Loading...
Larger font
Smaller font
Copy
Print
Contents

Ум, Карактер И Личност

 - Contents
  • Results
  • Related
  • Featured
No results found for: "".
  • Weighted Relevancy
  • Content Sequence
  • Relevancy
  • Earliest First
  • Latest First
    Larger font
    Smaller font
    Copy
    Print
    Contents

    ДЕО VII - ОДРАСТАЊЕ И МЛАДОСТ

    31 - ПРОБЛЕМИ МЛАДОСТИ

    Млади су пријемчиви и пуни наде. — Млади су пријемчиви, животни, ватрени, пуни наде. Када једном окусе блажени карактер самопожртвовности, они се неће задовољити све док не буду могли непрекидно да уче од Великог Учитеља. Господ ће отворити путеве пред онима који су спремни да одговоре на Његов позив. (6Т 471, 1900)УКЛ 239.1

    Млади морају изабрати своју животну судбину. — Својим мислима и осећањима у раним годинама живота свака млада особа одређује историју властитог живота. Исправне, племените и хумане навике, обликоване у младости, постаће саставни део карактера и обично ће обележити њен животни пут. Млади могу, према свом избору, постати зли или племенити. Они се могу лако препознати по својим искреним и племенитим делима, али и према великим злоделима и безбожности. (ST 11. октобра 1910; CG 196)УКЛ 239.2

    Васпитање које ствара умну и моралну слабост. — Строго васпитавање младих који нису правилно упућени у самостално размишљање и деловање у складу са њиховим могућностима и умним способностима чиме би се створили услови за обликовање света њихових мисли, осећања самопоштовања и самопоуздања, света у коме би били успешни и корисни — увек ће стварати слој младих људи слабих умних и моралних способности. Тако, када се они појаве у свету као »своји људи«, откриће да су били дресирани као животиње, а не васпитавани. Уместо да буду вођени, њихову вољу родитељи и учитељи својом окрутном дисциплином присиљавали су на покорност. (3Т 133, 1872)УКЛ 239.3

    Ум треба васпитавати да управља животом. — Деца имају интелектуалну вољу коју треба упутити да управља свим њиховим способностима. Неме животиње треба дресирати, јер имају ограничен разум и интелект. Међутим, људски ум треба учити самосвладавању. Треба га учити да влада људским бићем, док су животиње под влашћу својега господара и дресирају се да му се покоравају. За своју животињу господар је и ум и раосуђивање и воља. И дете се може одгајати да, као животиња, нема своју вољу. Догађа се чак да се његова индивидуалност улије у индивидуалност онога ко води његово васпитавање; тада је његова воља, заједно са свим намерама и циљевима, подређена учитељевој вољи.УКЛ 239.4

    Овако васпитаваној деци увек ће недостајати морална енергија и лична одговорност. Њих нису учили да полазе од разума и начела; други су били господари њихове воље па ум није био ни покренут да у раду шири и јача. Њих нико није усмеравао и поучавао мислећи на њихову личност и могућности ума да, када је то потребно, у потпуности употребе своје снаге и способности. Учитељи се овде не смеју зауставити, већ нарочито треба да се посвете неговању оних слабијих способности, да би се све способности могле користити и активно вежбати напредујући из једног степена снаге у други, тако да би ум на тај начин достигао ширину која му припада. (3Т 132, 1872)УКЛ 240.1

    Многи не могу самостално да мисле. — Много је породица с децом која су, наоко, добро васпитана док су под васпитачевим скутом; међутим, када престане да делује систем који их је везивао за одређена правила, они као да не могу сами да мисле, делују и одлучују. Та деца су дуго под гвозденом палицом — без могућности да сама мисле и делују у оквирима нечега што би за њих било потпуно нормално — да немају самопоуздања да делују по свом суду и имају лично мишљење.УКЛ 240.2

    Када једном оду од родитеља и почну да живе самостално, други људи могу их врло лако повести у погрешном смеру. Њихов карактер није чврст. Они нису били препуштани властитом расуђивању довољно рано и у довољном обиму, па им зато ум није на одговарајући начин развијен и ојачан. У дугом раздобљу били су под неизбежном бригом својих родитеља, па се у потпуности ослањају на њих; родитељи су били за њих и ум и просуђивање. (3Т 132.133, 1872)УКЛ 240.3

