89 - ПОЗИТИВНИ УТИЦАЈИ НА УМ

Захвалност подстиче здравље. — Ништа не тежи више изградњи здравља тела и душе од духа захвалности и прослављања. Поуздана обавеза којом ћемо се одупрети туги, мислима и осећањима незадовољства - исто је тако дужност као што је и молитва. (У потрази за бољим животом, 251; 1905)УКЛ 673.1

Власници умних и телесних способности. — Није ништа природније него сматрати себе потпуним власницима над собом! Надахнута Реч каже: »... нисте своји. Јер сте купљени скупо.« (1. Коринћанима 6,19.20) ... У односу према својим ближњима ми смо власници нам умних и телесних способности које су нам поверене. У односу према Богу ми смо управитељи Његове милости. (Lt 44, 1900; HC 40)УКЛ 673.2

Тежимо јединству. — Бог жели да међу припадницима Његовог народа владају јединство и братска љубав. Христос се непосредно пре распећа молио да Његови ученици буду једно као што је Он једно са својим Оцем, тако и свет може веровати да Га је Бог послао. Ова врло дирљива, прекрасна молитва односи се на све векове, па чак и на наше дане; јер је Он рекао: »Не молим се пак само за њих, него и за оне који Ме узверују његове речи ради!« (Јован 17,20)УКЛ 673.3

Иако не смемо жртвовати ни једно једино начело истине, стање јединства непрекидно мора бити наш циљ. То ће бити доказ да смо Христови ученици. Исус је рекао: »По томе ће сви познати да сте Моји ученици. ако узимате љубав међу собом.« (Јован 13,35) И апостол Петар позива Цркву: »А најпосле будите сви сложни, жалостиви, братољубиви, милостиви, понизни. Не враћате зла за зло, ни псовке на псовку, него насупрот томе благосиљајте, знајући да сте на то позвани да наследите благослов.« (1. Петрова 3,8.9) (Стварање, патријарси и пророци, 520; 1890)УКЛ 673.4

У свом окружењу уочите оно што је позитивно. — Сви сте на средини језера уочили дивни бели цвет, љиљан. Желели смо и трудили се да добијемо тај цвет! Без обзира на то колико око њега има пене, разних отпадака и прљавштине, ништа неће умањити нашу жељу да добијемо цвет. Дивимо се љиљану, како може бити тако диван и бео кад је око њега тако много прљавштине.УКЛ 674.1

Објашњење је— стабљика допире све до пешчаног дна и оданде црпи само најчистије састојке које хране цвет, док се не развије и не постане чист и бео, без иједне мрље, онакав каквим га знамо и видимо. Чему нас овај пример може поучити? Наравно, јер нам показује да, иако је свуда око нас безакоње, ми не треба да му прилазимо. Не говори о злу и безакоњу у свету, него уздигни своје мисли високо и говори о свом Спаситељу. Када свуда око себе видиш безакоње, бићеш још срећнији што је Он твој Спаситељ, а ми Његова деца.УКЛ 674.2

Према томе, хоћемо ли гледати у безакоње око себе и бавити се мрачном страном живота? Ми га не можемо излечити па зато говоримо о нечему што је узвишеније, боље и племенитије. Говоримо о темама које ће остављати добар утисак на ум и то ће сваку душу издићи изван и изнад тог безакоња у светло. (MS 7, 1888)УКЛ 674.3

Бројање благослова. — Када би све погрешно усмерене снаге биле посвећене само једном великом циљу, богатом обиљу Божје милости у овом животу, каква бисмо сведочанства, каква искуства могли изложити у дворанама за сећање, набрајајући увек доказе Божје доброте и милости! ... Тада бисмо са собом, као постојано правило, носили навику прикупљања духовног блага — озбиљно и истрајно, као што у свету чине они који се боре за земаљско и пролазно благо.УКЛ 674.4

Можда нећеш бити задовољан оним чиме сада располажеш, али Господ има Небо пуно блаженстава и ризницу пуну добрих и племенитих ствари за задовољење потреба душе. Ми данас тражимо више милости, чезнемо за обновљеним знацима Божје љубави и доказима Његове доброте, а та добра небеска блага Он неће ускратити ономе који искрено тражи. (MS 22, 1889; HC 188)УКЛ 674.5

Враћање у складу са даровима. — Свакоме слузи нешто је поверено, па су тако различити дарови сразмерни нашим различитим способностима. Делећи своје дарове, Бог није био пристрасан. Он је своје дарове делио у складу са познатим способностима Његових слугу, за што Он очекује одговарајуће узвраћање. (2Т 282, 1869)УКЛ 674.6

