Свако дело утиче на карактер. — Свако животно дело, колико год било неважно, има одређени утицај на обликовање карактера. Добар карактер је драгоценији од световне имовине; посао обликовања карактера најплеменитији је посао који људи могу обављати. (4Т 657, 1881)УКЛ 459.1

Ум је врт, а карактер плод. — Свака човекова способност је градитељ који гради за време и за вечност. Грађевина из дана у дан расте иако њен власник тога није свестан. Реч је о грађевини која ће стајати или као знак опомене због свог неправилног изгледа или којој ће се Бог и анђели дивити због њене усклађености са божанским Узором.УКЛ 459.2

Умне и моралне снаге које нам је Бог дао не чине наш карактер. То су, заправо, таленти које треба унапређивати и који ће, ако их унапредимо како треба, обликовати у нама исправан карактер. Неко може имати у руци скупоцено семе, али то семе није воћњак. Да би од њега настало дрво, семе најпре треба посејати. Ум је врт; карактер је плод. Бог нам је дао способности да их негујемо и развијамо. О нашем карактеру одлучује смер којим идемо. Када говоримо о вежбању и унапређивању тих способности тако да оне постану усклађене и обликују у нама вредан карактер, ми морамо знати да је то задатак и посао који осим нас нико други не може обавити. (4Т 886, 1881)УКЛ 459.3

Племенит карактер обликује се у жару тешких борби са самим собом. — Међутим, Христос нам није пружио никакво уверавање о савршенству карактера које је могуће лако постићи. Племенит, свестран карактер не може се наследити. Он се не појављује случајно. Племенит карактер се изграђује личним напорима, заслугом и благодаћу Исуса Христа. Бог даје таленте, снажан ум; ми обликујемо карактер. Он се обликује у оштрим, жестоким борбама са самим собом. Битку за битком морамо водити против својих наслеђених склоности. Ми морамо сами себе строго испитивати и не допустити да иједна неповољна карактерна особина остане непоправљена. (Поуке великогучитеља, 331; 1900)УКЛ 459.4

Дубоко размишљање и активност врло су значајни. — Дубоко размишљање није довољно; ни ужурбана активност није довољна — али је и једно и друго врло значајно у делу обликовања хришћанског карактера. (5Т 113; 1882)УКЛ 460.1

Изгради корисне умне навике. — Ако желимо да изградимо карактер који Бог може да прими, ми у свом верском животу морамо обликовати исправне навике. Свакодневна молитва подједнако је важна за раст у милости, па чак и за сам духовни живот, као телесна храна за физичко здравље. Треба се навикнути да често у молитви уздижемо своје мисли Богу. Ако наш ум лута, ми га морамо вратити; одговарајућа навика уз наш истрајан труд на крају ће учинити да то постане лако. Ми се ни у једном тренутку не можемо одвојити од Христа и бити сигурни. Пружа нам се предност да нас Његова присутност прати на сваком кораку, али само уз поштовање услова које је Он лично поставио. (RH, 3. мај 1881; SL 93)УКЛ 460.2

Озбиљан напор и постојано поштење врло су значајни. — Да бисмо постигли успех у послу изграђивања својег карактера, потребна нам је темељитост. Озбиљан напор и истрајност потребни су за остваривање плана који је зацртао Велики Градитељ. Греде морају бити здраве и чврсте. Ту не може бити прихваћен никакав немаран, непоуздан посао, јер би то значило пропаст за грађевину. У посао треба уложити снаге и способности целог бића. За то су потребни мушка снага и енергија; нема резерви које би се могле расипати на неважне ствари. ... Потребно је уложити озбиљан, савестан, истрајан труд ако желимо да се отргнемо од обичаја, водећих начела и заједница у свету. За нас су врло важни дубоко размишљање, озбиљан труд и циљ, постојано поштење. (SpTEd 75.76, ц1897; CT 62)УКЛ 460.3

Имајмо циљ пред очима. — Петар каже: »... Да покажете у вјери својој доброђетељ, а у доброђетељи разум, а у разуму уздржање, а у уздржању трпљење, а у трпљењу побожност, а у побожности братољубље, а у братољубљу љубав.« (2. Петрова 1,5-7) ...УКЛ 460.4

Погрешно би било када бисмо на све ове вриједне кораке мотрили и бројили их од тренутка када почнемо; међутим, упртог погледа у Исуса, имајући очи само за Божју славу, ми ћемо напредовати. Пуну меру раста Христове висине не можемо достићи за један дан, а кад би нам било омогућено да гледамо све тешкоће с којима се морамо сусретати и које морамо савладавати, само бисмо пали у очај. Наш супарник у овој борби је сотона и он ће се на сваки могући начин трудити да наш ум одврати од Христа. (YI, 5. јануара 1893; Порука младима 45,46)УКЛ 461.1

