, одевен у чисту анђеоску одећу да га не бисмо открили. Морамо бити врло опрезни да бисмо подробно испитали његове замке и тако спречили да сами будемо преварени. (MS 34, 1897; HC 88)УКЛ 22.3

    Злоупотреба науке која се бави умом. — У ово време, када се сумњичавост и неверство често појављују одевени у научно рухо, морамо се чувати са свих страна. На овај начин наш велики непријатељ вара хиљаде људи и подвлашћује их онако како њему одговара. Он стиче велику корист од научних грана које проучавају ум. Он се попут змије неприметно прикрада, пузећи, с намером да поквари Божје дело.УКЛ 22.4

    Овакав сотонин приступ преко науке изванредно је припремљен. Путем френологије, психологије и месмеризма22 У овом тексту, који је у часопису Signs of the Times био објављен 6. новембра 1884., Елен Г. Вајт је у великој мери преузела грађу и донекле и учинила јаснијим текст који је првобитно објављен у истом листу, 18. фебруара 1862., сада у књизи Т1, стр. 290—302.
    Спомињање френологије, психологије и месмеризма у оваквом контексту, у коме се описује начин на који сотона искоришћава људски ум, изгледаће можда неразумљиво некоме ко не познаје литературу онога времена и њена усмерења. Научни радови из области физиологије и неге болесника на полеђини су имали рекламе преко којих су читаоци били обавештавани о литератури која се могла добити. Један такав рад, под насловом Water Cure Manuar (Упутство за лечење водом; 284 странице), објављен је 1850. у издавачкој кући Fowler and Wells и садржи попис од 65 различитих радова о телесном и умном здрављу. Од тих 65 радова, 23 посвећена су френологији, психологији, месмеризму и видовитости. Навешћемо неке од њих:
    Елементи животињског магнетизма или поступак и практична примена уклањања болова код људи
    Познате лекције из френологије и физиологије. Муслин. Нарочите илустрације Хипноза или филозофија опчињавања (магнетизам). Илустровање начела живота
    Предавања из филозофије месмеризма и видовитости, са упутствима о њиховом деловању и практичној примени
    Психологија или наука о души, са скицама нервног система. Аутор: dr Joseph Haddock
    Френологија и Свето писмо (приказ њиховог склада). Аутор: John Pierpont
    Филозофија електричне психологије. Аутор: John Bovee Dods
    Мноштво сличних дела на попису је у књизи од 650 страница др Силвестера Грахама: Предавања из науке о људском животу (1865.), с »Биографским приказима аутора«. Овако публикована дела овде су груписана и подведена под одреднице као што су »Радови из френологије«, »Хидропатија или лечење водом«, »Месмеризам — психологија« итд. У склопу осам страница текста о »животу Силвестера Грахама«, готово цела једна страница посвећена је »френолошком опису«. Елен Вајт је тако писала о предметима који су у оно време снажно заокупљали читаоце. (Уредници)
    он непосредније приступа људима из овог нараштаја, делујући силом која ће обележавати његово деловање пред крај времена искушења. Мисли хиљада људи на тај начин се трују и воде у неверовање.
    УКЛ 23.1

    Будући да се сматра да један људски ум на успешан начин утиче на други људски ум, сотона, који је више него спреман искористити сваку прилику, »убацује се« радећи истовремено на много страна. Тако, док такве науке високо подижу они који се њима баве, говорећи о својим великим и сјајним делима која, наводно, чине, такви практично и не знају какву силу зла негују у себи, силу која ће тек деловати са свим знацима и лажним чудесима — са сваком преваром и неправдом. Драги читаоче, уочи утицај тих наука јер сукоб између Христа и сотоне још увек није завршен.УКЛ 23.2

    Занемаривање молитве охрабрује људе да се ослањају на властиту снагу, а то отвара врата кушањима. У многим случајевима научна истраживања заробљавају машту; свест о личним способностима и знању ласка људском срцу. Нучне дисциплине које се баве људским умом, људи врло високо уздижу. Оне су прихватљиве саме по себи, међутим, сотона их користи као своје моћно оружје, да уз њихову помоћ заводи и уништава душе. Његове вештине људи прихватају као нешто што потиче с Неба па тако он прима изразе обожавања који му годе. Свет за који се верује да је у великој мери оплемењен френологијом и животињским магнетизмом, никада није био толико искварен као данас. Уз помоћ ових грана науке страда установа врлине и полажу темељи спиритизму. (ST, 6. новембра 1884; 2SM 351,352)УКЛ 24.1

    Његов је посао одвраћање људског ума. — Сотона је неометано ушао и поставио се између Бога и човека. Његов је посао одвраћање људског ума. Он своју мрачну сенку баца на нашу стазу онемогућавајући нам да начинимо разлику између Бога и моралне таме и покварености, и преобиља зла у нашем свету. Што ћемо учинити у вези са тим? Хоћемо ли допустити да та тама остане? Нећемо, наравно.УКЛ 24.2

    Постоји једна сила, која нам је на располагању, која ће у овај наш мрачни свет унети небеско светло. Христос је био на Небу и Он је тај који ће донети светло с Неба, одагнати таму и пустити сунце своје славе. Тада ћемо, окружени поквареношћу, загађеношћу и оскврњавањем, угледати небеско светло.УКЛ 24.3

