33 - ОПАСНОСТИ С КОЈИМА СЕ СУОЧАВАЈУ МЛАДИ

Навике одређују судбину. — У детињству и младости карактер је најспособнији да прима утиске. Тада треба стећи моћ владања над собом. Крај огњишта и за породичном трпезом врши се утицај чији је исход трајан као вечност. Више од било кога природног дара, навике стечене у детињству одлучују да ли ће неки човек бити победник или побеђен у животној борби. Младост је време сетве. Она одређује природу жетве за овај живот и живот који ће доћи. (Чежња векова, 101;1898)УКЛ 260.1

Самодисциплина насупрот самоудовољавању. — Свет се предао задовољавању својих жеља. Заблуде и лажи кипте. Умножавају се сотонине замке припремљене за уништење душа. Сви који желе савршену светост у страху Божјем, морају да науче поуку о умерености и самосавлађивању. Више силе ума морају потчинити жеље и страст. Основ за стицање умне снаге и духовне проницљивости је та самодисциплина која ће нам омогућити да разумемо и спроведемо у живот свете истине Божје речи. Због тога умереност налази своје место у делуприпреме за Други Христов долазак. (Чежња векова, 101; 1898)УКЛ 260.2

»Мушки се држите, утврђујте се!«— Младима су потребни широки видици и мудри планови да би искористили сваку прилику и били надахнути храброшћу која је оживљавала апостоле. Апостол Јован пише: »Писах вам, младићи, јер сте јаки, и ријеч Божија у вама стоји, и надвладасте нечастивога.« (1. Јованова 2,14) Високи идеал понуђен је младима, које Бог позива да Му служе. Искрени младићи, који желе да уче у Христовој школи, моћи ће да изврше важно дело у служби за свога Учитеља, ако само пазе на заповест Начелника вере која одјекује кроз векове све до нас: »Пазите, стојте у Вери, мушки се држите, утврђујте се.« (1. Коринћанима 16,13; RH, 16. јун 1891; Порука младима, 24)УКЛ 260.3

Опасност од занемаривања обуке и посебне припреме. — Млади људи који желе да ступе у службу као проповедници и литерерни еванђелисти, најпре треба да приме одговарајући степен умног васпитања, али и посебне припреме за свој позив. Они који нису образовани, обучени и продуховљени, нису спремни да уђу у поље у коме снажни утицаји талента и образовања ратују против истина из Божје речи. На исти начин они се не могу успешно супротставити непознатим облицима заблуде верско-филозофске природе за чије је разоткривање потребно познавање и научне и библијске истине. (5Т 390, 1885)УКЛ 261.1

Даровитост није никакво јемство успеха. — Није тачна тврдња да даровити младићи увек постижу највеће успехе. Често су људи који се одликују даровитошћу и образовањем дошли на одговорна места и нису успели. Њихов сјај подсећао је на злато, али кад су били окушани, показало се да су само позлата и троска. Они су затајили у свом послу због своје неверности.УКЛ 261.2

Они нису били ни марљиви, ни упорни нити су се удубљивали у срж проблема. Нису били вољни да почну са дна лествица а онда стрпљивим и марљивим радом да напредују навише, пречагу по пречагу док не доспеју до врхунца. Они су ходали по варницама које су сами изазвали. Нису били зависни од мудрости коју једино Бог може дати. До њиховог неуспеха није дошло због тога што нису имали прилику, већ због тога што нису били разборити. Они своје образовне предности нису сматрали вреднима, и зато нису напредовали као што су могли у познавању вере и науке. Њихов ум и карактер нису били уравнотежени узвишеним начелима праведности. (RH, 8 децембра 1891;FE193)УКЛ 261.3