    Последице владања уз помоћ силе и страха. — Родитељи и учитељи који се хвале потпуном влашћу над умовима и вољом деце која су им поверена, престали би да се хвале кад би могли видети живот деце у будућности, која су на тај начин покорена применом силе или страха. Таква деца су готово потпуно неспремна за ношење често немилосрдно тешких животних одговорности. Када више не буду под оком својих родитеља или учитеља и кад буду присиљена да самостално размишљају и делују, ти млади готово сигурно кренуће погрешним путем и попуштати пред силом искушења. Они не постижу успех у овом животу, а исти недостаци постају видљиви и у њиховом верском животу. (3Т 133.134, 1872)УКЛ 240.4

    Дисциплина која покреће и снажи. — После дисциплине у дому и школи, сви се морају суочити са строгом животном дисциплином. Како да се мудро суоче с њом, то морамо објаснити сваком детету и сваком младом бићу. Истина је да нас Бог љуби, да тежи да нас учини срећнима, и да никада не бисмо морали упознати патњу да смо поштовали Његов Закон; али није ништа мање истина да на овом свету, као последице греха, свако мора да подноси патње, невоље и терете. Деци и младима целога живота служиће на добро ако их научимо да се храбро суочавају с невољама и теретима. Иако према њима морамо показати саучешће, оно никада не сме да буде такво да их наведе да се самосажаљевају. Њима је потребно оно што ће их бодрити и јачати, а не оно што ће их слабити. (Васпитање, 295; 1903)УКЛ 241.1

    Одговор на гвоздена правила. — У своју методу васпитања немој уносити нимало грубости. Младима не намећи никаква крута правила. Управо их та гвоздена правила и наредбе понекад наводе на закључак да морају и хоће да учине оно што им је забрањено. Када упућујеш упозорења или укоре младима, учини то као онај ко се посебно заузима за њих. Нека виде да негујеш велику жељу да се у небеским књигама уз њихова имена упишу добри извештаји. (Lt 67, 1902; ММ 180)УКЛ 241.2

    Младима су терети претешки. — Млади могу ширити снажан утицај, ако се одрекну своје охолости и себичности и посвете Богу. Међутим млади, не желе да носе туђе одговорности. Они су обузети собом. Дошло је време у коме Бог за ово тражи промену. Он позива и младе и старе да буду ревни и да се покају. Он ће их, ако и даље остану тако млаки, избацити из својих уста. Истинити Сведок каже: »Знам твоја дјела.« Младићи, девојке, ваша дела су позната, била она добра или зла. Да ли си богат у добрим делима? Исус ти приступа као Саветник: »Свјетујем те да купиш у мене злата жеженога у огњу, да се обогатиш; и бијеле хаљине, да се обучеш, и да се не покаже срамота голотиње твоје; и масти очињом помажи очи своје да видиш.« (Откривење 3,18; 1Т 485, 1867)УКЛ 241.3

    Мисли постају навика. — Оплемењујућа сила чистих мисли непрекидно нам је потребна. Правилно мишљење једина је безбедност за сваку душу. Како човек »мисли у свом срцу, такав је«. (Приче 23,7) Снага самоуздражавања јача вежбањем. Оно што у почетку изгледа тешко, сталним понављањем лако напредује, све док праве мисли и дела не постану навика. Ако желимо, можемо да напустимо све што је рђаво и ниско и достигнемо високо мерило; нас могу поштовати људи, а може нас љубити и Бог. (У потрази за бољим животом, 491; 1905)УКЛ 242.1

    Тужни примери из историје. — Карактер Наполеона Бонапарте настао је под великим утицајем васпитања у детињству. Неразумни васпитачи надахњивали су га љубављу према освајањима, правећи за њега мале војске, а њега су постављали на чело као заповедника. Ту је био положен темељ његовој каријери вођења ратова и крвопролића. Да су исти труд и бригу уложили у намери да он постане добар човек натапајући његово младо срце духом Јеванђеља, колико би његова лична историја била другачија!УКЛ 242.2

