13 - ХРАНА ЗА УМ

Напредовање насупрот злоупотреби. — Бог нам даје таленте да бисмо их мудро обогаћивали и унапређивали, а не злоупотребљавали. Васпитање је само припрема телесних, умних и моралних способности за најбољу могућу примену у свим животним дужностима. Погрешан избор лектире доноси лажно васпитање. Истрајност, снага и активност мозга могу бити умањени или увећани, према начину како се користе. (4Т 498; 1880)УКЛ 94.1

Здрава храна за ум. — Чиста и здрава лектира је за ум оно што је здрава храна за тело. Употребом те хране постаћете способнији да се одупрете кушањима, да градите добре навике и живите у складу с исправним начелима. (RH, 26. децембра 1882; SD 178)УКЛ 94.2

Чувај прилазе души. — Међутим, на нама је да обавимо дело које ће нам помоћи да се одупремо искушењу. Они који не желе да падну као плен сотониних лукавстава морају будно да чувају све прилазе својој души, морају да избегавају да читају, да гледају или слушају све оно што ће их навести на нечисте мисли. Мислима се не сме дозволити да слободно лутају и да се баве сваком темом коју им намеће непријатељ душа. »Зато, љубазни, запрегнувши бедра својега ума будите трезни... не владајући се по првим жељама у свом незнању, него по Свецу који вас је позвао, и ви будите свети у свему живљењу.« (1. Петрова 1,13-15) Павле каже: »А даље, браћо моја, што је год истинито, што је год поштено, што је год праведно, што је год пречисто, што је год прељубазно, што је год славно, и још ако има која добродетељ, и ако има која похвала, то мислите.« (Филибљанима 4,8) Све то захтеваће озбиљне молитве и непрестану будност. Морамо се предати сталном утицају Светог Духа који ће привући ум ономе што је небеско, навикнути га да се бави оним што је чисто и свето. Осим тога, морамо марљиво проучавати Божју реч. »Како ће младић очистити пут свој? Владајући се по твојим речима.« Псалмиста каже: »У срце своје затворио сам реч твоју да ти не грешим.« (Псалам 119,9.11; Стварање, патријарси и пророци, 460)УКЛ 94.3

Избор лектире открива карактер. — Природа нечијег верског искуства може се открити на основу избора књига које чита у слободно време. Да би могли да стекну здраву снагу ума и здрава верска начела, млади морају живети у заједници са Богом преко Његове речи. Као књига која нас упућује на пут спасења у Христу, Библија је наш водич у узвишенији, бољи живот. На њеним страницама налазимо најзанимљивију и најпоучнију историју и животописе који су икада написани. Они чија машта није изопачена читањем измишљених прича, Библију ће доживети као најзанимљивију од свих књига. (YI, 9. октобра 1902.; MYP 273,274)УКЛ 95.1

Неке књиге збуњују ум. — Многе књиге, које стоје у великим светским књижарама, у људском уму стварају збрку у већој мери него што доприносе стицању корисних знања. Па ипак, људи троше велике своте новаца за куповину таквих књига и године за њихово читање и изучавање, иако надохват руке имају Књигу која садржи речи Онога који је Алфа и Омега знања. Време проведено у проучавању таквих књига боље бисмо утрошили за упознавање Онога кога добро и правилно познавати значи вечни живот. Само за оне који стекну такво знање на крају ће вредети речи: »Да будете испуњени у Њему.« (Колошанима 2,10; Words of Counsel, 1903; CH 369)УКЛ 95.2

Нејасно разумевање. — Када неко остави по страни Божју реч и прихвати се књига које воде далеко од Бога и стварају забуну у схватању начела Небеског царства, стечено васпитање је, заправо, само изопачење речи васпитање. Ученик ће моћи да упозна Бога тек када буде располагао чистом храном за ум, потпуно ослобођеном од такозваног вишег образовања које је помешано с безбожничким размишљањима. Само они који сарађују с Небом у плану спасења знају какво је значење истинског васпитања у његовој једноставности. (CT 15,1913)УКЛ 95.3

Тиранска моћ незнабожачких аутора (речи анђеоског учитеља).— Сотонске лажи лако привуку људски ум; производи тих лажи у уму стварају одбојност према озбиљном размишљању о Божјој речи која ће, када је примљена и поштована, осигурати вечни живот ономе ко је прими. Ви сте бића под великим утицајем навика и зато треба да имате на уму да су добре навике благослов у деловању на ваш карактер као и у позитивном утицају на друге. Међутим, једном обликоване лоше навике добијају тиранску моћ и одводе људски ум у ропство. Да никада нисте прочитали ни реч из ових књига [незнабожачких аутора], данас бисте били способнији да разумете Књигу која је изнад свих осталих књига, достојна да је проучавамо, јер нам једино она даје добре идеје о вишем васпитању. (6Т 162; 1900)УКЛ 95.4