Верност у малим стварима (савет једном младићу). — Твој случај у неким својим деловима подсећа на Неманов. Ти не заступаш схватање да је за усавршавање хришћанског карактера потребно спустити се толико да будеш веран у малим стварима. Иако ствари које си позван да учиниш у твојим очима имају мало значење, то су дужности које ћеш морати да извршаваш докле год си жив. Немарност у томе створиће велики недостатак у твом карактеру. Ти, драги мој младићу, треба да васпитаваш себе за верност у малим стварима. Богу не можеш угодити ако тако не поступаш. Љубав и пажњу не можеш задобити ако не радиш тачно онако како се од тебе тражи, добровољно и с радошћу. Ако желиш да те воле они с којима живиш, мораш према њима први показати љубав и поштовање. (2Т 310, 1869)УКЛ 461.2

Карактер се треба искушати. — Веома је важно какав се материјал користи за изградњу карактера. Дуго очекивани Божји дан ускоро ће искушати дело свакога човека. »Свакога ће дјело... показаће огањ као што јест.« (1. Коринћанима 3,13) Као што ватра открива разлику између злата, сребра и драгог камења с једне, и дрвета, сена и стрништа с друге стране, тако ће и дан суда искушавати карактере показујући разлику између карактера обликованих по угледу на Христа и карактера који су обликовани по угледу на себично срце. Тада ће се свака себичност, свака лажна религија, показати онаквима какве јесу. Безвредни материјал биће спаљен, док злато праве, једноставне и понизне вере никада неће изгубити своју вредност. Оно никада не може бити спаљено јер је неуништиво. Један сат преступа показаће се као велики губитак, док ће се страх Господњи показати као почетак мудрости. Задовољство себичних уживања биће уништено као стрниште, док ће за сву вечност остати злато постојане начелности које се чува по сваку цену. (RH, 11. децембар 1900; 6BC 1087.1088)УКЛ 461.3

Неваспитани карактери нису складни. — Карактери обликовани захваљујући околностима варљиви су и нескладни — они стварају мноштво супротности. Њихови носиоци у свом животу немају високи циљ или идеал. Они не врше никакав оплемењујући утицај на карактер других људи. Они су без сврхе у животу и без силе. (4Т 657, 1881)УКЛ 462.1

Нико не може да повреди наш карактер као ми сами. — Можда ћемо очекивати да о нама круже лажне информације; али ако останемо на правом путу, ако према таквим збивањима останемо равнодушни, и други ће бити равнодушни. Препустимо Богу бригу о нашем угледу. ... Наш начин живота учиниће да клевете утихну; оне неће утихнути уз помоћ наших гневних и огорчених поступака. Будимо врло ревни да делујемо у Божјем страху и да својим понашањем покажемо да су такве информације лажне.УКЛ 462.2

Наш карактер нико не може да повреди тако како то можемо ми сами. Само слаба стабла и куће склоне паду треба стално подупирати. Када покажемо велику ревност у заштити свог угледа од напада споља, ми остављамо утисак да он пред Богом није без мане и да га треба стално бранити. (MS 24, 1887; 3BC 1160.1161)УКЛ 462.3

Под управом воље. — Својим јаким жељама и осећањима не можеш владати онако како можда желиш, али зато можеш владати вољом па ћеш тиме извршити потпуну промену у свом животу. Покоравајући своју вољу Христу, твој живот биће сакривен с Христом у Богу и удружен са силом која је изнад свих поглаварстава и власти. Ти ћеш добити снагу од Бога која ће те чврсто повезивати са Његовом снагом. У таквим условима биће ти доступно ново светло, светло живе вере. ... Тада ће у теби почивати сила, озбиљност и једноставност која ће од тебе начинити сјајно оруђе у Божјим рукама. (5Т 514,515, 1889)УКЛ 462.4

Недостаци се могу савладати. — Нека нико не каже: Ја нисам у стању да поправим недостатке свога карактера! Уколико тако закључите, сигурно нећете успети у борби за вечни живот. Неспособност се крије једино у вашој вољи! Уколико нећете да победите, нећете ни моћи победити! Стварне тешкоће ствара вам ваше покварено и непосвећено срце и ваша неспремност да се покорите Божјој власти. (Поуке великогучитеља, 331; 1900)УКЛ 462.5