    Прича се да је Хјум, познати скептик, у раном животном добу био савестан поштовалац Божје речи. Будући да је припадао друштву које је често водило умне расправе, од њега су једном приликом затражили да изнесе аргументе у прилог безбоштву. У складу са тим захтевом започео је озбиљно и истрајно истраживање, а његов оштар и врло активан ум, убрзо је био натопљен сумњичавим идејама. Убрзо је почео да верује у ту заблуду, тако да је цео његов каснији живот носио мрачан печат невере. (ST, 11. октобар 1910; CG 196)УКЛ 242.3

    Утицај читања. 20Види: поглавље 13, »Храна за ум«. — Многи млади воле књиге. Читају све до чега дођу. Позивам родитеље такве деце да обуздају њихову жељу за читањем. Не допустите да се на вашим столовима нађу часописи и листови који садрже љубавне приче. На њихово место ставите књиге које ће помоћи младима да у грађевину свог карактера уграде најбољи могући материјал — Божју љубав, Божји страх и познавање Христа. Покрените своју децу да у свој ум уносе вредна знања; да оно што је добро обузме њихову душу и влада њиховим способностима не остављајући места ниским, понижавајућим мислима. Ограничите њихове захтеве за лектиром која не обећава добру храну за ум. Новац потрошен на џепне романе можда неће бити велика свота, али је превише трошити новац за нешто од чега ће заузврат добити тако много онога што заводи на погрешне стазе, а тако мало онога што је добро. (CT 133,1913)УКЛ 242.4

    Ум усваја оно што посматра. — Ум усваја вредности с којима постаје близак. Кад би сви проучавали Библију, 21Види: поглавље 11, »Проучавање Библије и ум«. видели бисмо народ који се развија, народ оспособљен да мисли дубље, народ који располаже вишом интелигенцијом него што би је могао изградити најупорнијим бављењем науком и историјом света. Искрени истраживач Библије стиче умну дисциплину вишег степена; после размишљања о божанским величинама, његове способности су обогаћене, властито »ја« понижено, док су Бог и Његова откривена истина високо уздигнути. (RH, 21. август 1888; FE 130)УКЛ 243.1

    Вредност личног верског искуства. — Бог треба да заузме најузвишеније место у нашим мислима. Дубоко размишљање о Њему и разговори с Њим у молитви, уздижу душу и оживљавају осећања. Немарност у размишљању и молитви неизбежно ће проузроковати опадање занимања за верско, а тада ће се јасно исказати и немар и лењост.УКЛ 243.2

    Вера није само осећање. Она је начело, срасло с нашим свакидашњим дужностима и поступцима. Ништа се не сме подржавати и ниједан посао започињати који би онемогућавао присутност овог начела. Да би неко сачувао чисту и неокаљану веру, он треба да буде марљив и истрајан сарадник у Божјем делу.УКЛ 243.3

    Ми морамо нешто учинити и сами. Наш посао не може обавити нико други. Осим нас нико не може да изгради наше спасење са страхом и дрхтањем. Управо је то посао који нам је Господ оставио да радимо. (2Т 505.506, 1870)УКЛ 243.4

    Младима потребна радна дисциплина. — Данас, као и у време старог Израиља, сваки младић требало би да буде упознат са свакодневним дужностима. Свако би требало да стекне искуство у физичком раду да би њиме, уколико буде неопходно, могао осигурати средства за живот. То је важно, не само као средство помоћу кога се могу избећи животне недаће, већ и због утицаја на физички, ментални и морални развој. Чак и уколико неко никада не буде морао да прибегне физичком раду да би задовољио своје животне потребе, неопходно је да научи да ради. Без физичких напора нико не може сачувати здраву конституцију и челично здравље; дисциплина коју намеће добро организовани рад исто је тако важна за обликовање јаког и активног ума и племенитог карактера. (Стварање, патријарси и пророци, 601;1890)УКЛ 243.5

    Беспосличење је грех. — Мисао да је непознавање корисног посла важна особина правог господина или даме, супротна је Божјој замисли у стварању човека. Беспосличење је грех, а непознавање свакидашњих обавеза последица глупости, што ће у каснијем животу дати много повода за горко кајање. (ST, 29. јун 1882; FE 75)УКЛ 244.1

