(Б) Божји закон у физичком свету

Закони који произилазе из љубави. — Темељ Божјих закона налази се у крајње непромењивој праведности; ти закони обликовани су тако да доносе срећу онима који их поштују. (RH, 18. септембар 1888; SD 267)УКЛ 476.1

Закони које треба да поштује свако људско биће произилазе из срца Бескрајне љубави. (Lt 20а, 1893; 2SM 217)УКЛ 476.2

Закон служења. — Христови следбеници су откупљени да служе. Наш Господ говори да је служба истински циљ живота. Христос је био радник и зато свим својим следбеницима одређује живот службе — службе Богу и ближњима. Христос је овде представио свету најузвишеније схватање живота које је свет икада чуо. Када живи да би служио другима, човек успоставља везу са Христом. Закон службе тако постаје карика која нас повезује са Богом и нашим ближњима. (Поуке великогучитеља, 326; 1900)УКЛ 476.3

Закон по коме нико не живи себи. — Адам је под Божјим покровитељством требало да стоји на челу људске породице, да буде чувар начела небеске породице. То је требало да донесе мир и срећу. Али сотона се одлучно супротставио закону по коме »јер ниједан од нас не живи себи«. (Римљанима 14,7) Он је желе дао живи за себе. Хтео је себе да учини средиштем утицаја. Управо је то послужило као искра која је запалила побуну на Небу; кад је човек прихватио то правило, на свет је дошао грех. Кад је Адам сагрешио, човек се отргнуо од средишта које је одредило Небо. Један демон тако је постао средишња сила на свету. Тамо где је требало да буде Божји престо, сотона је поставио свој. Свет је свом непријатељу ставио пред ноге своје достојанство као добровољну жртву. (CT 33, 1913)УКЛ 476.4

Учите децу да поштују законе природе и откривења. — Ви којима је на срцу добро ваше деце и који желите да она одрастају с неисквареним укусом и жељама, морате упорно истрајавати на остварењу те жеље насупрот популарним осећањима и схватањима. Ако желите да буду спремна за корисну службу на Земљи и стекну вечну награду у царству славе, ви их морате учити да поштују Божје законе у природи као и у откривењу, а не да следе обичаје света. (RH, 6. новембар 1883; Те 157)УКЛ 476.5

Лек против малолетничког преступништва. — Да су очеви и мајке следили Христова упутства, данас не бисмо читали или слушали о гресима и злочинима које чине не само одрасли, него чак и млади и деца. Зло стање у свету постоји зато што родитељи нису поштовали ово упутство и занемарили су да тако васпитавају и уче своју децу, да поштују и врше Божје заповести.УКЛ 477.1

Чак су и вероучитељи затајили кад је требало приказати света мерила којима се мери карактер јер су сами престали да поштују све уредбе које је Бог дао, које су свете, праведне и добре. Људи су дали себи право да поставе мерила живота која су у складу с њиховим замислима, чиме је осрамоћен Господњи закон. То је разлог постојања тако великог и распрострањеног безакоња. То је разлог што наши дани постају као Нојеви и Лотови дани. (RH, 2. мај 1893)УКЛ 477.2

Веза између Божјег моралног закона и закона у физичком свету. — Између Моралног закона и закона које је Бог установио у физичком свету постоји уска веза. Када би људи били послушни Божјем закону и у свом животу поштовали начела Његових десет уредаба, начела правде, која тај Закон учи послужила би им заштита од лоших навика. Али они су својим попуштањем изопаченим захтевима попустили у ономе што је врсно и ослабили због свог неморалног владања и непоштовања физичких закона.УКЛ 477.3

Патња и страх, којима смо сведоци на свим странама, изобличеност, изнемоглост, болести и слабоумност које данас преплављују свет, чине да је свет постао болница у поређењу с оним што би могао бити чак и сада, под условом да смо послушни Божјем моралном Закону и законима које је Он усадио у наше биће. Својим упорним гажењем ових закона човек је у великој мери умножио зла која су настала као последица преступа учињеног у Едему. (RH, 11. фебруар 1902)УКЛ 477.4

Закон божанског управљања. — Хришћанин треба да буде на користан другима. На тај начин и лично стиче предности. »Ко напаја, сам ће бити напојен.« (Приче 11,25) Ово је закон божанског управљања, закон којим Бог предвиђа да реке доброчинства као воде великог мора непрекидно круже и стално се враћају свом извору. Управо се у извршавању тог закона налази сила хришћанског послања. (7Т 170, 1902)УКЛ 477.5

Закони који управљају физичким постојањем. — У Божјој провидности закони који управљају нашим физичким постојањем, као и казне које прате њихово непоштовање, толико су јасни да их разумна бића могу потпуно разумети. Сви људи имају свечану обвезу да проучавају тај предмет и живе у складу с природним законима. Здравствена начела треба да постану предмет озбиљних размишљања, а мисли људи дубоко покренуте на испитивање. (RH, 11. фебруар 1902)УКЛ 478.1

Правилне навике у телесној области изграђују умну надмоћност у поређењу са другим људима. Интелектуална снага, телесна издржљивост и дужина живота зависе од непроменљивих закона. Бог, Творац природе, неће интервенисати да сачува људе од последица необазирања на захтеве природе. Онај ко тежи надмоћности, мора имати умерен став према свему. Бистрина ума и чврстина намере којима се одликовао Данило, снага којом је он стицао знање и одупирао се кушњи, великим делом настали су захваљујући једноставности исхране у спрези са животом у знаку молитве. (YI, 9. јул 1903; Порука младима 242)УКЛ 478.2

Жетва и сејање. — У Божјим законима који постоје у природи, последица непогрешивом сигурношћу прати узрок. Жетва сведочи о томе каква је била сетва. Немарног радника осуђује његово дело. Жетва сведочи против њега. Тако је то и у духовној области живота; верност сваког радника одмерава се резултатима његовог рада. Карактер његовог дела, без обзира да ли је радио марљиво или немарно, показује се приликом жетве. Његова вечна срећа одређује се управо на тај начин. (Поуке великог учитеља, 84; 1900)УКЛ 478.3

Неки верују само у оно што разумеју. — Неки људи поносно истичу како верују само у оно што могу разумети. Међутим, сваком човеку који трезно размишља очигледна је глупост њихове хвалисаве мудрости. У човековом животу и у огледању Божје моћи у делима природе присутне су тајне пред којима су и најдубља филозофија и најопсежнија истраживања немоћни у покушају да их објасне. (RH, 14. септембар 1886)УКЛ 478.4