У очишћеном срцу, све се мења. Преображавање карактера сведочи свима да се у њему настанио Христос. Божји Дух распламсава нови живот у души, доводећи мисли и жеље у покорност Христовој вољи; унутрашњи човек обнавља се по Божјем обличју. Слаби и погрешиви људи показују свету да откупитељска сила милости може учинити да несавршени карактер постане складан и да донесе обилан род. (Историја пророка и царева, 233; 1917)УКЛ 462.6

Оштећени карактери понекад су наслеђени. — Код деце и младих наилазимо на најразличитије карактере; њихов ум веома је подложан утицајима. Многа наша деца која похађају наше школе у кући нису примила одговарајуће васпитање. Некима је било препуштено да раде све што хоће; другој деци су гласно налазили мане и то их је обесхрабривало. Према њима је показано врло мало љубазности и ведрине; упућивано им је врло мало речи похвале. Она су од својих родитеља наследила оштећене карактере, док живот у породици није ничим допринео обликовању исправног карактера. (CT 192, 1913)УКЛ 463.1

Недостаци се учвршћују с годинама. — Деца уче поуке да којих се не могу лако одучити. Сваки пут кад су изложена ограничењима на која нису навикла или кад се захтева од њих да приону уз књигу и уче, деца од својих неразборитих родитеља очекују разумевање и попустљивост. На тај начин храни се дух немира и незадовољства, школа као целина бива обезвређена и понижена, а терет наставнику постаје много тежи. Међутим, највећи губитак је на страни жртава лошег родитељског вођења. Недостаци карактера које је правилно васпитање могло да исправи и уклони, учвршћују се с годинама и они ће умањити и можда чак уништити способности свог власника. (RH, 21. март 1882; FE 65)УКЛ 463.2

Попуштање избацује карактер из равнотеже. — У неким породицама жеље детета су закон. Њему се даје све што пожели. За све што не воли, оно добија снажну потпору. Влада схватање да таква попуштања дете чине срећним; међутим, управо то га чини немирним, раздражљивим и ничим задовољним. Попуштање је детету покварило жељу за једноставном, здравом храном, за једноставном, здравом употребом времена; удовољавања су избацила из равнотеже његов карактер за време и за вечност. (MS 126, 1897; CG 272)УКЛ 463.3

Ум и срце треба дисциплиновати. — Деца којој се све пушта на вољу нису срећна. У непокореном срцу нема елемената смирености и задовољства. Да би се карактер могао ускладити с мудрим законима који управљају нашим постојањем, ум и срце морају бити дисциплиновани и свести у одговарајуће границе. Немир и незадовољство плодови су попуштања и себичности. Ако се у земљиште срца, попут оног у врту, не посеје семе племенитог цвећа и не негује на одговарајући начин, оно ће донети само коров и трње. То је видљиво у природи, али и у људској души. (4Т 202.203, 1876)УКЛ 463.4

Навике стечене у младости означавају смер живота. — Мислима и осећањима негованим у раним годинама, свака млада особа унапред одређује историју свог живота. Исправне, врсне, мужевне навике стечене у младости постаће део карактера и обично ће означити смер кретања особе кроз живот. Према ономе за што се определе, млади могу постати зли или пуни врлина. Они подједнако могу постати познати по добрим и племенитим делима, као и по злу и покварености. (ST, 11. октобар 1910; CG 196)УКЛ 464.1

Искуство које настаје из дана у дан. — Ум се непрекидно обликује у складу са приликама и предностима, неискоришћених или добро искоришћених. Ми из дана у дан обликуј емо карактере који ће ученике, као добро увежбане војнике, довести под заставу Кнеза Емануила, или бунтовнике под заставу кнеза таме. За коју ћемо се определити? (GH, јануар 1880; CG 199,200)УКЛ 464.2

Како се обликује карактер. — Бављење људским умовима врло је сложен посао. Васпитна метода потребна једнима, уништиће друге; родитељи, зато, треба да проучавају карактер своје деце. Никада не буди нагао и не поступај неразумно. Имала сам прилику да видим мајку која је из руке свог детета отимала нешто што му је чинило посебно задовољство, а оно није могло да схвати каква је сврха таквог лишавања. То мало створење бризнуло је у плач доживљавајући злостављање и повређеност. На то је мајка дете оштро укорила да би прекинула његов плач па је, бар што се тиче онога што је било споља видљиво, битка била завршена. Међутим, битка је оставила свој траг у нежном дечјем уму, утисак који неће бити лако избрисан. Тој мајци сам рекла: »Ти си свом детету нанела тешку неправду. Повредила си његову душу и изгубила његово поверење. Не знам на који начин се оно може повратити.«УКЛ 464.3