Потреба за правилном применом умних и телесних способности. — Време треба да користимо разумно, озбиљно и под благословом посвећења Светим Духом. Треба тачно да знамо како се добро, а како лоше поступа према имовини и умним и телесним способностима. Бог је активни Власник свих способности које је поверио људском оруђу. Он у својој мудрости поставља човеку услове за употребу сваког Божјег дара. Он ће благословити правилну примену сваке способности укључене у прослављање Његовог имена.УКЛ 675.1

Дар говора, памћења, дар имовине — све треба да саберемо на славу Богу ради унапређивања Његовог царства. Бог нам је поверио управљање над својим добрима у Његовој одсутности. Сваки управитељ има посебан задатак у послу унапређивања Божјег царства. Нико се не може изговарати. (Lt 44, 1900; HC 40)УКЛ 675.2

Бог даје дарове, а човек негује ум. — Ми треба да негујемо таленте које нам је Бог дао. То су Његови дарови и ми их морамо употребити у њиховом правилном међусобном односу тако да обликују савршену целину. Бог даје таленте, способности ума, а човек обликује карактер. Ум је Господњи врт који човек мора озбиљно неговати да би обликовао карактер по божанском узору. (Lt 73, 1899; HC 106)УКЛ 675.3

Неспособност и неактивност. — Многи који се изговарају за неучествовање у хришћанским напорима, тврде да су неспособни за рад. Међутим, да ли их је Бог учинио неспособнима? Не, никада! Та неспособност је последица њихове неактивности и њихове намерне одлуке. У њиховом карактеру, већ сада осећају се последице пресуде: »Узмите дакле од њега таленат!«УКЛ 675.4

Трајно запостављање примљених таланата угушило је у њима глас Светога Духа, који је једини Извор светлости. Пресуда небеским печатом запечаћава избор који су сами начинили, избор којим су одредили своју вечну судбину: »И неваљалога слугу баците у таму најкрајњу, онде ће бити плач и шкргут зуба!«. (Поуке великогучитеља, 365; 1900)УКЛ 675.5

Стапање различитих чинилаца. — Јединство различитости Божја је намера. Међу Христовим следбеницима треба да наступи стапања различитих чинилаца тако што ће се један прилагођавати другоме, а сваки од њих обављати свој посебни посао за Бога. Сваки појединац има своје место у остварењу оног великог плана који носи печат Христовог лика. ... Један је оспособљен за одређени посао, други има способност за обављање друге врсте посла, а трећи успешно ради нешто треће тако да сви допуњавају једни друге. ... Божји Дух, који делује у различитим чиниоцима и преко њих, ускладиће њихово деловање. ... Ту ће постојати само један врховни дух — Дух Онога који је неограничен у мудрости и у коме се све различитости спајају у дивно, ничим упоредиво јединство. (Lt 78, 1894; HC 169)УКЛ 675.6

Срце се открива у карактеру. — Све оно што смо у срцу, откриће се у карактеру и извршиће утицај на све оне с којима се дружимо. Наше речи и дела мирис су живота на живот или смрти на смрт. Ми ћемо на суду бити суочени с онима којима смо својим бираним речима и саветима можда помогли да крену правим, сигурним путем — ако смо били у свакидашњој вези с Богом, у живом и трајном послу спасавања њихових душа. (Und MS 73; HC 241)УКЛ 676.1

Утицај на друге умове (савет безвољном човеку). — Ти треба да развијеш енергичност у карактеру, јер је пример енергичног човека далекосежан и позива на опонашање. Такав човек као да има неку електричну моћ усмерену другим умовима. Мало је у нашем свету озбиљних људи. Пред сваким ко озбиљно ради за Бога подизаће се препреке. Међутим, мушкарци морају најпре ту показати иницијативу. Енергични, озбиљни сарадник неће допустити да му неко ограђује пут. Он ће рушити препреке.УКЛ 676.2

Теби недостаје постојана, уједначена, непопустљива енергија; ти се мораш дисциплиновати. Изврши промену из темеља. Покрени се озбиљно и савладај сва детињаста осећања. Превише си сажаљевао себе. Ти треба да одлучиш да живот нећеш провести радећи споредне послове. Треба да одлучиш да ћеш нешто остварити и на томе ради. Ти имаш добре намере. Увек нешто планираш, али не прелазиш у стварну акцију. Већи део твоје активности је у говору, уместо у деловању. Твоје здравље било би знатно боље кад би улагао више озбиљне енергије и кад би упркос препрекама нешто остварио. (Lt 33, 1886)УКЛ 676.3