    Као сведоци свих скрнављења у људском роду, не смемо дићи руке и то увек имати пред очима свога ума. Ми не смемо у то гледати. ... Шта, према томе, треба чинити? Који је наш задатак? Увидети »какву нам је љубав дао Отац« (1. Јованова 3,1; MS 7, 1888)УКЛ 24.4

    Вешто подилажење, а не оштар напад. — Када би сотона којим случајем кренуо у отворен, смели напад на хришћанство, хришћанине би тај поступак одмах довео до ногу моћног Избавитеља, Јединог који је у стању да отера непријатеља. Он то, углавном, не чини. Он је лукав и зна да је, ако жели да оствари своје планове, за њега најбоље и најуспешније да јадном, палом човеку приступи као анђео светла. Он делује на људски ум управо под таквом маском и одводи људе са сигурног и правог пута. Одувек је желео да опонаша Христово дело и учврсти своју силу и своје планове. Он заведене смртнике наводи да Христова дела и чуда припишу неким научним законитостима. Приказује их као резултат људске вештине и снаге. Он ће у многим срцима коначно уништити сву стварну веру у Христа као Месију и Божјега сина. (ST, 6. новембра 1884.)УКЛ 24.5

    Младум — његов посебан циљ. — Посебан сотонин посао у овим последњим данима јесте да ум младих узме под своје, да им изопачи мисли и распали страсти. Сви они су слободне моралне особе, па као такви морају увести своје мисли у праве мисаоне канале. (Und MS 93; HC 337)УКЛ 25.1

    Сотона овладава умовима којима не управља Свети Дух. — Мало људи прихвата чињеницу да је човечанство тако ниско пало, да је изопаченост толико велика да се људи веома супротстављају Богу. »Јер телесно мудровање непријатељство је Богу, јер се не покорава закону Божијему нити може.« (Римљанима 8,7)УКЛ 25.2

    Када ум није под непосредним утицајем Божјега Духа, сотона га по својој вољи може обликовати. Он ће учинити световним све снаге ума којим управља. Он се непосредно противи Богу својим укусом, погледима, опредељењима, избором ствари и намерама. Он не прихвата оно што Бог воли или одобрава, већ, напротив, ужива у ономе што Бог презире. У ствари чини управо оно што Бог не може да одобри.УКЛ 25.3

    Ово води у сукоб с онима који теже да путују Господњим путем. Они (који се противе истини) назваће светло тамом, а таму светлом; добро злом, а зло добром. (Lt 8, 1891)УКЛ 25.4

    Од Адамовог времена до данас. — Сотона је окретао кормило, све док није стекао власт над свим људским умовима који су прихватили лажи којима је он преварио Еву, да би је потом употребио као своје оруђе да Адама намами у грех. Сотона је то своје преварно деловање на људски ум задржао све до данас. (MS 19, 1894)УКЛ 25.5

    Посебна мета су они који познају истину. — Сотона потајно ради на томе да доведе у забуну ум оних који познају истину уводећи их у заводљиве осећања и збуњујуће узоре. Ако се не покају и не обрате они који живе подељеним животом, који устима служе Господу истовремено прикривено остварујући личне планове — планове који уназађују управо оно дело за чије је остварење Христос дао свој живот — постаће жртве обмане непријатеља људских душа. (Lt 248, 1907)УКЛ 25.6

    Сотона преусмерава умове противречним темама. — Он (непријатељ) би био одушевљен да може скренути људски ум на теме које би у њима створиле подељена осећања и одвеле у препирку. (MS 167, 1897)УКЛ 26.1

    Ум који влада другим умом. — У утицају који један људски ум може извршити на други ум, сотона често налази место моћној сили зла. Тај утицај је толико заводљив да је особа која му је изложена често несвесна његове моћи. Бог ме је позвао да упозорим на то зло. (Lt 244, 1907; 2SM 352)УКЛ 26.2

    Сила на добро, сила на зло. — Утицај ума на ум, тако снажна сила на добро ако је посвећен, подједнако је снажан на зло у рукама Божјих противника. Сотона је ту силу употребио за усађивање зла у мисли анђела, приказавши то тако као да му је стало до добра свемира. Луцифер је, као помазани херувин, био веома узвишен; уживао је велику љубав небеских бића па је зато и његов утицај на њих био снажан. Многи од њих слушали су његове приче верујући његовим речима. »И поста рат на Небу. Михаило и анђели Његови ударише на аждају, и би се аждаја и анђели њени. И не надвладаше, и више им се не нађе мјеста на Небу.« (Откривење 12,7.8) (Lt 114, 1903.; 7BC 973)УКЛ 26.3

    Човековом уму не треба веровати. — Уму и расуђивању једног човека није требало веровати, јер су били у питању превелики интереси, а он није био отворен према људским слабостима и људским заблудама. ... Ниједног човек нема тако савршен ум да за њега нема опасности да ради из погрешних побуда, да посматра прилике из погрешног угла. (Lt 41, 1891)УКЛ 26.4