    Не занемарујмо увођење у кућне послове. — У детињству и младости треба саставити практично и школско образовање. Децу треба учити да суделују у кућним пословима. Треба их упутити како да помогну оцу и мајци у малим обавезама. Њихов ум треба научити да мисли; њихово памћење треба усмерити да памте посао који им је стављен у задатак. Приликом изграђивања навике учествовања у корисним пословима у дому, деца уче да обављују практичне дужности које одговарају њиховом узрасту. Деца која стекну право кућно васпитање неће се наћи на улици, где би, као и велики број друге деце, добијала васпитање карактеристично за улицу. Мудри родитељи који воле своју децу, неће им допуштати да расту у лењости, без познавања кућних дужности. (CT 149, 1913)УКЛ 244.2

    Шта треба да зна свака жена. — Многе жене које се сматрају да су високо образоване, које располажу дипломама стеченим у угледним образовним установама, веома су мало упућене у практичне животне дужности. Оне су лишене квалификација потребних за вођење породичног живота, а тиме и значајних за срећу породице. Оне могу говорити о узвишеном положају женског бића, о њеним правима, а да се, ипак, нађу далеко испод истинског делокруга који припада жени.УКЛ 244.3

    Право је сваке Евине кћери да потпуно овлада кућним дужностима, поученост у свим областима домаћих послова. Свака млада жена треба да буде тако васпитана да, када постане супруга и мајка, може бити краљица у својој малој краљевини. Она треба да буде у потпуности спремна за вођење и поучавање властите деце. ...УКЛ 244.4

    Њено је право да упозна устројство људског тела и вредност хигијене, област исхране и одевања, рада и рекреације и безброј других предмета који се непосредно тичу добра њеног дома. Њено је право да стекне знање о најбољим методама лечења болести да би се успешно бринула о својој деци кад су болесна, уместо да своје скупоцено благо препушта рукама непознатих његоватеља и лекара. (ST, 29. јун 1882; FE 75)УКЛ 245.1

    Кад жене занемаре васпитање властитог ума. — Жене које се приказују побожнима углавном занемарују васпитање свог ума. Пуштају га да се без надзора лута куда жели. То је велика грешка. Многима од њих изгледа да недостаје умна енергија. Нису развијале свој ум да мисли и пошто то нису учиниле, сматрају да то и не могу. Озбиљно размишљање и молитва потребни су за растење у милости.УКЛ 245.2

    На питање зашто међу женама нема више стабилности, одговор је: зато што је врло мало умне културе, врло мало одмереног размишљања. Остављајући ум у неактивном стању, оне другима препуштају умне активности, планирање, размишљање и памћење, тако на тај начин постају све мање и мање корисне. Некима је потребно активно дисциплиновање ума. Оне треба да га покрећу да мисли. Очекујући да неко други мисли уместо њих, да реши њихове тешкоће, и избегавајући да размишљањем запосле свој ум, њихова способност памћења стално слаби; оне све слабије предвиђају и све слабије разликују појмове. Свака појединачно мора да уложи напоре и одгаја свој ум. (2Т 187.188, 1868)УКЛ 245.3

    Женска одећа знак ума. — Одећа је знак, пратилац ума и срца. Оно што је обучено или стављено споља, знак је онога што се налази унутра. Да би неко могао да претерује у одевању, није му потребан снажан интелект или негован ум. Сама чињеница да жене могу обући или на себе ставити непотребан број одевних предмета, показује да немају времена за неговање интелекта нити да свој ум богате корисним знањем. (MS 76, 1900)УКЛ 245.4

    Потреба за чистотом у мислима и поступцима. — Желим нагласити потребу за чистотом у свакој мисли, речи и поступку. Ми смо појединачно одговорни Богу и поверен нам је појединачан посао који нико не може обавити уместо нас. Тај посао учиниће свет бољим, истицањем правила, личним трудом и примером. Знајући да је потребно да негујемо врлину друштвености, нека то не буде само ради забаве, већ пре свега с одређеном намером. Душе чекају спасење. (RH, 10. новембар 1885; Евангелизам 495)УКЛ 245.5