Незнање није врлина. — Ти мислиш да је од свега најважније стећи научно образовање. У незнању нема врлине и стечено знање неће зауставити хришћанинов раст; али ако то знање желиш да стекнеш имајући пред собом начела, прави циљ и осећајући се дужан Богу да своје способности употребиш на добро другима и допринесеш Његовој слави, знање ће ти помоћи да достигнеш тај циљ. Оно ће ти помоћи да примениш способности које ти је Бог дао и употребиш их у Његовој служби. (3Т 223, 1872)УКЛ 261.4

За страну неверовања. — Божја реч пресудиће свакоме од нас у последњи велики дан. Младићи говоре о науци, а знају више од онога што је написано. Покушавају да објасне Божје путове и Божје дело на начин који ће задовољити њихову ограничену моћ схватања, а све је ипак само тужни промашај.УКЛ 262.1

Права наука и надахнуће су у савршеном су складу. Лажна наука удаљена је од Бога. Описаћемо је као уображено незнање. Та обмањивачка сила, уображено незнање, заробила је и подјармила умове многих људи који су се, уместо за светло, определили за таму. Они су стали на страну неверовања као да је сумња врлина или нешто што би упућивало на ширину ума, иако је покушај да Бога видимо у Његовим створеним делима знак да је наш ум заправо преслаб, драстич но сужених могућности. Тајну Његове провидности они не би могли обухватити, чак ни кад би истраживали свим расположивим снагама целог свог века. И зато, будући да ограничени умови не могу објаснити Божја дела, сотона делује на њих својим идејама и уплиће их у мреже неверовања. Када би те сумњалице дошле у блиску везу са Богом, Он би њиховом разуму јасно изложио своје намере. (4Т 584,585, 1881)УКЛ 262.2

Разорна моћ сумње. — Нема оправдања за сумњу и неверовање. Бог се обилно побринуо да утврди веру свих људи који покажу спремност за одлуку у складу са доказима. Међутим, ако чекају да се уклоне све привидне примедбе па да тек онда поверују, никада се неће смирити, никада неће бити утемељени и укорењени у истини. Бог никада неће уклонити све привидне тешкоће са наше стазе. Они који желе да сумњају наћи ће за то прилику; они који хоће да верују имаће обиље доказа на којима могу темељити своју веру.УКЛ 262.3

Став неких људи необјашњив је чак и њима самима. Они плутају без сидра, бауљају по магли несигурности. Сотона брзо хвата кормило и њихову крхку барку води куда он жели. Они постају поданици његове воље. Да такви нису слушали сотону, не би ни били преварени његовим шаптањима; да су били утврђени на Божјој страни, не би дошли у стање збуњености и очаја. (4Т 583.584, 1881)УКЛ 262.4

Стечено знање без практичне примене. — Младићи, без обзира на то докле ћете доспети у стицању знања, ако га практично не употребите, промашићете свој циљ. Ако се током образовања толико удубите у учење и истраживање да због тога занемарите молитву и веру и постанете немарни и равнодушни према добру својих душа, ако престанете учити у Христовој школи, своје право првенаштва продаћете за тањир варива. Ни за тренутак не смете изгубити из вида циљ, разлог због кога стичете образовање. Тај циљ треба да развијате и усмеравате своје способности да постанете још спремнији и служите на благослов другима, што ће, опет, допринети ширењу ваших талената.УКЛ 262.5

Ако се у оквиру образовања повећа ваше самољубље и склоност да избегавате одговорности, боље је да га и не стичете. Ако волите или чак обожавате књиге и допустите да се оне поставе између вас и ваших дужности, па се догоди да сте неодлучни када треба оставити учење и читање књига да бисте обавили неки врло важан посао који неко мора урадити, тада је то разлог да обуздате жељу за учењем и негујете склоност према обављању активности за које сада немате никакво занимање. Ко је веран у најмањим стварима, биће веран и у оним већим. (3Т 223.224; 1872)УКЛ 263.1

