Истинита начела психологије у Библији. — Истинита начела психологије налазе се у Светоме писму. Човек није свестан личне вредности. Он делује у складу са својом необраћеном природом, јер не гледа у Исуса, Зачетника и Свршитеља вере. Они који долазе к Исусу, који верују у Њега и којима је Он узор, схватају значење речи »даде им власт да буду синови Божји«. ...УКЛ 16.2

Они који доживе искуство стварног обраћења, оштроумно ће схватити своју одговорност пред Богом, да своје спасење граде са страхом и дрхтањем — своју одговорност која им налаже да се потпуно излече од губе греха. Овакво искуство покренуће их да се понизно и с потпуним поверењем ослоне на Бога. (MS 121, 1902.; ML 176)УКЛ 16.3

Ум посвећен Богу складно се развија. — Бог узима људе онакве какви су и припрема их за своју службу ако искажу спремност да Му се предају. Божји Дух, примљен у срце, оживљава све његове способности. Под водством Светога Духа ум, који је потпуно посвећен Богу, складно се развија и постаје ојачан да схвати и испуни све Божје захтеве. Слаб, колебљив карактер преображава се у снажан и стабилан. Сталном преданошћу успоставља се присан однос између Исуса и Његових следбеника и хришћанин као појединац у свом карактеру постаје као његов Учитељ. Он стиче јасније и шире погледе. Његово расуђивање постаје дубље и снажније, његов суд уравнотеженији. Животодавна сила Сунца Правде тако га крепи и снажи да постаје способан да доноси многе родове на славу Богу. (GW 285,286, 1915.)УКЛ 16.4

Наука о чистом хришћанском животу. — Науку о чистом, здравом, доследном хришћанском животу можемо упознати проучавањем Господње речи. То је највише образовање које неко земаљско биће може стећи. То су поуке које ученици и студенти у нашим школама треба да стекну да би из њих изишли чистих мисли, чистога ума и срца, спремни да се попну лествама напретка и обогате живот хришћанским врлинама. То је разлог наше жеље да наше школе буду повезане с нашим болницама, а наше болнице с нашим школама. Ове установе треба да буду вођене у једноставности Јеванђеља из Старога и Новога завета. (MS 86, 1905.)УКЛ 17.1

Окружени атмосфером мира. — Сви које Бог васпитава, имају потрбу за тихим тренуцима одржавања везе са својим срцем, природом и Богом. ... Као појединци морамо да Га чујемо како говори срцу. Када сваки други глас утихне и када у тишини чекамо пред Њим, мир душе допринеће да Божји глас постане много разговетнији. Он нам налаже: »Утолите и познајте да сам ја Бог.« (Псалам 46,10) ... Усред ужурбаног мноштва и непрекидног животног напора, онај који је 12 освежен на овај начин, биће окружен атмосфером светлости и мира. Он ће примити нове дарове и телесне и духовне силе. (У потрази за бољим животом, 58; 1905)УКЛ 17.2

Христова је вера делотворан лек. — Сотона је зачетник болести, док Лекар ратује против његовог дела и силе. Болести ума доминирају посвуда. ... Безбожници су највише искористили те несреће (у оквиру којих су породични проблеми, кајање због греха и страх од пакла који вечно гори довели до менталних поремећаја) да припишу душевне болести вери. То је, међутим, само груба клевета, нешто с чиме се ускоро неће жељети суочити. Христова вера, далеко од тога да би била узрок душевних болести, један је од најуспешнијих лекова за њих будући да делује као снажно средство за смиривање живаца. (5Т 443,444, 1885.)УКЛ 17.3

Ступање на тло мира.— Када кушање наваљује на тебе, када брига, збуњеност и тама окружују твоју душу, погледај место на коме си последњи пут видео светлост. Почини у Христовој љубави и под Његовом заштитничком бригом. ... Улазећи у заједницу са Спаситељем, улазимо у област мира. (У потрази за бољим животом, 250; 1905)УКЛ 17.4

Одбацити сваки непотребан немир. — Када људи одлазе на свој свакодневни посао, као и када се моле; када ноћу одлазе на починак, када ујутру устају; када богаташ пирује у свом дворцу, или када сиромах окупља своју децу око оскудне трпезе, небески Отац свакога од њих милостиво посматра. Ниједна проливена суза пред Богом није остала непримећена. Ниједан осмех није остао незабележен.УКЛ 18.1