    Мастурбација понижава ум. 22Види: Child Guidance, стр. 439—468. — Нека деца почињу да примењују самозадовољавање још у раном детињству; док расту, пожудне страсти упоредо расту и јачају како се њихова снага повећава. Њихов ум не мирује. Девојчице прижељкују друштво дечака, а дечаци друштво девојчица. Њихово понашање није ни уздржано ни скромно. Они су дрски и наметљиви и често користе непристојне слободе. Навика самозадовољавања понизила је њихов ум и упрљала њихову душу. Зле мисли и читање романа, љубавних прича и лоших књига, узбуђују њихову машту, а управо то одговара њиховим посрнулим умовима.УКЛ 246.1

    Они не воле рад, а кад се прихвате посла, жале се на умор; боле их леђа, боли их глава. Зар за то нема довољно разлога? Да ли су уморни због тога што раде? Не, никако! Ипак, кад се тако жале, родитељи им попуштају и ослобађају их рада и одговорности. То је најгоре што за њих могу учинити. Они на тај начин уклањају једину преосталу препреку која спречава сотону у слободном приступу њиховом ослабљеном уму. Користан рад у одређеној мери биће заштита и чувар од сотонине упорне власти над њима. (2Т 481, 1870)УКЛ 246.2

    Млади желе да употребе своје снаге. — У нашим црквама потребни су нам млади таленти, добро организовани и добро извежбани. Млади желе да учине нешто уз помоћ своје живе енергије. Ако се та енергија не усмери у праве канале, млади ће је употребити тако што ће повредити властиту духовност и оне с којима се друже. (GW 211, 1915)УКЛ 246.3

    Младима је потребна активност. — Млади природно траже активност па ако не нађу легитиман одушак својој силом задржаваној енергији након боравка у учионицама, они постају немирни, нервозни и нестрпљиви према сваком облику контроле, и бивају наведени да се баве грубим активностима, а то је срамота великом броју школа високих училишта; често су усмерени препуштању отвореним облицима разузданости. Многи од младих који су своје домове напустили као невина бића, искварили су се дружењем у школама које похађају. (ST, 29. јуна 1882; FE 72)УКЛ 246.4

    Повођење за туђим идејама. — Рекреација која користи само њима, деци и младима никада неће донети благослов као рекреација која им помаже да буду корисни и другима. По природи склони одушевљавању и подложни утицају, млади брзо прихватају предлоге. Када се говори о гајењу биљака, нека се наставник потруди да у њима пробуди жељу да улепшају школско двориште и учионицу. То ће донети двоструки благослов. Оно што се ученици труде да улепшају, нерадо ће кварити и уништавати. Они ће развијати оплемењен укус, љубав према реду и навику чувања; а дух пријатељства и сарадње, који се тако развија, служиће им на благослов целог живота. (Васпитање, 212.213; 1903)УКЛ 247.1

    Понекад не виде Бога као Оца пуног љубави. — Млади се углавном понашају као да су драгоцени сати пробе, док још траје време милости, заправо само један велики празник; као да су се на овом свету појавили само због својих забава, да би удовољавали сталним узбуђењима. Сотона је одувек улагао посебне напоре тежећи да их наведе на мисао да ће срећу наћи у световним забавама, да се правдају покушавајући да покажу невиност и нешкодљивост тих забава, па чак и да су добре за здравље. Неки лекари су чак изјављивали да је за здравље штетна духовност и предаја Богу. То савршено одговара непријатељу људских душа. (1Т 501, 1867)УКЛ 247.2

    Болесна машта лажно приказује Бога. — Неке особе с болесном маштом не приказују Христову веру на прави начин; такви немају чисту библијску веру. Неки током целога свог живота кажњавају себе за своје грехе; једино што виде јесте увређени Бог правде. Они не виде Христа и Његову откупитељску силу у заслугама Његове крви. Такви немају вере. То су особе чији ум није потпуно уравнотежен.УКЛ 247.3

    Болешћу коју су рођењем добили преко својих родитеља и погрешним васпитањем у раној младости, они су стекли погрешне навике које нападају тело и мозак изазивајући слабљење моралних моћи и онемогућавајући им да у свему разумно мисле и делују. Њихов ум није потпуно уравнотежен. Побожност и праведност не штети здрављу, већ је здравље телу и снага души. (1Т 501.502, 1867)УКЛ 247.4