Зло потекло од телесне неактивности и претеране умне активности. — Цело тело је створено да делује; и ако се физичке снаге активним вежбањем не одржавају у здравом стању, ни умне снаге се не могу дуго користити у пуном капацитету. Телесна неактивност, која је наизглед скоро неизбежна у учионици, уз друге нездраве околности, претвара учионицу у непријатно место за децу, посебно за ону слабије грађе. Проветравање је често недовољно. Неподесна седишта наводе на неприродно држање, ометајући тако рад плућа и срца. Ту мала деца морају да проведу три до пет часова свакога дана, удишући ваздух пун нечистоће и можда загађен клицама болести. Није чудо што се у учионици често постављају темељи болестима које трају целог живота. Мозак, најнежнији од свих телесних органа, орган из кога цело тело црпи нервну снагу, трпи највеће штете. Присиљен на прерану или претерану активност, и то под нездравим околностима, он слаби, а рђаве последице често се трајно осећају. (Васпитање, 207.208; 1903)УКЛ 263.2

Бег од одговорности и напора (искуство двојице младића). — Ови младићи занемарују дужности које их чекају у кући. Они нису научили да прихватају своје дужности, носе домаће одговорности које су дужни да носе. Њихова мајка је поуздана, практична жена која је досад носила многе одговорности, што јој њена деца нису смела допустити. Они у том погледу нису поштовали своју мајку у складу са петом заповести. Они нису поделили одговорности са својим оцем, иако им је то била дужност, и нису га поштовали према Божјој заповести. Уместо дужношћу, они се руководе склоностима.УКЛ 263.3

Они су неговали себичан поглед на живот бежећи од одговорности и напорног рада, пропустивши прилику да стекну драгоцено искуство, кога нису смели да се лише, ако су желели да им живот буде у знаку успеха. Нису схватили колико је важно бити веран у малом нити су осетили обавезу да буду привржени својим родитељима, да темељито раде и буду верни у понизним, једноставним животним дужностима које се налазе на њиховом животном путу. Они потцењују оне »обичне« огранке људског знања које је незаобилазно у практичном животу. (3Т 221.222, 1872)УКЛ 264.1

Рекреација насупрот забави. — Постоји разлика између физичке активности - рекреације и забаве. Рекреација, када је заиста оно што њено име значи, онда она јача и изграђује. Одвајајући нас од уобичајених брига и занимања, она освежава ум и тело и тако нас оспособљава да се у новој снази вратимо озбиљном животном раду. Забави је пак, с друге стране, циљ уживање и у њој се често претерује; она троши снагу за користан рад и тако постаје сметња правом успеху у животу. (Васпитање, 207; 1903)УКЛ 264.2

Бесмислено весеље. — Наша разонода не сме да буде призор бесмисленог уживања. Ми је можемо остварити тако да буде на корист и уздизање оних с којима се дружимо и да нас и њих оспособи да успешније обављамо дужности које нас чекају као хришћане. (HR, 7/1871; Темељи срећнога дома, 493)УКЛ 264.3

Атрактивни плесови. — Давидово играње у побожној радости пред Господом многи љубитељи уживања наводе да би оправдали савремене модерне плесове, али такво упоређивање нема никаквог основа. У наше дане, плес је повезан с лакоумношћу и поноћним забавама. Здравље и морал жртвују се на олтару задовољства. Посетиоцима балских дворана Бог није предмет размишљања и обожавања; молитва или песма хвале никако не одговарају таквим скуповима. Тај податак треба да превагне приликом одлучивања. Забаве које могу да ослабе љубав према ономе што је свето, које умањују нашу радост у служењу Богу - то нису забаве које хришћани треба да траже. Музика и игра као израз радосног слављења Бога приликом преношења ковчега нема ни најмање сличности са савременим плесом. Давид је играо да би хвалио Бога и уздизао Његово свето име. Савремени плес је сотонино средство којим наводи људе да забораве Бога и срамоте Његово свето име. (Стварање, патријарси и пророци, 707; 1890)УКЛ 264.4