Површно читање ствара болесну машту. — Међу нашим младима много је оних које је Бог обдарио врхунским способностима. Он им је дао изузетне таленте; међутим, те њихове способности су ослабљене, а ум постао растресен и без снаге. Они годинама нису напредовали у расту у милости и познавању разлога нашег веровања јер су удовољавали укусу који су развили читањем прича. Њима је исто тако тешко да владају захтевом за таквом површном лектиром, као што је пијаници тешко да савлада своју жељу за алкохолом.УКЛ 96.1

Можда су такви данас запослени у нашим издавачким кућама, обрађују књиге, припремају рукописе за штампање или обављају коректуре текстова. Ипак, њихове способности се изопачују све дотле, док не оболе од поремећене »умне пробаве«, што затим има за последицу неспособност обављања одговорних дужности у било којој области деловања. Машта оболева. Они живе нестварним животом. Нису спремни за практичне животне дужности. Најтужније и оно што доноси највеће разочарање јесте чињеница да су изгубили сваку жељу за уживањем у здравој лектири.УКЛ 96.2

Они су заслепљени и опчињени храном за ум као што су узбудљиве приче из књиге »Чича Томина колиба«. Та књига је у своје време извршила користан задатак међу онима којима је било потребно буђење у питању њихових погрешних схватања о ропству. Ми, међутим, стојимо на самим границама вечнога света, у коме такве приче нису употребљиве у припреми за вечни живот. (5Т 518.519; 1889)УКЛ 96.3

Књиге које слабе ум. — Љубавне приче и неозбиљне, узбудљиве приповетке чине другу групу дела која су проклетство за сваког читаоца. Није ништа необично ако у својој књизи аутор истиче добре моралне ставове, и ако се кроз целу књигу провлаче побожна осећања. Ипак, у већини случајева сотона има анђеоске хаљине, што му само помаже да успешније превари и заведе. На ум у великој мери утиче оно чиме се храни. Они који читају неозбиљне, узбудљиве приче постају неспремни за дужности које су им поверене. Они живе нестварним животом, без жеље да истражују Писмо, да се хране небеском маном. Ум видно слаби и губи своју моћ озбиљног размишљања о великим питањима дужности и судбине човека. (7Т 165; 1902)УКЛ 96.4

Машта и недоличне мисли. — Храна за ум у којој он ужива [читалац фантастике], чини ефекат загађивања мисли чинећи их нечистима и неморалнима. Истински ми је било жао тих душа док сам размишљала о томе колико губе пропуштајући прилике да упознају Христа, у коме су све наше наде у вечни живот. Колико драгоценог времена губе они који би га могли употребити за прочавање Узора истинске доброте! (CTBH 123; 1890; MYP 280)УКЛ 97.1

Речи опомене једној тешко болесној домаћици. — Годинама је твој ум био као поток који жубори, а сада је готово испуњен камењем и коровом, и чија се вода бескорисно расипа. Да су твоје способности биле под влашћу високих циљева, ти данас не би била овако немоћан болесник. Замишљаш како мораш удовољити својим необичним захтевима за претераним читањем књига.УКЛ 97.2

Видела сам како у твојој соби гори светиљка и у поноћ, док си била задубљена у неку врло узбудљиву причу, узнемирујући на тај начин свој ионако претерано узбуђен мозак. Такав начин живљења стално је слабио твој животни ослонац, исцрпљивао те телесно, умно и морално. Тако неуредан начин живота унео ти је и неред у кућу па ће, ако тако наставиш, учинити да твој ум утоне у воде малоумности. Злоупотребила си време кушања које ти је Бог дао, улудо утрошила време које си имала. (4Т 498; 1880)УКЛ 97.3

Ментална опијеност. — Они који читају безвредне, узбудљиве приче постају неспособни за дужности у практичном животу. Они живе у нестварном свету. Посматрала сам децу којој је било допуштено да читају такве приче. Било да су у кући или далеко од куће, она никада нису могла бити мирна; сањарила су, неспособна за разговор, осим ако се радило о оним уобичајеним темама. Побожно размишљање и разговори у потпуности су били страни њиховом уму. Развијањем жеље за сензационалним причама изопачује се укус ума који се више не задовољава, док не почне да добија ту нездраву храну. Немам боље и погодније име за оне који се одају таквој лектири, него да их назовем ментално опијеним. Неразумне навике у читању делују на мозак на сличан начин као што неразумне навике у јелу и пићу делују на људско тело. (CT 134,135; 1913)УКЛ 97.4

Претеривања су грех. — Претеривања у јелу, пићу, спавању или гледању су грех. Производ складне и здраве активности свих способности тела и ума јесте срећа. ... Способности ума треба вежбати на предметима који говоре о нашим вечним интересима. То ће бити корисно за здравље тела и ума. (4Т 417; 1880)УКЛ 98.1