Ако бисмо чврсто веровали у ово, нестале би све непотребне бојазни. Наш живот не би био толико испуњен разочарањима, као сада, јер би све бриге, без обзира велике или мале, биле препуштене Божјој руци који није збуњен њиховим мноштвом или опхрван њиховом тежином. Ми бисмо тада уживали у душевном миру који је многима дуго био непознат. (ПутХристу, 86; 1892)УКЛ 18.2

Унапређивати душевну дисциплину. — Хришћани, можемо ли рећи да је Христос откривен у нама? Ми морамо уложити одговарајући напор да бисмо имали здраво тело и здрав ум који брзо не малакше, ум који превазилази своје границе пратећи узроке и последице сваког поступка. Тада ћемо се наћи на добром путу да савладамо тешкоће као добри војници. Потребан нам је ум који ће уочити тешкоће и свладавати их мудрошћу која потиче од Бога, мудрошћу која се може ухватити укоштац и савладати тешке проблеме. Најтежи проблем јесте разапети себе, поднети тешкоће у духовним искуствима, одгајати себе строгом стегом. Ово у почетку можда неће донети највеће задовољство, али ће зато на крају резултат бити мир и срећа. (Lt 43, 1899)УКЛ 18.3

Христос оживљава и обнавља. — И док Христос отвара човеку Небо, живот који нам Он дај е отвара човеку срце за Небо. Грех не само што нас одваја од Бога, већ у човековој души уништава жељу и моћ да Га упозна. Христов циљ је да онемогући сав овај утицај зла. Он има моћ да оживи и обнови способности душе онемогућене грехом, да оживи и обнови потамнели ум и изопачену вољу. Он нам отвара богатства свемира, и, захваљујући Њему, добијамо способност да их препознамо и користимо. (Васпитање, 28,29; 1903)УКЛ 18.4

За управљачем је Бог или сотона. — сотона преузима управљање над сваким умом који није свесно и одлучно под контролом Божјега Духа. (Lt 57, 1895; TM 79)УКЛ 18.5

Сваки грех који негујемо слаби карактер. — Нека се нико не вара да се греси којима смо се неко време одавали, могу лако, скоро успут, одбацити. Није тако! Сваки грех који чинимо ослабљује карактер и полако прелази у навику; остављајући за собом као последицу телесну, менталну и моралну поквареност. Ви се можете покајати због зла које сте учинили, можете своје стопе управити правим путем, али уобличеност вашег ума и ваша блискост са злом отежаће вам сагледавање разлике између добра и зла. Сотона ће вас стално нападати преко већ учвршћене зле навике. (Поуке великог учитеља, 281; 1900) УКЛ 18.6

Душевне врлине учитеља. — Учитељеве навике и начела треба сматрати важнијим од његових школских квалификација. Ако је искрен хришћанин, он ће осећати потребу да се подједнако занима за телесно, морално и духовно васпитање својих ученика.УКЛ 19.1

Да би његов утицај био правилан, он треба савршено да влада собом, док његово срце треба да буде потпуно прожето љубављу према ученицима. То ће се запажати у његовим погледима, речима и поступцима. Он треба да има чврст карактер и тада ће моћи да обликује ум својих ученика и успешно им открива наставне предмете. Рано васпитање младих углавном обликује њихов карактер за цели живот. Они који раде с младима треба пажљиво да откривају квалитете ума да би боље знали да усмере његове способности и примене на најбољи и најкориснији могући начин. (3Т 135, 1872)УКЛ 19.2

Човек треба да постане ново створење. — Људи треба да постану поданици Христовог царства. Божанском силом добијеном од Христа они треба да се врате својој некадашњој оданости. Бог је, користећи своје законе и своје неизмерне могућности, успоставио небеску везу са човековим духовним животом тако да је она у својој делотворности неприметна као што је невидљиво »дисање духа«. (Јован 3,7.8) Христ је рекао: »Царство Моје није од овога света.« (Јован 18,36) Утискујући свој утицај у власти на Земљи, ово царство не може да прими ни најмањи утицај из земаљског живота, а да не умрља своју сличност с небеским.УКЛ 19.3

Карактер Божјег дела у срцу које га прима тако је духован да сваки прималац постаје ново створење не уништавајући и не слабећи ниједну способност коју му је Бог дао. Он чини да свака способност постане чиста, која има услове да се повеже са божанском природом. Што је рођено од Духа, Дух је. Кад је човек рођен одозго, његову душу у целини прожима небески мир. (MS 1, 1897; SpTBC, br. 3, 8,9)УКЛ 19.4

