88 - НЕГАТИВНИ УТИЦАЈИ НА УМ

Одстраните сва приговарања. — Из својих мисли треба да одстранимо све притужбе и приговарања. Престанимо да се бавимо недостацима који су нам можда пред очима. ... Желимо ли да имамо добар и чврст ослонац у Богу, ми морамо стално гледати славне и драгоцене вредности — чистоту, славу, силу, доброту, нежност и љубав које нам Бог дарује. Док тако гледамо, наше мисли постају толико обузете тим појмовима вечне вредности да нећемо имати жељу да изналазимо недостатке у другима. (MS 153, 1907; HC 232)УКЛ 667.1

Склони смо да памтимо оно што је негативно. — Морамо на најбољи могући начин научити да тумачимо, објашњавамо непоуздано понашање других људи. ... Ако стално очекујемо зло, наћи ћемо се у опасности да чинимо управо оно против чега смо сами себе стално уверавали. ... Ми не можемо избећи да наши осећања понекад буду повређена или наш карактер стављен на испит, али као хришћани морамо бити онолико стрпљиви, понизни и кротки колико желимо да буду други.УКЛ 667.2

О, колико се хиљада добрих и љубазних дела која нам чине други ... губе из наших мисли као роса кад је угреје сунце, док замишљена или стварна увреда оставља отисак који се налази на претпоследњој степеници до потпуне неизбрисивости! Најбољи пример који можемо пружити другима јесте да будемо коректни ми лично, а да онда себе и свој углед препустимо Богу и да се не уплићемо у исправљање сваког погрешног утиска да бисмо свој случај приказали у повољном светлу. (Lt 25, 1870; HC 237)УКЛ 667.3

Обличје о којем размишљамо мења наш живот. — Све оно што нас наводи да увидимо слабости људске природе део је Божјег плана да гледамо у Њега и да се ни у каквим околностима не поуздамо у човека и ослањамо на оно што је телесно. ... Ми се мењамо у обличје онога о чему размишљамо, са којим проводимо време. Како је, према томе, важно отворити срце вредностима које су истините, племените и пожељне! (Lt 63, 1893; HC 248)УКЛ 667.4

Сетите се људске слабости. — Кад се дружимо са својим ближњима, сви треба да знамо да су они подложни истим страстима као и ми, да осећају исте слабости и трпе иста искушења. Заједно с нама, они се боре са животом, ако желе да чувају свој добар глас. ... Истинска хришћанска учтивост уједињује и употпуњује праведност и лепоту понашања; милост и љубав изграђују пунину дајући нашем карактеру најплеменитије одлике и најпожељнију привлачност. (Lt 25, 1870; HC 236)УКЛ 668.1

Не подижите препреке. — Господ од свог народа очекује да се не бави осуђивањем неправде, чак ни кад је осуда праведна. Он жели да радимо нешто више, а не само да на своје непријатеље одапињемо стреле оптужби, које их само могу отерати још даље од истине. Посао због кога је Христос дошао на наш свет није био да подиже препреке и да људима стално подмеће чињеницу да греше. Онај ко жели да просветли преварене људе, мора да им се приближи и у љубави ради за њих. Он мора да постане средиште светог утицаја. (GW 373, 1915)УКЛ 668.2

Надвладати осетљивост. — Многи се одликују бујном, непосвећеном осетљивошћу због које су непрестано опрезни вребајући реч, поглед или поступак које ће приказати као недостатак поштовања и пажње. Све се то мора надвладати. Свако треба ићи својим путем у Божјем страху и давати најбоље од себе не допуштајући да га узнемири похвала нити увреди укор, ревносно служећи Богу и учећи да најповољније тумачи све оно што би му код других изгледало одбојно. (MS 24, 1887; HC 240)УКЛ 668.3

Не бави се откривањем неправде. — Ако осуђујемо своју браћу и допуштамо да се у нама развијају негативна осећања према њима, чак ако сматрамо да нису поступили према нама како би требало, то нашим срцима неће донети никакав благослов и ни на који начин неће допринети решавању проблема. Ја се не усуђујем да пустим своја осећања да се баве откривањем свих неправди и разлога за притужбе, увек изнова говорити о њима и боравити у атмосфери неповерења, непријатељства и раздора. (Lt 74, 1888; HC 239)УКЛ 668.4