Преоптерећен ум. — Ученику или студенту који посао предвиђен за две године жели да обави у једној, не треба допустити да оствари своју намеру. У животу многих људи преузимање двоструког посла значи преоптерећење за ум и занемаривање телесних активности. Није разумно претпоставити да ће ум прихватити прекомерно одређивање умне хране. Велики је грех преоптеретити ум на начин како се преоптерећују органи за пробаву. (CT 296; 1913)УКЛ 98.2

Испитај и храну из својих разговора. — Најбоље је за сваку душу да пажљиво испита каква јој се умна храна нуди за јело. Када ти приступе особе које живе за то да причају и код којих се све што раде и мисле своди на речи: »Причај, а ми ћемо пренети даље«, застани и размисли хоће ли ти такав разговор донети духовну корист, духовне резултате, да би у оквиру духовне размене мишљења могао јести од тела и пити од крви Божјега Сина. »Кад дођете к Њему, као камену живу, који је, истина, од људи одбачен, али од Бога изабран и прибран.« (1. Петрова 2,4) Ове речи много говоре.УКЛ 98.3

Ми не смемо бити брбљавци, оговарачи или људи који препричавају, нити смемо да лажно сведочимо. Бог нам забрањује суделовање у безвредним, безумним разговорима, у збијању шала или изговарању иједне бескорисне речи. Ми ћемо пред Богом одговарати за оно што говоримо. За своје брзоплете речи од којих нема добра ни ономе који их изговара ни ономе који слуша, бићемо изведени на суд. Зато сви треба да говоримо речи које теже оплемењивању и уздизању карактера. Не заборави да Бог у теби види вредност. Не допусти да икакви прости, безумни разговори или лажна начела изграђују твоје хришћанско искуство. (MS 68, 1897; FE 458)УКЛ 98.4

Жена чији су погледи изопачили срце. — Сестру , иако располаже сјајним природним квалитетама, одвукли су од Бога њени неверни пријатељи и рођаци који презиру истину и немају разумевања за жртве и самоодрицање које треба поднети за истину. Сестра….. није осетила важност одвајања од света како то истиче Божја наредба. Њено чуло вида и чуло слуха изопачили су јој срце. (4Т 108; 1876)УКЛ 98.5

Звуци, призори и утицаји који охрабрују. — Имамо разлог да будемо дубоко забринути за нашу децу, која се на сваком кораку суочавају с искушњама. њима је немогуће да избегну сусрет са злим друштвом. ... Она виде призоре, чују звуке и излажу се утицајима који кваре морал и који ће, ако им се озбиљно не супротставе, неприметно али сигурно искварити и упропастити карактер. (Pacific Health Journal, јуни 1890.; Темељи срећног дома, 406)УКЛ 99.1

Нека дружења делују као спор отров. — Када би мој глас могао допрети до родитеља по целој овој земљи, ја бих их упозорила да се не приклањају жељама своје деце у погледу избора другова или пријатеља. Родитељи мало мисле о томе да млади много спремније примају штетне утиске него божанске. Према томе, њихово друштво треба да буде оно које је најкорисније за раст у милости да би се у срцу утврдила истина откривена у Божјој речи.УКЛ 99.2

Ако су деца у друштву оних чији се разговори односе на неважне, земаљске ствари, и њихов ће ум доспети до исте висине. Ако слушају речи које унижавају начела њихове вере и омаловажава њихова вера, ако до њихових ушију допиру злобне примедбе упућене истини, то се поуздано задржава у њиховом уму и суделује у обликовању њиховог карактера.УКЛ 99.3

Ако су њихове мисли испуњене причама, истинитим или измишљеним, у њима више нема простора који би могли да заузму корисна обавештења и научна сазнања. Какву је пустош у њиховом уму научинила та страст за лаком лектиром! У коликој је мери таква лектира уништила начела искрености и истинске побожности које стоје у темељима складног карактера! Она је попут спорог отрова који се уноси у организам, који ће пре или после открити своје горке плодове. Када се на младу особу остави штетан утисак, настаје печат, траг, али не на песку, већ на чврстој стени. (5Т 544.545; 1889)УКЛ 99.4

Очи упрте у Христа. — Христос је узимајући на Себе човекову природу повезао људски род са Собом везом љубави, коју никаква сила, осим самога човека, никад не може прекинути. Сотона ће увек постављати мамце, подстичући нас да прекинемо ову везу — да одлучимо да се одвојимо од Христа. Овде треба бити опрезан, борити се, молити се да нас ништа не заведе да изаберемо другог господара, јер увек имамо слободу да то учинимо. Међутим, наше очи треба да буду приковане за Христа, и Он ће нас сачувати. Гледањем на Христа постајемо безбедни. Ништа нас не може истргнути из Његове руке. Непрекидним посматрањем Њега, »преображавамо се у то исто обличје из славе у славу, као од Господњега Духа«. (2. Коринћанима 3,18; Пут Христу, 72; 1892)УКЛ 99.5