Божју љубав није могуће тачно одредити. — Христова љубав је златни ланац који ограничена људска створења, која верују у Исуса Христа, повезује са свемогућим Богом. Љубав коју Господ негује према својој деци превазилази знање. Никаква наука не може је тачно одредити или објаснити. Њу не може докучити никаква људска мудрост. Што више осећамо утицај те љубави, то ћемо постајати кроткији и понизнији. (Lt 43, 1896; 5BC 1141)УКЛ 676.4

Вера обликује цело биће. — Права вера пребива у срцу. Она је тамо трајно начело, и зато она делује споља, обликује спољашње понашање, све док се цело биће не прилагоди Христовом лику; наиме, мисли се покоравају Христовом уму. Ако то трајно начело није у срцу, ум ће се обликовати према варљивом обличју сотониног ума који извршава његову вољу на пропаст души. Атмосфера која окружује такве душе погубна је за све који се налазе око њих, били верници или неверници. (Lt 8, 1891)УКЛ 677.1

Близина природе доноси здравље телу, уму и души. — Све што постоји у природи је благослов од Бога, дато да донесе здравље телу, уму и души. Све то дато је здравима да одржи њихово здравље и болеснима да их учини здравима. Удружено с употребом воде, оно доприноси обнављању здравља више него сви хемијски лекови на свету. (7Т 76, 1902)УКЛ 677.2

Послушност доноси одмор. — Мир, непрекидни мир потиче у душу, јер се одмор налази у потпуној покорности Исусу Христу. Послушност Божјој вољи доноси тај одмор. Ученик који ходи кротким и смерним Откупитељевим стопама налази одмор који свет не може пружити и који не може одузети. »Ко се Тебе држи, чуваш га једнако у миру, јер се у Тебе узда.« (Исаија 26,3; Lt 6, 1893; HC 98)УКЛ 677.3

Кротост доприноси миру. — Понизност и кротост ума, трајне особине светог Божјег Сина, ако постану особине Његових правих следбеника, доносе им задовољство, мир и срећу који их уздижу изнад робовања неприродном начину живота. (HR, XII/1871; (HC 98)УКЛ 677.4

Опроштење је одмор за душу. — Како описати обећани »покој«? То је свест да је Бог истинит, да никада не разочара онога ко Њему долази. Његово праштање је потпуно и бесплатно; Његово прихватање доноси одмор души, одмор у Његовој љубави. (RH, 25. априла 1899; HC 97)УКЛ 677.5

Одмор као резултат предаје. — Одмор налазимо када уклонимо свако самооправдање, свако закључивање из себичних разлога. Потпуна предаја, прихватање Његових путева тајна је савршеног одмора у Његовој љубави. ... Чини тачно оно што ти је Он рекао и буди уверен да ће Бог учинити све што је рекао. ... Да ли си дошао Њему одричући се свих својих покушаја, свог неверовања, све своје праведности? Дођи онакав какав јеси, слаб, беспомоћан и спреман да се одрекнеш живота. (RH, 25. априла 1899; HC 97)УКЛ 677.6

Животни интереси су у твојој руци. — Запамти да искушење није грех. Колико год биле тешке околности у које можеш да доспеш, имај на уму да ништа не може стварно ослабити твоју душу, док год не поклекнеш пред искушењем, већ очуваш своје поштење. Интереси који су за тебе лично најважнији, у твојој су руци. Нико их не може начети без твог пристанка. Ни све сотонске легије не могу ти наудити, ако своју душу не изложиш сотонским лукавствима и стрелама. Ти нећеш пропасти док год на то не пристане твоја воља. Ако твој ум није изнутра загађен, ни све загађење које те окружује не може те умрљати нити окаљати. (Lt 14, 1885; HC 94)УКЛ 678.1

Владајте осећањима. — Ми се радујемо у нади, а не због осећања. Надом у Божју славу ми знамо да невоља доноси трпљење, а искуство наду. Што то значи? Ако се не осећамо баш онако како бисмо хтели, да ли морамо постати нестрпљиви и изговарати речи које ће показати да имамо сотонине особине? Ми себи не можемо допустити изговарање зловољних или нељубазних речи, јер непосредно стојимо пред очима разумних небеских бића; ми бијемо битку пред целим свемиром који нас посматра. Како онда жалостимо Божје срце када Га се одрекнемо на било који начин! Ожиљци на Христовим рукама показују да нас је Он изрезао на длановима својих руку. (MS 16, 1894)УКЛ 678.2

