ДЕО VI - СЕБИЧНОСТИ САМОПОШТОВАЊЕ
28 - САМОПОШТОВАЊЕ
Изградња самопоштовања. — Ако желимо добро душама, наш успех у раду с њима биће сразмеран њиховом поверењу у нашу веру у њих и с оним колико их ценимо. Поштовање које показујемо према људској души која се бори с грехом поуздано је средство у Христу Исусу за обнављање човековог изгубљеног самопоштовања. Када му откријемо шта може постати, за њега је то помоћ коју сами не можемо у потпуности сагледати. (MS c1893.; FE 281)УКЛ 217.1
Поштовање људског достојанства. — Права уљудност се не учи једноставним примењивањем правила лепог понашања. Увек треба неговати пристојно понашање; тамо где начела нису угрожена, обзир према другима навешће нас да поштујемо прихваћене обичаје; права уљудност не приморава нас да начела жртвујемо опште прихваћеним навикама и обичајима. Она не признаје друштвене разлике. Она учи поштовању самога себе, поштовању достојанства човека као човека, поштовању сваког члана великог људског братства. (Васпитање, 240; 1903)УКЛ 217.2
Сачувај самопоштовање. — Неки од оних с којима долазиш у додир можда су груби и нељубазни, али ти због тога не треба да будеш мање љубазан. Онај ко жели да сачува лично самопоштовање, мора пазити да непотребно не рањава самопоштовање других. Ово правило треба часно поштовати и према онима који су умно најслабији, према највећим незналицама. Ти не знаш какве намере или планове Бог има с тим особама које наоко не обећавају много. Он је у прошлости прихватао људе који нису много обећавали или били привлачни и поверавао им велике задатке у Његовом делу. Његов Дух који делује на срце покренуо је сваку њихову способност у врло снажну акцију. Господ је у тим грубим, неклесаним комадима камена видео скупоцен материјал који ће бити отпоран према олуји, врућину и притисцима. Бог не гледа као што човек гледа. Он не суди у складу са изгледом и схватањима, већ испитује срца и суди праведно. (GW 122.123; 1915.)УКЛ 217.3
Савесност продубљује самопоштовање. — Људе који поштују начела није потребно ограничавати бравама и кључевима и њих не треба надгледати и чувати. Они ће се владати долично и часно у свако доба — било да су сами, када их нико не гледа, или на јавном месту. Они неће допустити никакво прљање своје душе ни за велики добитак или себичну предност. Они се грозе подлих поступака. Иако то можда нико други неће знати, знају они, а то би уништило њихово самопоштовање. Они који нису савесни и верни у малим стварима, неће се променити, иако за одређено дело постоје и закони, ограничења и казне. (SpTPH 62, 1879; CH 410)УКЛ 218.1
Самопоштовање треба одлучно неговати. — Ми морамо одлучно и непоколебљиво неговати моралну чистоту, самопоштовање и снагу супротстављања кушњама. Не сме се појавити ниједан случај недостатка опрезности. Само један чин дрскости, један неразуман поступак може угрозити душу и отворити врата искушењу које слаби снагу отпора. (HPММW 26, 1885; CH 295)УКЛ 218.2
Поштовање других мери се самопоштовањем. — Попуштањем греху губи се самопоштовање. Када нема самопоштовања, смањује се и поштовање других, јер о њима мислимо да су неправедни као и ми сами. (6Т 53, 1900)УКЛ 218.3
Ученик губи самопоштовање због лоших навика. — Уз помоћ својих рђавих навика изгубиће самопоштовање, изгубиће власт над собом. Неће бити у стању да правилно расуђује о питањима која су веома важна за њега. Постаће несмотрен и неразуман у приступу свом уму и телу. Рђавим навикама начиниће од свог бића рушевину. Срећу неће постићи; јер је запостављањем неге непорочних, здравих начела подвластио самога себе навикама које му уништавају мир. Године које је провео напорно се трудећи да стекне образовање биће изгубљене, јер је уништио самога себе. Злоупотребио је своје физичке и менталне способности, а храм његовог тела је у развалинама. Уништен је за овај живот и за живот који ће доћи. Стичући земаљско знање, помислио је да је стекао благо, али, одбацујући Библију жртвовао је благо вредније од свега. (Поуке великог учитеља, 108.109; 1900)УКЛ 218.4
Нестрпљиве речи су повреда самопоштовања. — Они који користе такав језик [нестрпљиве речи] доживеће срамоту, губитак самопоштовања и самопоуздања и горко ће се кајати и жалити што су себи допустили губитак самоконтроле и говорили на такав начин. Колико би било боље да никада нису ни изговорили такве речи. Неупоредиво је боље имати у срцу уље милости, бити способан да заобиђеш све злонамерне изазове и да све поднесеш у кротости и стрпљењу, онако како је то показао Христос. (RH, 27. фебруар 1913; Порука младима 327)УКЛ 219.1
