(В) Независност духа

Опасности личне независности. — Увек имај на уму оно што припада нашем хришћанском исповедању као Божјег изабраног народа и чувај се да се исказивањем личне независности твој утицај не окрене против Божјих намера и планова, и да због сотониних замки не постанеш камен спотицања који стоји непосредно на путу оних који су слаби и хроми. Ту је присутна и опасност да својим непријатељима пружимо прилику да руже Бога и гомилају поруге на рачун оних који верују у истину. (5Т 477.478; 1889)УКЛ 226.1

Независност духа. — У Цркви је увек било оних који су стално тежили за својом личном независношћу. Они изгледа нису у стању да схвате да је независност духа склона да наведе човека да превише поверења поклони себи и да се поузда у своје лично просуђивање уместо да поштује савет своје браће и високо цени њихово расуђивање, посебно оних који обављају службе, које је Бог прогласио руководећим службама у свом народу. Бог је својој Цркви поверио посебан ауторитет и посебну силу коју нико не може оправдано да занемари или презре, јер би они који то чине презрели Божји глас. (Апостолска црква - Христовим трагом, 163.164; 1911)УКЛ 226.2

Удружено деловање.— Од једнога се треба чувати — од личне независности. Као војници у Христовој војсци, ви морате организовати удружену акцију у различитим огранцима дела. ... Сваки сарадник у свом деловању треба да мисли на друге. Следбеници Исуса Христа неће деловати независно једни од других. Наша снага мора бити у Богу, разумно коришћена, да би била употребљена за племенито, пажљиво деловање. Она се не сме расипати у бесмисленом деловању. (5Т 534.535; 1889)УКЛ 226.3

Самозадовољност нас излаже Сотониним замкама. — Ми живимо усред опасности последњих дана и ако у нама влада дух самозадовољности и независности, бићемо изложени сотониним недоследностима и савладани. (3Т 66, 1872)УКЛ 226.4