Охрабрење обнавља тело и душу. — Онима који пате говорите о саосећајном Спаситељу. ... Он саосећајно, с разумевањем посматра оне који свој случај сматрају безнадежним. Док је душа испуњена страхом и ужасом, ум не може запазити Христово нежно саосећање. Наше болнице треба да послуже као оруђа која ће узнемиреним умовима донети мир и одмор.УКЛ 678.3

Ако оне који су клонули можеш надахнути вером пуном наде и спасења, тада ће задовољство и ведрина заменити разочарање и немир. Тако се стварају услови да у њиховом здравственом стању наступиће дивне промене. Христос може обновити тело и душу па ће они, осећајући Његово саосећање и љубав, у Њему заиста наћи одмор. Он је сјајна јутарња звезда која светли усред моралне таме овога грешног, изопаченог света. Он је светло свету па ће сви они који Му предају своје срце наћи мир, одмор и радост. (Lt 115, 1905; ММ 109.110)УКЛ 678.4

Хришћанин није пасиван, већ активан. — Здрав хришћанин који напредује у свом хришћанском животу неће бити пасивни прималац у кругу сличних себи. Као што прима, он мора и давати. Наше врлине се множе ако их употребљавамо. Хришћанско друштво донеће нам чист ваздух за дисање, а то дисање мора бити активно. Када радимо хришћански посао, када упућујемо изразе саосећања, разумевања и охрабрења, када дајемо упутстава којима су потребни и када у свом хришћанском послу показујемо врлине као што су суздржљивост, љубав, стрпљење и подношљивост, то ће у нама створити веру, послушност, наду и љубав према Богу. ...УКЛ 679.1

За духовне мишиће и снагу битно је да је душа активна. Ми морамо бити духовно активни и користити прилике које нам се пружају да чинимо добро. ... Што је неко вернији у извршавању хришћанских 805 дужности, то ће бити постојанији и имати више духовног здравља. (Lt 1, 1882; HC 260)УКЛ 679.2

Искористити друштвени утицај. — Хришћанство долази у додир са светом преко друштвених веза. Сваки човек или жена који је примио божанскуо просветљење треба да осветли мрачни пут онима који нису упознали бољи пут. Друштвена моћ, посвећена Христовим Духом, оплемењује се довођењем душа Спаситељу. Христос не треба да се сакрије у срцу као свето и драго благо за којим се чезне, и у коме ће уживати само сопственик. Христа треба да носимо у себи као извор воде која тече у вечни живот и која освежава све који дођу у додир са њом. (У потрази за бољим животом, 496; 1905)УКЛ 679.3

Могућности хришћанства. — У свакодневном животу има много људи који стрпљиво обављају обичне напорне послове, несвесни да поседују такве моћи које би их, ако би их развили, изједначиле са најцењенијим људима у свету. Потребан је додир веште руке да пробуди те успаване способности. Такве људе Исус је позвао да буду Његови сарадници и дао им предност да се друже са Њим. Велики људи у свету никада нису имали таквог учитеља. Када су прошли Спаситељеву обуку, ученици више нису били незналице и необразовани. Постали су Му слични умом и карактером, људи су знали да су били са Исусом. (Чежња векова, 250; 1898)УКЛ 679.4

Потреба за циљевима и намерама. — Док постојиш, у животу треба да имаш циљ. Скупљај око себе сунчево светло уместо облака. Настој да будеш свежи, дивни цвет у Божјем врту који ће ширити миомирис свуда око себе. Будеш ли тако живео, нећеш умрети ни трена 806 пре, али ћеш зато сигурно скратити дане будеш ли несрећно тужио и гунђао, чинећи своје болове и тегобе темом разговора. (HR, VI/1871)УКЛ 679.5

Живот с циљем доноси срећу. — Они који живе имајући одређени циљ и настоје да буду на добро и благослов својим ближњима, на част и славу свом Откупитељу, истински су срећни људи на земљи. С друге стране, човек који је неспокојан, незадовољан, који трага за свим и свачим, надајући се да ће наћи срећу, увек ће разочаран жалити. Њему увек нешто недостаје, никада није задовољан, јер живи само за себе. Нека твој циљ буде да чиниш добро и да верно извршаваш своју улогу у животу. (Lt 17, 1872; HC 242)УКЛ 680.1

Напрегните сваки живац. — Ми морамо напрегнути сваки духовни живац и сваки духовни мишић. ... Бог ... не жели да останете почетници. Он жели да достигнете највишу степеницу на лествама па да онда с ње закорачите у царство нашега Господа и Спаситеља Исуса Христа. (MS 8, 1899; HC 217)УКЛ 680.2

*****