Познавање закона који управљају умом и телом. — Дужност је свакога, ради личног добра и добра човечанства, да упозна законе здравља и да их се савесно придржава. Свима је потребно да упознају највеличанственији од свих организама - људско тело. Сви треба да схвате рад појединих органа и зависност једног од другог у њиховом здравом раду. Сви треба да проучавају утицај духа на тело и тела на дух и законе који њима управљају. (У потрази за бољим животом, 128. оригинала; 1905)УКЛ 11.2

Вежбај и одгајај свој ум. — Без обзира на то ко си ... Господ те је благословио интелектуалним способностима које се могу неограничено побољшавати. Негуј своје таленте истрајно и озбиљно. Вежбај и одгајај свој ум проучавањем, посматрањем и закључивањем. Божји ум не можеш упознати све док не употребиш сваку способност којом располажеш. Умне способности јачаће и развијати се ако раду приступиш у страху Божјем, у понизности и истрајној молитви. Чврста намера учиниће чуда. (LS 275; 1915)УКЛ 11.3

Могућности дисциплинованог ума. — Владање собом мора да краси свакога који жели да ради за Бога. ... Просечан дисциплинован ум може много више постићи и обавити одговорније дело него веома образован ум и највећи таленат уколико није научен самосавлађивању. (Поуке великогучитеља, 335. оригинал; 1915)УКЛ 11.4

Бављење умом - свеобухватан посао. — Будућност друштва најбоље се види у данашњим младим људима. У њима видимо будуће учитеље, законодавце и судије, вође и људе који одлучују о карактеру и судбини нације. Колико је онда важан задатак оних који треба да обликују навике и изврше утицај на живот нараштаја који долази.УКЛ 11.5

Бављење умом највећи је посао који је икада био поверен људима. Време родитељства је прескупо да би се проводило у задовољавању захтева, трчању за богатством или модом. Бог је родитељима предао драгоцену децу не само зато да буду оспособљена за корисну улогу у овом животу, него и да буду припремљена за небеске дворове. (HS 209, 1886; Te 270)УКЛ 12.1

Способности учитеља зависе од образованог ума. — Учитељева корисност не зависи толико од стварног обима његовог знања колико од циља за којим тежи. Прави учитељ не подноси тромост мисли, леност ума и несигурност памћења. Он стално тежи за вишим достигнућима и бољим методама. Његов живот је живот сталног растења. У раду таквог учитеља запажа се свежина, оживљавајућа сила, која буди и надахњује његове ученике. (Васпитање, 278; 1903)УКЛ 12.2

Учитељ ће активно тежити највишим умним и моралним идеалима. — Велико је знање познавати самога себе. Учитељ који правилно процењује себе допустиће да Бог обликује и одгаја његов ум. Он ће постати свестан извора своје снаге. ... Познавање себе упућује у понизност и поверење у Бога, али ту не престају напори за лично усавршавање. Ономе ко постане свестан властитих недостатака неће бити жао труда да достигне највиша могућа мерила телесног, умног и моралног бића. У васпитавање и поучавање младих не треба да суделује нико ко се задовољава нижим мерилима. (SpTEd 50, 15. маја 1896; CT 67)УКЛ 12.3

Припрема за вечност. — У целокупном послу који обављаш, мораш да радиш оно што ради ратар који се труди око земаљских плодова. Он наоко баца семе, али кад се то семе нађе у земљи, оно почиње да клија. Захваљујући сили живога Бога, оно добија живот и животну снагу па тако прво видимо »најприје траву, потом клас, па онда испуни пшеницу у класу.« (Марко 4,28). Проучавај тај дивни процес. Много можеш научити, много разумети! Ако свој ум усавршимо до граница личних способности, ми ћемо и кроз бескрајне векове наставити да проучавамо Божје путове и Божја дела упознавајући Га све више и више. (CT 252, 1913.)УКЛ 12.4

Хришћанска наука и ум. — Хришћанска наука је дубља, шира и виша од сваке људске науке онолико колико и небо од земље. Ум треба одгајати, образовати и поучавати, јер људи треба да раде за Бога на начин који се не слаже с њиховим урођеним склоностима. Да би неко могао постати ученик у Христовој школи, често ће морати да одбаци образовање и васпитање које је стицао целог живота. Срце треба неговати да буде постане постојано у Богу. И стари и млади треба да обликују навике ума и начин мишљења који ће их оспособити да се одупру искушењима. Они морају да науче да гледају горе. Начела Божје речи — начела висока као што је високо небо, начела која обухватају вечност, треба да буду схваћена у њиховом односу према свакидашњем животу. Сваки поступак, свака реч, свака мисао треба да буду усклађена са тим начелима. (CT 20, 1913.)УКЛ 12.5

Напредовање у условима сукоба. — Ниједна наука не може се мерити са науком која у животу ученика развија Божји карактер. Они који постану Христови следбеници, увиђају да у њима настају нове побуде и рађају се нове мисли, а то се огледа у новим поступцима. Међутим, напредак могу остварити само у условима сукоба, јер је ту и непријатељ, који им се увек супротставља, наводећи их на искушења која изазивају сумњу и грех. Томе се придржавају наслеђене и стечене склоности према злу које морају бити савладане. Захтеви и страсти морају бити стављени под надзор Светога Духа. На овој страни вечности нема краја борби и сукобима. Међутим, иако су пред нама сталне битке које морамо водити, пред нама су и драгоцене победе које ћемо стицати. Победа над самим собом и над грехом драгоценија је него што ум може схватити. (CT 20; 1913.)УКЛ 13.1