Задовољства у забавама и проводима. — Непријатељ на много начина настоји да одвуче наше мисли од проучавања Божје речи. Он многе душе наводи да траже задовољство у забавама које привлаче телесно срце. Међутим, права Божја деца не траже срећу у овом свету, већ трајне радости дома у вечноме Граду у коме живи Христос, где ће откупљени примити награду за послушност Божјим захтевима. Они не теже пролазним, јефтиним забавама из овога живота, већ оном трајном небеском блаженству. (MS 51, 1912; HC 284)УКЛ 265.1

Неразумне мисли и испразни разговори. — Не би ли било добро да се ваш ум бави неистраживим Христовим богатствима, да бисте бисере Његове истине могли откривати другим људима? ... То је немогуће остварити ако истовремено угађамо свом беспосленом, немирном духу непрестано тежећи за нечим што ће само задовољити чула, нечим што нас забавља и наводи на безумно смејање. ... Наш ум не треба да се бави таквим темама ако су нам надохват руке Божја неистражива блага. Цела вечност биће нам потребна да сагледамо и схватимо благо славе Бога и Исуса Христа.УКЛ 265.2

Међутим, умови који су заузети читањем безвредне литературе пуне узбудљивих прича, или тежњом за забавама, не мисле на Христа и не могу се радовати пунини Његове љубави. Ум који ужива у безумним мислима и испразним разговорима, лишен је Христове радости на исти начин као што су гилбојска брда била лишена росе и кише. (RH, 15. март 1892.)УКЛ 265.3

Вртлог узбуђења. — Данашњи градови све више и више подсећају на Содом и Гомор. Велики је број празника и слободних дана; вртлог узбуђења и ужитака одвлачи хиљаде људи од њихових животних дужности. Узбудљиве активности — одласци на спортске приредбе, коњске трке, коцкање, употреба жестоких пића и бучни ноћни проводи — подстичу свакојаке страсти. Млади су ношени струјом већине. Они који воле забаве, отварају врата бујици искушења. Они се одају друштвеним весељима и лакомисленим забавама. Вођени су од једне у другу разузданост, све док не изгубе и жељу и способност за користан живот. Њихови верски планови су замрзнути, њихов духовни живот помрачен. Понижене су све узвишеније способности душе, све оно што човека везује с духовним светом. (9Т 89.90, 1909)УКЛ 265.4

Забаве и проводи. — Многи допуштају младима одласке на забаве и проводе, мислећи да су оне врло важне за здравље и срећу. Али колико опасности има на таквом путу! Што се више удовољава жељи за уживањима, то се та жеља више негује и постаје јача. Животно искуство састоји се великим делом од удовољавања захтевима за проводом и уживањима. Бог нас позива на опрез. »Јер, који мисли да стоји, нека се чува да не падне!« (1. Коринћанима 10,12; CT 347, 1913)УКЛ 266.1

Опасност од лакоумног понашања. — Младима је дат само један узор, али како се њихов живот може упоредити с Христовим животом? Узнемирена сам када у небројеним приликама гледам лакоумно понашање младића и девојака који тврде да верују истину. Бога као да нема у њиховим мислима. Њихов ум пун је бесмислица. Њихови разговори нису ништа друго до празан, узалудан говор. Они јако воле музику, а сотона зна које органе треба узбудити да би покренуо, заокупио и опчинио ум да Христос постане непожељан. Овде нема духовне тежње душе за божанском мудрошћу, знањем и растом у милости. (1Т 496.497, 1867)УКЛ 266.2

Попуштање захтевима одузима мозгу снагу. — Исти Сведок који је писао против Валтазаровог хуљења, налази се и уз нас где год да пођемо. Младићу, девојко, ви можда нисте свесни да вас Бог гледа. Можда ћете мислити да вам је допуштено да повлађујете нагонима телесног срца; да се можете предавати лакоумности и таштини, али за све то мораћете да дате одговор. Онако како сејете, тако ћете жети; ако својој кући рушите темељ, ако лишавате свој мозак хране која му је потребна, а снагу својих живаца разузданошћу и попуштањем захтевима и страстима, мораћете да положите рачуне Ономе који каже: »Знам твоја дјела.« (RH, 29. март 1892)УКЛ 266.3