Ова мајка била је врло неразумна, јер се повела за својим осећањима не примењујући опрезност нити закључујући од узрока по последице. Њено грубо, неразумно поступање покренуло је најгора осећања у срцу њеног детета. Неразумно поступање у вођењу породице најгори је начин поступања. Кад се родитељи на такав начин сукобљавају са својом децом, настаје веома неравноправна борба. Колико неправде — уложити године и зрелу снагу против беспомоћног, неупућеног малог детета! Свако изражавање гнева с родитељске стране утврђује бунтовност у дечјем срцу.УКЛ 464.4

Карактер се не обликује једним чином, него се понављањем разумних поступака обликују навике и утврђује карактер. Да би неко имао карактер по угледу на Христа, мора деловати по угледу на Христа. Хришћани ће показати свети карактер, док ће покретач њихових поступака и жеља бити Свети Дух. (ST, 6. август 1912)УКЛ 465.1

Важност истрајности. — У процесу усавршавања хришћанског карактера врло је важно бити истрајан у чињењу онога што је добро. Нашим младима желела бих да нагласим важност истрајности и енергије у послу изграђивања карактера. Нужно је од најранијих година уткати у карактер начела строгог поштења, како би млада особа могла достићи највиши стандард мужевности и женствености. Чињеницу да су купљени скупо они увек треба да имају пред очима, прослављајући Бога у својим телима и својим душама, што је Божје. (YI, 5. јануара 1893; Порука младима 45)УКЛ 465.2

Корисност зависи од личне одлуке. — Иако је тачно да су родитељи одговорни за печат карактера, васпитање и поучавање својих синова и кћери, тачно је и то да наше место и способности у свету у великој мери зависе од нашег понашања. Данило и његови другови уживали су предности правилног васпитања и поучавања у раном животном раздобљу, али саме по себи, те предности не би их учиниле оним што су били. Дошло је време када су морали деловати самостално — тренутак када је њихова будућност зависила од њиховог властитог понашања и става. Они су одлучили да буду верни поукама које су научили у дјетињству. Страх Господњи, који је почетак мудрости, био је темељ њихове величине. Његов Дух ојачао је сваку добру намеру, сваку племениту одлуку. (CTBH 28, 1890; CD 29)УКЛ 465.3

Погубна, лажна филозофија. — Спиритизам тврди да су људи безгрешни полубогови; да »ће свака душа судити сама себи«; да »право сазнање уздиже човека изнад свих закона«; да су »сви учињени греси безазлени«; да је »добро све што се чини«, и да »Бог не осуђује«. Најподлије људско биће он представља као да је на Небу и да тамо ужива високу част. Тако он објављује свим људима: »Није важно шта чините; живите како хоћете, Небо је ваш дом.« Многи су тако наведени да верују да је жеља највиши закон, да је разузданост слобода и да је човек одговоран једино себи.( Васпитање,227.228; 1903)УКЛ 465.4

Како побеђивати. — Ми се морамо суочити са свим препрекама на нашем путу и савладавати их једну по једну. Ако савладамо прву тешкоћу, ојачаћемо за суочавање с другом и тако ћемо приликом сваког напора бити способнији за напредовање. Једино када прикујемо поглед на тешкоће и када се повучемо од озбиљне борбе, ми постајемо слаби и без вере. (YI, 05. јануара 1893.; Порука младима 46)УКЛ 466.1

Свакога дана давати све. — Када се крећемо корак по корак, ми се можемо савладати највиши успон и, коначно, достићи врх планине. Не допусти да те савлада превелики обим посла који мораш обавити у свом животном веку, јер се од тебе не тражи да то одједном учиниш. Све снаге свог бића уведи у посао сваког појединог дана, искористи сваку драгоцену прилику, радосно прихвати помоћ коју ти Бог даје и напредуј уз лестве корак по корак. Запамти да треба да живиш само за један дан, да ти је Бог дао један дан и да ће небески извештаји показати како си употребио његове предности и прилике. Желим да тако искористиш сваки дан који ти даје Бог да би на крају могао да чујеш Учитељев глас: »Добро, слуго добри и вјерни!« (Матеј 25,21; YI, 5. јануар 1893; Порука младима 46)УКЛ 466.2

58 - ВЕРА

60 - СУКОБ И ПОИСТОВЕЋИВАЊЕ