Губитак свести о поштењу. — Када изгубиш свест о поштењу, твоја душа постаје сотонино бојно поље; тебе обузимају сумње и страхови у довољној мери да блокирају твоје снаге и одведу те у разочарење. (Lt 14, 1885; HC 94)УКЛ 669.1

Сотонина посебна активност је изазивање раздора. — Занемаривање његовања љубазне обзирности и стрпљења једних према другима проузроковало је раздор, неповерење, приговарање и општу разједињеност. Бог ... нас позива да оставимо тај велики грех и настојимо да испунимо Христову молитву да Његови ученици буду једно, као што је Он једно с Оцем. ... Сотонина посебна активност је изазивање раздора ... стварање околности у којима ће свету бити ускраћено најмоћније сведочанство које му хришћани могу дати — да је Бог свог Сина послао да унесе склад у немирне, охоле, завидне, љубоморне и верски неуравнотежене умове. (Lt 25, 1870; HC 237)УКЛ 669.2

Негативне емоције ремете цело биће. — Завист и љубомора болести су које ремете све способности нашег бића. Њих је зачео сотона у рају. ... Они који слушају његов глас, понижаваће друге и говорити лажно о њима да би уздигли себе. Међутим, у Небо не може ући ништа што је погано. Дакле, све док се они који негују такав дух не промене, не могу ући тамо, јер би и тамо критиковали анђеле. Били би завидни због туђе круне. Они не би знали о чему да говоре, ако не би имали прилике да описују туђе недостатке и заблуде. (RH, 14. септембар 1897; HC 234)УКЛ 669.3

Несвета природа угрожава ум и живот еванђелиста. — То што показујеш несвету природу и то на скуповима Божјег народа, угрожава твој ум и живот. Питај се да ли ти се исплати да наставиш досадашњим путем, у свађи и препирању. (Lt 21, 1901)УКЛ 669.4

Када изгубе Божју силу.— Мушкарци и жене купљени су скупо, и то колико скупо! Животом Божјег Сина. Како је то страшно када се својим понашањем нађу у ситуацији у којој се изопачују њихове телесне, умне и моралне снаге, у којој губе животност и чистоту. Такви мушкарци и жене не могу принети Богу угодну жртву.УКЛ 669.5

Изопаченошћу захтева и жеља човек је изгубио Божју силу и постао оруђе неправде. Цело је биће болесно — тело, душа и дух. Ипак постоји лек који води посвећењу људских оруђа. Захваљујући њему, несвети ум и тело могу се очистити. Тако нам је пружена дивна могућност да примимо опроштење и спасење. (Lt 139, 1898)УКЛ 669.6

Онај ко је вољан да очува једноставност у свим својим навикама, ограничи захтеве и влада жељама, моћи ће да очува своје умне способности да би биле снажне, активне и животне, брзе да уоче све што захтева размишљање или деловање, способне да разликују свето од несветог, да се укључе у сваку активност која је на славу Богу и на добро људима. (ST, 29. септембар 1881; SD 86)УКЛ 670.1

Онима који падају недостаје здрав умни став. — Они који су се ухватили у сотонину замку још увек немају здрав умни став. Они су збуњени, уображени, претерано самосвесни. О, у коликој их тузи Господ гледа и слуша њихове охоле и таште речи. Они су испуњени поносом. Непријатељ је изненађен лакоћом којом су се предали у ропство. (Lt 126, 1906)УКЛ 670.2

Самоувереност као непријатељева замка. — Колико је узалудна људска помоћ када сотона своју силу усмери на људско биће које пати од самоузвишења и не зна да сарађује у сотонским активностима! У својој самоуверености он корача равно у непријатељеву клопку и бива ухваћен. Није слушао опомене и сада је ухваћен као сотонин плен. Да је понизно ходио с Богом, он би стигао право на место састанка које му је Бог припремио. На тај начин био би сигуран у време опасности, јер би Бог за њега подигао заставу насупрот непријатељу. (Lt 126, 1906)УКЛ 670.3

Срце је по природи изопачено. — Ми морамо знати да је наше срце по природи изопачено и да смо се сами онеспособили да се крећемо правим путем. Победу можемо извојевати једино Божјом милошћу удруженом с нашим најозбиљнијим напорима. (RH, 4. јануар 1881; HC 111)УКЛ 670.4

