Loading...
Larger font
Smaller font
Copy
Print
Contents

Ум, Карактер И Личност

 - Contents
  • Results
  • Related
  • Featured
No results found for: "".
  • Weighted Relevancy
  • Content Sequence
  • Relevancy
  • Earliest First
  • Latest First
    Larger font
    Smaller font
    Copy
    Print
    Contents

    67 - СКЛОНОСТИ

    Различите склоности. — У нашим дружењима треба да имамо на уму да сви немају исте дарове и исте склоности. Радници се разликују у плановима и мишљењу. Удруживање различитих дарова потребно је за успех дела. Имајмо на уму да одређене послове неки могу обављати успешније од других. Радник коме је подарена умешност и способност за рад у некој посебној грани дела, не треба оптуживати друге зато што нису способни да раде оно што он, можда, ради с лакоћом. Зар не постоје послови које његови сарадници могу обавити неупоредиво успешније од њега? (Lt 116, 1903.; Евангелизам 103)УКЛ 520.1

    Различите склоности, различити погледи. — Свако дружење у животу захтева владање над самим собом, уздржавање и саосећање. Ми се тако много разликујемо по расположењу, навикама, васпитању, да се и наш начин гледања на ствари разликује. Ми различито расуђујемо. Наше схватање истине, наше замисли и начин управљања животом нису исти у сваком погледу. Не постоје две особе чија су искуства иста у свим појединостима. Искушења једног нису искушења другог човека. Дужност коју једна особа сматра лаком, за другу је веома тешка и замршена. (У потрази за бољим животом, 483; 1905)УКЛ 520.2

    Разнолике склоности у породици. — Често у једној породици постоје уочљиве разлике у склоностима и карактеру, јер је Божја намера да особе које се разликују у природи буду удружене. Када је тако, сваки члан породице треба као светињу да поштује осећања и права другога. Тако ће се неговати узајамна обзирност и стрпљење; предрасуде ће бити ублажене, а грубе одлике карактера поправити. Могуће је, дакле, осигурати склад у породици па стапање различитих природа може бити корисно сваком појединцу. (ST, 9. септембра 1886; CG 205)УКЛ 520.3

    Родитељи преносе склоности. — И очеви, а не само мајке, имају исту одговорност. Оба родитеља преносе на децу своје одлике, менталне и физичке, своје склоности и прохтеве. (Стварање, патријарси и пророци, 561; 1890)УКЛ 521.1

    Наслеђене склоности. — Бог очекује да постанемо људи који ће се међусобно помагати, показујући саосећање и несебичну љубав. Неки људи су наследили необичну природу и склоности. С њима је тешко, али да ли смо ми без мане? Њих не смемо обесхрабрити и њихове заблуде не треба да постану опште власништво. Христос жалио оне који греше у суду и помаже им. Он је претрпео смрт за сваког човека и зато у свом срцу негује нежно и дубоко занимање за све људе. (9Т 222, 1909)УКЛ 521.2

    Освајање љубазне природе. — »Стражите и молите се« - јесте упутство које се у Библији често понавља. У животу оних који поштују ово упутство постојаће невидљива струја среће која ће бити на благослов свима с којима они долазе у додир. Они који су мрзовољни и напрасите нарави, постаће љубазни и благи; они који су охоли, постаће кротки и понизни. (CT 293, 1913)УКЛ 521.3

    Уредност и ред побољшавају расположење. — Када би изградили навике уредности и реда, млади би напредовали у здрављу, расположењу, памћењу и лепоти личне природе. (YI, 28. јануара 1897; CG 112)УКЛ 521.4

    Склоности се могу поправити. — Бог у својој милости открива људима њихове скривене недостатке. Он тежи да их покрене да критички испитају сложена осећања и побуде властитог срца и открију оно што не ваља, да исправе своје склоности и оплемене своје понашање. Бог очекује да се Његови слуге упознају с тајнама властитог срца. Желећи да им подари истинско познавање њиховог стања, Он допушта да их нападне огањ невоље који ће их очистити. (RH, 10. април 1894; ML 92)УКЛ 521.5

    Мрзовољно расположење квари успех учитељу. — Пре свега, онај коме је поверено образовање младих, треба да се чува мрзовољног или суморног расположења, јер ће му због тога бити ускраћено разумевање ученика, а без саосећања он не може очекивати да им буде од користи. Своју стазу или стазу других не смемо замрачивати сенком својих личних невоља. Ми имамо Спаситеља коме можемо утећи, чијем саосећајном уху можемо поверити све своје жалбе. Све своје бриге и терете можемо препустити Њему, а онда нам наш рад неће изгледати тежак нити наше невоље велике. (CT 233, 1913)УКЛ 521.6

    Удруживање ведрине и поштења. — Исусова вера омекшава све што је у нашој природи тврдо и грубо и глача све што је неравно и оштро. Она чини да наше речи постану благе и понашање привлачно. Учимо се од Христа да слажемо узвишена осећања чистоте и поштења с ведром природом. Љубазан и учтив хришћанин најснажнији је доказ у прилог хришћанству. (GW 122, 1915)УКЛ 522.1