    Потреба за подизањем ограда. — Радите увек према начелу, а никако по склоностима. Ублажите природну плаховитост своје природе благошћу и племенитошћу. Немојте допустити себи никакву површност или неозбиљност. Нека никаква двосмислена примедба не пређе преко ваших усана. Чак се ни мислима не сме допустити раскалашност. Оне морају бити спутане и заробљене за послушност Христу. Оне треба да почивају на светим темељима. Христовом благодаћу оне ће тада бити чисте и истините. (У потрази за бољим животом, 491; 1905)УКЛ 248.1

    Сентименталност држати даље од живота.— Ово је твоје студентско доба; нека се твој ум бави духовним темама. Уклони сваку сентименталност из својег живота. Потражи најозбиљније поуке и постигни самосвлађивање. Ти си сада у раздобљу обликовања карактера; ништа од онога што се односи на тебе не смеш сматрати безначајним или неважним, што ће те одвратити од твојих најузвишенијих, најсветијих циљева, твог успеха у припреми за рад у делу које ти је Бог поверио.УКЛ 248.2

    Сачувај једноставност деловања, али постави висока мерила за складну примену и унапређивање својих умних способности. Буди одлучан у намери да исправиш сваку ману. Наследне склоности могу се свладати — нагли, жестоки изливи темперамента могу се променити тако да деловањем Христове милости све буде потпуно свладано. Ми — свако од нас појединачно — треба да имамо на уму да се налазимо у Божјој »радионици«. (Lt 23, 1893)УКЛ 248.3

    Суочавање са потребом за саветовањем.— Младима не треба препустити да мисле и делују независно од суда својих родитеља и учитеља. Децу треба учити да поштују искуство и да родитељи и учитељи воде њихов млади живот. Научимо их да се њихови умови уједине с умовима њихових родитеља и учитеља; саветујмо их да прихвате да је прикладно и корисно слушати њихове савете. А онда, када пусте руку родитеља и учитеља, која их је водила, њихов карактер неће личити на трску која трепери на ветру. (3Т 133, 1872)УКЛ 248.4

    Тежити што више образовању.— Господ жели да постигнемо што више образовање, али с циљем да своје знање преносимо на друге. Нико не зна где ће или како бити позван да ради или говори за Бога. Наш небески Отац једино зна како ће употребити човека. Пред нама су могућности које наша слаба вера није у стању да сагледа. Зато морамо тако развијати своје умне способности да можемо, уколико то буде потребно, истине Његове Речи износити чак и пред највишим ауторитетима на Земљи, тако да се Божје име прослави. Не смемо дозволити да нам промакне чак ни једна једина прилика да себе интелектуално оспособимо за рад у Божјем делу. (Поуке великог учитеља, 333;1900)УКЛ 248.5

    Увек активан ум.— Ум никада не сме престати да буде активан. Он је отворен утицајима, добрим или лошим. Као што је на глаткој плочи уметника на људском лицу видљива утиснут зрак Сунца, тако се и мисли и утисци утискују у дечји ум; зато, било да су ти утисци земаљски, телесни или морални и верски, они су готово неизбрисиви.УКЛ 249.1

    Кад се разум буди, ум је најосетљивији и најподложнији утицајима па зато оне прве лекције имају велики утицај. Те лекције великом снагом утичу на обликовање карактера. Ако је на њима утиснут прави печат и ако се оне, како дете расте, упућују стрпљиво и истрајно, земаљска и вечна судбина детета биће обликована на добро. Ево Господњих речи: »Учи дијете према путу којим ће ићи, па неће отступити од њега ни кад остари.« (Приче 22,6; SpTEd 71, ц1897; CT 143)УКЛ 249.2

    Младост је време прилика.— Срце младих је сада као мекани восак, а ви сте ти који их можете повести да се диве хришћанском карактеру. Тај восак ће, међутим, за неколико година можда постати тврд као гранит. (RH, 21. фебруар 1878; FE 51)УКЛ 249.3

    Осећања су управо у младости најватренија, памћење најбоље, а срце најосетљивије за божанске утиске. Умне и телесне снаге треба запослити управо у младости, јер ће тако добити велико побољшање, мислећи и на садашњи и на будући, вечни свет. (YI, 25. октобра 1894; SD 78)УКЛ 249.4

    Larger font
    Smaller font
    Copy
    Print
    Contents