Некритичко задовољство омета развој ума. — Као што је брзо уношење хране штетно за телесно здравље, тако је и халапљиво гутање свега што подсећа на забаве штетно за развој ума, јер га наводи да одбије духовну храну која му се нуди. Ум је научен да тежи весељу и проводима, као што алкохоличар тежи чаши жестоког пића. Супротстављање искушењима чини се немогућим. Трезвено размишљање постаје одбојно, јер садржај не задовољава. У читању и истраживању речи вечног живота [за такве] нема ничега што им годи. (Lt 117, 1901)УКЛ 266.4

Опасне забаве. — Нема сигурности ни у једном облику забаве који је неприкладан за тајну молитву, за предавање Богу на олтару молитве или за суделовање на молитвеном окупљању; оне су опасне. (3Т 223, 1872.)УКЛ 267.1

Подавање пожудама штетним за здравље тела и душе. — Мислиш ли, младићу, да бирајући своја правила понашања и покоравајући свој ум различитим утицајима, обликујеш свој карактер за вечност? Од Бога ништа не можеш сакрити. Можда ћеш потајно неговати зле навике, али то неће бити сакривено од Бога и анђела. Они то виде и тиме што чиниш мораћеш се поновно суочити. Бог тобом није задовољан јер очекује да будеш много даље него што си сада у погледу духовних спознаја.УКЛ 267.2

Уз све предности и прилике које ти је Бог подарио, ти немаш одговарајућа дела. Другима дугујеш извршавање дужности, а непотпуно схваћена дужност биће и непотпуно извршена. Биће грешака и заблуда које ће бити опасне не само за тебе, него ће допринети и устаљивању лоших навика у животу других. Ти имаш навике којима се одајеш на штету здравља тела и душе. Твоје навике одишу несуздржаношћу по угледу на навике и обичаје света, док је попуштање захтевима и апетиту нанијело штету твоме здрављу. Ум је био помрачен. Све док твоје навике и обичаји не буду усклађени с Божјим законима у природи, нећеш имати јасне и чисте мисли. (Lt 36, 1887)УКЛ 267.3

Клоните се кушњи. — Избегавајте западање у искушења. Кад вас опколе искушења и не можете надзирати околности у којима се налазите, тада се можете позвати на Божје обећање и с поверењем и у свесној снази узвикнути: »Све могу у Исусу Христу који ми моћ даје.« (Филибљанима 4,13) За све вас постоји снага у Богу. Али никад нећете осетити потребу за том снагом, која вас једино може сачувати, уколико не осећате своју слабост и грешност.УКЛ 267.4

Ваш драги Спаситељ Исус сада вас позива да одлучно заузмете свој положај утемељен на вечној истини. Ако страдате с Њим, Он ће вас крунисати вечном славом у свом вечном царству. Ако сте спремни да за Њега све жртвујете, Он ће бити ваш Спаситељ. Међутим, ако се одлучите за свој пут, наставићете да ходате у тами, све док не увидите да је истекло време у коме можете осигурати своју вечну награду. (3Т 45.46, 1872)УКЛ 267.5

Негуј праведне жеље. — Поштуј оно што је право зато што је право; испитај своја осећања и утиске у светлу Божје речи. Погрешно усмерене жеље одвешће те у жалост и тугу исто онако сигурно као што им се предајеш. Покушавам да ухватим исте оне речи и изразе који су били употребљени у говору о овом предмету; и док моје перо за кратко оклева, на ум ми долазе одговарајуће речи. Желим да ме разумеш. Негуј планове који ће доносити славу Богу, који ће бити посвећени Светим Духом. Нека свето уље, које долази из две маслинове гранчице, гори светом светлошћу на олтару твоје душе. Дело тих маслинових гранчица слика је пребогатог изливања Светога Духа. (Lt 123, 1904)УКЛ 268.1