Родитељи непромишљеним речима не треба дапроиграју самопоштовање. — Нека с ваших уста не сиђе ни једна једина раздражљива, груба или узрујана реч. Христова милост чека да је затражите. Његов Дух преузеће власт над вашим срцем и савешћу управљајући вашим речима и поступцима. Никада немојте проиграти своје самопоштовање брзоплетим, непромишљеним речима. Трудите се да вам речи буду чисте, понашање свето. Пружите својој деци пример каква желите да постану. ... Доносите мир, угодне речи и ведар израз лица. (Lt 28, 1890; CG 219)УКЛ 219.2
Самопоштовање уништено мастурбацијом. — Последица овако понижавајућих навика не исказује се исто на свим умовима. Нека деца чије су моралне снаге у великој мери развијене, у дружењу с децом која примењују ову самозлоупотребу, улазе на врата тога зла. Последице које ће се одразити на такве често ће бити меланхоличност, раздражљивост и завист; ипак, такви можда неће изгубити поштовање према богослужењима и можда неће показати никакво посебно удаљавање од духовних вредности. Они ће повремено тешко патити због гриже савести осећајући се пониженим у властитим очима, губећи самопоштовање. (2Т 392, 1870)УКЛ 219.3
Не уништавајте самопоштовање. — Када човек који погреши постане свестан своје грешке, будите обазриви да не повредите његово самопоштовање. Немојте га обесхрабрити равнодушношћу или неповерењем. Немојте рећи: »Пре него што му поклоним поверење, сачекаћу да видим да ли ће истрајати.« Често ово неповерење изазива спотицање онога који је у искушењу. (У потрази за бољим животом, 167.168; 1905)УКЛ 219.4
Самосталност повећава самопоштовање. — Они који се труде да се реформишу, треба да буду запослени. Нико ко може да ради не треба да се учи да бесплатно очекује храну, одело, кров над главом. Ради њих самих, као и ради других, треба пронаћи неки начин да узврате одговарајућом вредношћу за оно што добију. Подстакните сваки напор за самосталним издржавањем. То ће учврстити поштовање сопствене личности и племениту независност. Запосленост ума и тела корисним послом је заштита од искушења. (У потрази за бољим животом, 177; 1905)УКЛ 220.1
Помоћ сиромашнима у стицању самопоштовања. — Свест да имају властити дом надахнула би их снажном жељом за бољим животом. Сами би убрзо стекли способност да планирају и стварају; њихова деца стекла би навике марљивости и штедљивости, а уједно снажно уздигла свој ум. Она би осећала да су људи, а не робови и била би у стању да у великој мери поврате изгубљено самопоштовање и моралну независност. (HS 165.166, 1886; Темељи срећнога дома 373)УКЛ 220.2
Култура понашања и достојанство. — Христове слуге, то је значајно, треба да увиде потребу неговања културе понашања чиме ће украсити оно што исповедају и сачувају одговарајуће достојанство. Без вежбања ума сигурно ће бити неуспешни у свему што предузимају. (2Т 500.501; 1870.)УКЛ 220.3
Чувајте се самосажаљења. — Чувајмо се самосажаљења. Немојмо никада попуштати осећању да нисмо цењени онолико колико би то требало, да се наши напори не цене, да је наш посао тежак. Нека сећање на оно што је Христос претрпео за нас утиша свако гунђање у мислима. Са нама се поступа боље него што се поступало са нашим Господом. »А ти ли ћеш тражити себи велике ствари? Не тражи.« (Јеремија 45,5) (У потрази за бољим животом, 476; 1905)УКЛ 220.4
Христос обнавља наше самопоштовање. — Не треба да буде тешко запамтити да нас Господ позива да своје невоље и недоумице донесемо пред Његове ноге и оставимо их тамо. Приступите Му и реците: »Господе, моји терети су за мене претешки. Хоћеш ли Ти да их понесеш уместо мене?« Он ће одговорити: »Узећу их. ‘Али ћу те вечном милошћу помиловати’ Узећу твоје грехе и даћу ти мир. Не гурај од себе више своје самопоштовање, јер сам те купио ценом своје крви; ти си мој. Ојачаћу твоју ослабљену вољу. Уклонићу твоју грижу савести покренуту због греха.« (Lt 2, 1914; ТМ 519,520)УКЛ 220.5
Савет човеку који је изгубио самопоштовање. — Исус те воли и Он ми је дао поруку за тебе. Његово велико, бескрајно нежно срце чезне за тобом. Он ти поручује да се можеш ослободити непријатељеве замке и да можеш повратити своје самопоштовање. Можеш бити тамо где сматраш да ти је место, али не као изгубљеном, већ као победнику који је то постао оплемењујућим утицајем Божјег Духа и преко Њега. Ухвати се за Христову руку и не пуштај је. (Lt 228, 1903; ММ 43)УКЛ 221.1
Негујте самопоштовање. — Бог је ожалошћен када види да потцењујеш себе. Самопоштовање можеш неговати ако будеш живео тако да ће ти твоја савест, људи и анђели давати потпору. ... Твоја је предност да можеш приступити Исусу и очистити се; да можеш стати пред Закон без гриже савести. »Никаква, дакле, сад нема осуђења онима који су у Христу Исусу.« (Римљанима 8,1) Иако о себи не треба да мислимо више него што треба, Божја реч не осуђује прикладно самопоштовање. Као Божји синови и кћери, ми треба да смо свесни достојанства свога карактера у коме охолост и самоузвисивање немају место. (RH, 27. марта 1888; HC 143)УКЛ 221.2