    Сотона вреба неопрезне умове. — Сотона вреба и тражи неопрезан ум с намером да га стави под своју власт. Ми не желимо да се нађемо у прилици да не препознамо његове сплетке, да нас савладају његова лукавства. Он је задовољан када га људи приказују као биће с роговима и копитама, јер је он разумно биће, биће које је некада било анђео светлоноша. (MS 11, 1893)УКЛ 26.5

    Зли анђели покушавају да униште човекову вољу. — Ако им се допусти, зли анђели ће заробити и ставити под своју власт човеков ум, све док човек не доспе у такво стање да више неће имати ни свој ум ни своју вољу. (MS 64, 1904)УКЛ 27.1

    Једина сигурност је у отпору. — Наша једина сигурност је у томе да нимало не попустимо пред сотоном, јер су његове приче и намере увек тако усмерене да нас повреди и спречи да се ослонимо на Бога. Он се преображава у анђела непорочности да би нам својим кушањима изнео своје планове тако да не препознамо његове подлости. Што му више попуштамо, то ће његова превара над нама бити моћнија. Опасно је расправљати и преговарати са њим. За сваку малу предност коју уступимо непријатељу, он ће тражити још.УКЛ 27.2

    Наша једина сигурност је у томе да одлучно одбацимо његов први наговор на непослушност. Бог нам је преко Христових заслуга подарио врлине којима се можемо супротставити сотони и бити више него победници. Пружање отпора је успех. »Противите се ђаволу, и побјећи ће од вас!« (Јаков 4,7) Отпор мора бити чврст и постојан. Све што смо задобили, изгубићемо ако се данас противимо да бисмо сутра већ попустили. (RH, 8. април 1880; HC 95)УКЛ 27.3

    Избегавајмо самоуверене поступке. — Неки несмотрено упадају у круг опасности и страдања излажући се кушањима из којих би их, неозлеђене и без мрље, могло сачувати само Божје чудо. То су самоуверени поступци који жалосте Бога. Сотонино искушење у коме је он од Христа тражио да се баци с врха Храма, Спаситељ света чврсто је дочекао и одбацио. Велики непријатељ навео је Божје обећање наглашавајући да ће то Христос моћи да учини без икакве опасности, ако се ослони на то обећање. На то кушање, Исус је одговорио текстом из Писма: »Писано је ... Немој кушати Господа Бога својега.« Сотона на исти начин води људе на места на која их Бог не шаље, износећи им библијске текстове да би оправдао своје идеје. (RH, 8. април 1880.; HC 95)УКЛ 27.4

    Истинска права вера и претпоставка. — Божја обећања не служе да их брзоплето примењујемо ради заштите, док несмотрено срљамо у опасност газећи природне законе или не обазирући се на разборитост и способност просуђивања које нам је Бог дао. То не би била права вера, већ непостојаност...УКЛ 27.5

    Сотона нам приступа нудећи нам световне части, богатство и животна задовољства. Ова искушења он прилагођава тако да задовољи потребе и жеље људи из свих сталежа и степена образовања кушајући их да се удаље од Бога и служе себи уместо свом Створитељу. »Све ћу ти то дати«, каже сотона човеку. »Даћу ти сав тај новац, ту земљу, сву ту моћ, част и богатства.« Човек је одушевљен, али преварен и на издајнички начин заведен у властиту пропаст. Ако се предамо световности срца и живота, сотона је задовољан. (Lt 1а, 1872; HC 93)УКЛ 28.1

    Људским умом владају или зли или Божји анђели. — Људским умом владају или зли или Божји анђели. Наш ум може бити поверен на управљање или Богу или силама таме. Било би добро када бисмо схватили где стојимо данас — стојимо ли под крвљу натопљеном заставом Кнеза Емануела или под црном заставом сила таме. (MS 1, 1890; 6BC 1120)УКЛ 28.2

    Само ако попустимо. — Сотона не може дотакнути наш ум, ако му не допустимо. (MS 17, 1893; 6BC 1105)УКЛ 28.3

    Потреба за јасним погледом. — Да бисмо разликовали коров од пшенице и сотонине теорије од поука Речи истине, потребан нам је јасан духовни вид. Христос, Велики Лекар, дошао је на наш свет да свима који Га прихвате донесе здравље, мир и савршенство карактера. Његово Јеванђеље не састоји се од спољних метода и ефеката којима се зло може приказати као благослов, да би се потом све то исказало као тешко проклетство. (Lt 130, 1901; HC 109)УКЛ 28.4

    Молитва ће победити сотону. — Молитва вере велика је хришћанинова снага и она ће сигурно надвладати сотону. То је разлог што он говори да нам молитва није потребна. Он мрзи име Исуса, нашег Бранитеља; па када Му се озбиљно обратимо за помоћ, сотонина војска запада у панику. Њему иде у прилог ако занемаримо молитву, јер тада лакше прихватамо његова лажна чуда. Оно што није успео да оствари кушајући Христа, он остварује наводећи човека на своје варљиве кушње. (1Т 296, 1862)УКЛ 28.5

    Larger font
    Smaller font
    Copy
    Print
    Contents