    Неодговарајућа исхрана квари расположење. — Своје расположење и природу многи кваре узимајући неодговарајућу храну. Ми треба исто тако пажљиво да учимо лекције здравствене реформе као кад желимо да беспрекорно припремимо своје школске обвезе, јер нам навике које усвајамо у том смеру помажу да обликујемо карактер за живот у будућности. Злоупорабом желуца ми можемо упропастити своје духовно искуство, духовни живот. (Lt 274, 1908; CD 126)УКЛ 522.2

    Месна храна ствара нервозно расположење. — Бог није ускратио Јеврејима месо у пустињи само зато да би им показао свој ауторитет, него за њихово добро, да очувају телесну и моралну снагу. Он је знао да употреба животињске хране јача нељудске страсти и слаби ум. Он је знао да би удовољавање захтеву за месном храном међу Јеврејима ослабило моралне снаге и унело нервозно расположење, које би од те велике војске начинило мноштво непокорних и да би ти људи изгубили високо осећање својих моралних обвеза и одбили водство мудрих Господњих закона. (ST, 6. јануара 1876; Те 160)УКЛ 522.3

    Шећер и расположење. — Шећер није добар за желудац. Он изазива врење, што замагљује мозак и покреће лоше расположење. (MS 93, 1901; CD 327)УКЛ 522.4

    Промена изопачене природе. — Напредовање у хришћанском искуству обележено је понизношћу која расте као резултат све већег знања. Свако ко је уједињен с Христом, уклањаће се од свакога зла.УКЛ 522.5

    Рећи ћу вам у страху Божјем да ми је показано да ће многи од вас изгубити вечни живот зато што своје наде у Небо градите на лажном темељу. Бог вас препушта вама самима »да би те намучио и искушао, да се зна шта ти је у срцу.« (види 5. Мојсијева 8,2) Ви сте занемарили Божју реч. Ви презирете и одбацујете сведочанства, јер коре ваше омиљене грехе и ремете вашу самодопадљив.УКЛ 522.6

    Када у срцу негујемо Христа, у нашем животу открива се Његово обличје. Понизност ће завладати тамо где је некада владала охолост. Покорност, кротост и стрпљење омекшаће грубе обрисе телесно изопачене, нагле природе. Љубав према Исусу огледаће се у љубави према људима. Она није променљива и нестална, већ смирена, дубока и снажна.УКЛ 523.1

    Хришћанинов живот биће лишен сваког претварања, извештачености, варања и лажи. Тај живот је озбиљан, прави, величанствен. Христос говори кроз сваку реч. Он постаје видљив у сваком делу, сваком поступку. Живот зрачи Спаситељевим светлом који пребива унутра. У разговору с Богом и радосном размишљању о небеским вредностима, душа се припрема за Небо и делује окупљајући друге душе за Христов тор. Наш Спаситељ може и вољан је да учини за нас више него што можемо затражити, па чак и помислити. (5Т 49.50, 1882)УКЛ 523.2

    Бог може да обликује природу. — Без обзира на то каква је ваша природа, Бог је може тако обликовати да постане пријатна и по угледу на Христа. У живој вери можете се одвојити од свега што није у сугласности са Божјим умом, доводећи у свој живот Небо овде на Земљи. Хоћете ли? Ако хоћете, пратиће вас сунце на сваком кораку. (MS 91, 1901)УКЛ 523.3

    Благосиљање болесних. — пријатну природу, диван карактер Господ ће употребити за преношење благослова болеснима. Истине Божје речи садрже преображавајућу силу, силу посвећења. Ако их примимо у срце и учинимо саставним делом свог живота, оне ће се показати као мирис живота на живот. Нека они који су запослени у нашим установама буду људи који ће допустити да светло истине засја у њиховим свакидашњим речима и поступцима. Једино такве Христос може да прихвати за своје сараднике. (MS 69, 1909; ММ 173)УКЛ 523.4

    Склад различитих природа. — Склад и јединство међу људима различитих склоности најснажније је сведочанство да је Бог послао свог Сина на свет да спаси грешнике. Наша је предност што можемо да сведочимо на тај начин. Међутим, да бисмо то учинили, морамо се покорити Христовој власти. Свој карактер морамо обликовати у складу са Његовим карактером и своју вољу покорити Његовој вољи. Тада ћемо деловати заједно и не помишљајући на међусобне сукобе. (8Т 242.243, 1904)УКЛ 523.5

    Природа прожета захвалношћу и миром. — Ништа од онога што је пожељно, што се негује и пази, у Божјим очима није вредно као чисто срце, природа која је прожета захвалношћу и миром. (4Т 559, 1881)УКЛ 524.1

    Природа се не мења приликом васкрсења. — Ако желиш да будеш свет на Небу, најпре мораш бити свет на Земљи. Особине карактера које негујеш у животу неће се мењати смрћу или васкрсењем. Из гроба ћеш устати са истом природом коју си показивао у свом дому и друштву. (Lt 18б, 1891; Темељи срећнога дома 16)УКЛ 524.2

    Larger font
    Smaller font
    Copy
    Print
    Contents