Дужност је сваког хришћанина да развија ум. — Сваки хришћанин је дужан да стекне навику уредности, темељитости и брзине. Нема изговора за спорост и неукост у обављању било којег посла. Када неко стално ради, а посао никако не завршава, онда то значи да своје срце и своје мисли није уложио у посао. Онај који је спор или ствара губитке то мора да схвати као мане које мора да исправи. Такав мора да напрегне свој ум и испланира како да најбоље искористи време и постигне најбоље резултате. Тактичношћу и методичношћу неки за пет сати могу постићи више него други за десет. Домаћице, које се баве домаћим пословима, увек су на ногама, углавном не зато што имају толико посла, већ зато што не знају да планирају како да икористе време. Својим спорим, тромим, начином рада они од мало посла начине много. Међутим, сви који хоће, могу победити те навике одуговлачења и оклевања. Нека поставе јасне циљеве у раду. Нека одлуче колико им је времена потребно за одређени посао и онда нека уложе неопходне напоре да у задатом времену заврше посао. Увежбавање снаге воље учиниће да и руке брже раде. (Поуке великог учитеља, 344; 1903)УКЛ 13.2

Вежбајте сваку способност ума и тела. — Бог је сваком људском бићу дао мозак. Он жели да буде употребљен Њему на славу. ... Нико од нас не располаже вишком умне снаге мозга или способности закључивања. Ми морамо одгајати и вежбати сваку способност ума и тела - људски механизам који је Христос откупио - да бисмо их употребили на најбољи могући начин. Морамо учинити све што можемо да те способности ојачају, јер се Бог радује када види да постајемо Његови све бољи и успешнији сарадници. (Sermon at St. Helena Sanitarium, 23. јануара 1904; 1SM 100)УКЛ 14.1

Образован ум је мера човека. — Немојте никада немојте мислити да сте довољно научили, и да се можете одморити од својих напора. Образовани ум је мерило човека. Ваше учење мора да се настави у току целог живота, сваког дана морате учити и спроводити у дело стечено знање. (У потрази за бољим животом, 499; 1905)УКЛ 14.2

Запањујућа сличност постоји између необрађене њиве и ума који није негован. Деца и млади у свом уму већ имају семе пропасти које чека да никне и донесе своју изопачену жетву; потребни су крајња брига и опрезност како би се ум однеговао, »обрадио« и »засијао« драгоценим семеном библијске истине. (RH, 9. новембра 1886.; HC 202)УКЛ 14.3

Стицање знања и културе ума. — Од правилног коришћења времена зависи наш успех у стицању знања и развијању културе ума. Интелектуални развој не сме да буде спречен сиромаштвом, скромним пореклом, неповољним околностима. ... Одлучност у намерама, истрајна марљивост, брижљиво трошење времена — све то могло би помоћи човеку да стекне знање и развије интелект и да тако постане способан за скоро сваки значајан и користан посао. (Поуке великог учитеља, 343,344; 1903)УКЛ 14.4

Особе с врлином разумевања од велике су користи у раду с болесницима. — Предузимањем лечења болести изазваних стањем ума захтева велику мудрост. Рањеном и болесном срцу, обесхрабреном уму, потребно је благо поступање. ...УКЛ 14.5

Саосећање и истанчано разумевање често ће бити од велике користи болеснику него што ће учинити најспретније лечење равнодушно и хладно обављено. (У потрази за бољим животом, 244; 1905)УКЛ 14.6

Разумевање ума и људске нарави помаже у делу спашавања. — Одлучно се латите посла да постанете управо онолико корисни и успешни у Божјој служби као што Он то од вас тражи. Будите темељити и верни у свему што предузимате. Искористите сваку могућност да ојачате своје умне способности. Повежите проучавање књига с корисним физичким радом, тако да оданим залагањем, будношћу и молитвом стекнете мудрост која долази с Неба. Тако ћете обезбедити свестрано образовање. То ће повољно утицати и на ваш карактер, ојачати ваш утицај на ближње и оспособити вас да их поведете путем поштења и светости. (Поуке великогучитеља, 334; 1903)УКЛ 15.1

Механичари, правници, трговци и људи свих звања и струка уче и стичу знања да би постали стручњаци у свом послу. Зар Христови следбеници треба да буду мање разборити и док стварно раде у Његовој служби, остану потпуно неупућени у метод и начин рада? План задобијања вечног живота стоји изнад свих земаљских пробитака. Да би били успешни у вођењу душа Христу, они морају да познају људску природу и проучавају људски ум. Да би неко знао како треба разговарати с људима о великим темама истине, потребно је много озбиљног размишљања и жарке молитве. (4T 67, 1876.)УКЛ 15.2

Његоване способности повећавају потребу за нашом службом. — Када немају одлучности да се приберу и промене, таквим особама погрешне радне навике могу прерасти у обичај; уколико развијају своје снаге, они могу да постану способне да на најбољи могући начин обављају своју службу. У том случају у свако време и на сваком месту биле би радо дочекиване. Сви би их ценили због њихове стварне вредности. (Поуке великог учитеља, 344; 1903)УКЛ 15.3

Можемо се приближити способностима анђела. — Господ је човеку дао могућност трајног напредовања пружајући му сваку потребну помоћ у послу који обавља. Захваљујући помоћи божанске милости, можемо скоро достићи способности анђела. (RH, 20. јуна 1882.; HC 218)УКЛ 15.4

ПРЕДГОВОР

2 - ХРШЋАНИН И ПСИХОЛОГИЈА