Рђаве навике ометају развој. — Свака навика или обичај који слабе снагу живаца и мозга или умањују телесне снаге, спречавају развој врлине која долази одмах после умерености, а то је стрпљење. (MS 13, 1884; HC 69)УКЛ 670.5

Лењи, недисциплиновани умови. — Бог не жели да се задовољавамо лењим, недисциплинованим умом, тупим мислима и неодређеним сећањима. (CT 506, 1913)УКЛ 670.6

Кретање кроз живот у неспоразуму са светом. — Већина тих недисциплинованих пролазе кроз живот у неспоразуму са светом падајући тамо где би требало да буду успешни. Они почињу да верују да свет има нешто против њих зато што им не ласка и не повлађује им, па се зато свете љутећи се на свет и изазивајући његов отпор. Околности их понекад присиљавају да глуме понизност, иако се тако не осећају, али их то не прилагођава природном стању и стварно постаје јасно да ће њихов прави карактер пре или после бити откривен. (4Т 202, 1876)УКЛ 671.1

Размотрите сваку навику и обичај. — Људе морамо учити да пажљиво размотре сваку своју навику и обичај и да одмах уклоне све оно што доноси болесна стања телу и тиме баца тамну сенку на њихов ум. (RH, 12. новембар 1901; WM 127.128)УКЛ 671.2

Што чинити са сумњом. — Чак су и хришћани с дугим искуством често на удару најстрашнијих сумњи и колебања. ... Ти не смеш мислити да је због тих искушења твој случај безнадежан. ... Уздај се у Бога, имај поверења у Њега и почивај у Његовим обећањима. (Lt 52, 1888; HC 86)УКЛ 671.3

Кад ђаво приступи са својим сумњама и невером, затвори врата свог срца. Затвори и очи да не би мислио на његову паклену сенку. Подигни их тамо где ће моћи посматрати вечне ствари па ћеш имати снагу у сваком тренутку. Кушање твоје вере много је скупље од злата. ... Она ти даје храброст да бијеш Господњу битку. ...УКЛ 671.4

Ти себи не можеш допустити улаз било какве сумње у свој ум. Не чини ђаволу задовољство тиме што ћеш причати о страшним теретима које носиш. Увек када то учиниш, сотона се смеје, свестан да те може узети под своју власт када види да си изгубио из вида Исуса Христа, свог Откупитеља. (MS 17, 1894; HC 86)УКЛ 671.5

Понављање слаби моћ отпора. — Нико никада не може посветити своје од Бога примљене способности служби световности или поносу, а да се не нађе на непријатељевој територији. ... Свако понављање греха слаби човекову способност отпора, заслепљује му очи и гуши његово осведочење. (RH, 20. јун 1882; HC 160)УКЛ 671.6

Охрабрите клонуле духом. — Кад радите за жртве рђавих навика, уместо да указујете на безнадежност и пропаст којима хрле, скрените њихов поглед на Исуса. Прикујте их за славу небеских догађаја. Ово ће допринети спасењу тела и душе много више, него што ће учинити страх од гробља који се често намеће беспомоћнима и очигледно безнадежнима. (У потрази за бољим животом, 62.63; 1905)УКЛ 671.7

Бесплодне теме које гутају време. — Ми морамо да се одвојимо од мноштва предмета који привлаче пажњу. Има предмета који одузимају време и продубљују истраживање, али крај не доноси ништа. Узвишени послови захтевају темељиту пажњу и снагу која се често посвећује углавном безначајним стварима.УКЛ 672.1

Прихватање нових теорија, само по себи, не доноси нови живот души. Чак и упознавање са важним чињеницама и теоријама има малу вредност ако се не спроводи у дело. Потребно је да осећамо личну одговорност да својим душама дамо храну која ће хранити и поспешивати духовни живот. (У потрази за бољим животом, 456; 1905)УКЛ 672.2

Живети за прави циљ. — Ми треба да живимо за свет наше будућности. Заиста је јадно и тужно живети бесциљним животом који зависи о случајности. Нама је у животу потребан циљ — треба да живимо за одређени циљ. Нека нам Бог свима помогне да будемо самопожртвовани, да се мање бринемо и више заборављамо на себе и своје себичне добитке; да чинимо добро, не због части коју очекујемо овде, него зато што је то сврха нашег живота и што ће то бити коначан циљ нашег постојања. Упућујмо свакодневно Богу своје молитве да нас Он ослободи себичности. (Lt 17, 1872; HC 242)УКЛ 672.3