Добро искључује зло. — Родитељи, ви одлучујете о томе хоће ли ум ваше деце бити испуњен мислима које уздижу или злим осећањима. Њихов активан ум не можете држати у стању беспослености, као што ни зло не можете »заплашити« и тако га отерати. Зле мисли можете удаљити једино усађивањем правих начела. Ако родитељи не сеју семе истине у срце своје деце, непријатељ ће посејати кукољ. Добро и здраво васпитање једина је превентива против злих утицаја који кваре »добре обичаје«. Истина ће заштитити душу од небројених искушења с којима се морамо суочити. (CT 121, 1913)УКЛ 19.5

Мој је само један дан. — Из дана у дан морамо учити, вежбати и припремати се за корисну улогу у овом животу. Замислимо да нам на располагању увек стоји само један дан! Мој је, дакле, само један дан. У том једном дану желим да учиним најбоље што могу. Упорабићу свој дар говора да будем на благослов некоме, да послужим као помоћник, утешитељ, као пример којим ће се поносити мој Господ и Спаситељ. Стално ћу вежбати да будем стрпљив, љубазан и уздржан да би се већ данас развиле у мени хришћанске врлине.УКЛ 20.1

Свакога јутра себе посвети Богу, своју душу, тело и дух. Обликуј навике да се све више предајеш и имаш поверења у својег Спаситеља. С пуним поверењем можеш прихватити да те Господ Исус воли и жели да узрастеш до висине Његовог раста и карактера. Он жели да растеш у Његовој љубави, да напредујеш и јачаш у свој пунини божанске љубави. Тада ћеш стећи знање о највећој вредности за време и за вечност. (Lt 36, 1901; HP 227)УКЛ 20.2

Како се развија уравнотежени ум. — Рад је благослов. Немогуће је уживати здравље без рада. Нека људи употребе све своје способности да би се складно развијали и стекли уравнотежен ум. (3Т 154,155, 1872.)УКЛ 20.3

Знање и наука оживљени Светим Духом. — Тек када дођу у потпуну контролу Божјега Духа, способности појединца могу се до највеће мере сматрати корисним. Верске заповести и правила први су кораци у стицању знања и налазе се у самом темељу стварног васпитања. Знање и наука морају бити оживљени Божјим духом да би могли послужити у најплеменитије сврхе.УКЛ 20.4

Хришћанин сам може да правилно употреби знање. Да би наука могла бити потпуно поштована, она мора бити подржана религијом. Тада ће и науком сви поштовати Бога. Срце оплемењено Божјом милошћу, може најбоље да схвати праву вредност образовања. Божје особине, онако како се огледају у Његовим створеним делима, можемо ценити и дивити им се једино ако познајемо Створитеља.УКЛ 20.5

Учитељи не смеју да владају само теоријом истине, него морају располагати и искуством познавања пута светости да и младе могу повести на извор истине, и Божјем Јањету које је узело на Себе грехе света. Знање је сила за добро само када је седињено с истинском побожношћу. Душа која је испражњена од себе, биће племенита. Када Христос вером пребива у срцу, Он нас чини мудрима у Богу. (MS 44, 1894)УКЛ 21.1

Цело биће треба се отворити небеским силама исцељења. — Христос је Извор живота. Оно што је многима потребно то је да имају јасније сазнање о Њему; да стрпљиво и љубазно, али ипак озбиљно, проуче како цело биће могу широм отворити исцељујућим небеским средствима. Сталан умор и незадовољство престаће када сунчева светлост Божје љубави обасја тамне одаје душе, а дивна радост да снагу уму и здравље и снагу телу. (У потрази за бољим животом, 247; 1905)УКЛ 21.2

Врлине се не развијају у тренутку. — Драгоцене врлине Светог Духа не развијају се тренутно. Храброст, снага, понизност, вера, непоколебљиво поверење у Божју спасоносну силу, стиче се дугогодишњим искуством. Животом светог напора и чврсте привржености правди, запечатићете своју судбину. (У потрази за бољим животом, 454;1905)УКЛ 21.3

1 - ВАЖНОСТ ПРОУЧАВАЊА УМА

3 - ОПАСНОСТИ У ПСИХОЛОГИЈИ