57 - МРЖЊА И ОСВЕТА
Мисао обавија дело. — Дух мржње и освете потекао је од сотоне и навео га да убије Божјег Сина. Ко год гаји злобу или нељубазност, гаји исти дух, чији је плод смрт. У осветољубивој помисли скрива се зло дело, као што се у семену скрива биљка. »Сваки који мрзи на брата својега крвник је људски; и знате да ниједан крвник људски нема у себи вјечнога живота.« (1. Јованова 3,15; Мисли с горе благослова, 56; 1896)УКЛ 441.1
Дух мржње понижава човека. — Показан ми је сотона онакав какав је био некада као срећан и узвишени анђео. Затим ми је приказан какав је сада. Још и сада има царску појаву. Црте лица су му још увек племените јер је пали анђео. Али израз на његовом лицу препун је немира, забринутости, незадовољства, злобе, мржње, подлости, преваре и сваког зла.УКЛ 441.2
... Видела сам да је дуго попуштао злу тако да је свака добра особина била изопачена, а свака зла црта развијена. (EW, 152; 1882)УКЛ 441.3
Историја света је борба између мржње и љубави. — Непријатељство које је показао према Христу, сотона је показао и према Христовим следбеницима. Током целе историје човечанства може се пратити иста сотонина мржња према начелима Божј ег закона, иста присутност лажи која тежи да заблуду прикаже као истину, човекове законе као Божје законе, обожавање створења као обожавање Створитеља. Током свих векова сотона је улагао напоре да Божји карактер погрешно представи тако да људи стекну нетачан појам о Богу и да би Га се због тога бојали, мрзели уместо волели; он настоји да уклони Божји закон тако да човек поверује да је слободан од његових захтева; прогони све који се усуде да се успротиве његовим обманама. Све то можемо схватити ако проучавамо животописе патријараха, пророка, апостола, мученика и реформатора. (Велика борба, xiii; 1888)УКЛ 441.4
Прекршај Закона довео је човека у склад са Сотоном. — Када је човек прекршио Божји закон, његова природа је постала зла, и он је успоставио склад, а не непријатељство са сотоном. (Велика борба, 505; 1888)УКЛ 442.1
Мржња ће постојати док постоји грех. — Мржња према чистим начелима истине, понижавање и гоњење њихових заговорника, постојаће све док буде било греха и грешника. Христови следбеници и сотонине слуге не могу се усагласити. (Велика борба, 507; 1888)УКЛ 442.2
Укоравање покреће мржњу. — Исти дух који је покренуо побуну на Небу и даље подстиче побуну на Земљи. Сотона је према људима наставио да води исту политику коју је водио према анђелима. Његов дух сада влада у синовима непослушности. Слично њему, и они покушавају да оборе ограничења Божјег закона и да људима обећају слободу преступањем његових одредаба. Укоравање греха и даље изазива дух мржње и отпора. Када Божје поруке и опомене стигну до савести људи, сотона их наводи да се оправдавају и траже одобравање за своје грешно понашање. Уместо да исправе своје заблуде, они незадовољство усмеравају према онима који их укоравају, као да су они једини узрок свих тешкоћа. Од времена праведног Авеља, па све до нашег времена, оваквим духом дочекивани су сви који су се усудили да укоре и осуде грех. (Велика борба, 500; 1888)УКЛ 442.3
Завист изазива мржњу. — Иако је стално тражио прилику да убије Давида; Саул га се плашио, јер је било очигледно да га Господ подржава. Давидов беспрекорни карактер изазивао је царев гнев, јер је схватио да му младић својим присуством и животом изриче прекор, наиме, упоређивање њихових карактера је увек било на његову штету. Управо је завист Саула чинила несрећним, а скромног поданика његовог престола излагала опасности. Какве ли је неисказане невоље ова карактерна мана донела нашем свету! Исто непријатељство које је постојало у Сауловом срцу окренуло је и Кајиново срце против брата Авеља, само зато што су Авељева дела била добра и Господ их је ценио, а његова толико зла да их Господ није могао благословити. Завист је изданак охолости и ако се гаји у срцу довешће до мржње и коначно до освете и убиства. Сотона је показао свој карактер када је распалио Саулов гнев против онога који му никада није учинио никакво зло. (Стварање, патријарси и пророци, 651; 1890)УКЛ 442.4
Грешна осећања. — Божји закон скреће пажњу на љубомору, завист, мржњу, злобу, осветољубивост, пороке и славољубље који бујају у души, али се нису манифестирали у некој видљивој активности јер је било воље, али не и прилике. Ти грешни осећаји биће откривени у дан када ће »свако дјело, Бог изнијети на суд и сваку тајну, била добра или зла«. (Проповедник12,14; ST, 15. април 1886; 1SM 217)УКЛ 443.1
Убојство настаје најпре у срцу. — Исус појединачно узима заповести и објашњава дубину и ширину њихових захтева. Уместо да одбаци и једну јоту од њихове снаге, Он показује колико су далекосежнија њихова начела и открива судбоносну грешку Јевреја у њиховом спољашњем показивању послушности. Он изјављује да се Божји закон преступа рђавом мисли или пожудним погледом. Човек који пристаје на најмању неправду крши Закон и унижава своју моралну природу. Убиство прво живи у мислима. Онај који мржњи даје место у свом срцу, поставља своје ноге на стазу убице и његови приноси одвратни су Богу. (Чежња векова, 310; 1898)УКЛ 443.2
Преступање шесте Заповести. — Свако неправедно понашање које скраћује живот; дух мржње и освете, попуштање свакој страсти која наводи да неправедно поступамо према ближњима или да им чак само пожелимо зло (»Јер сваки који мрзи на брата својега крвник је људски...«) — у већој или мањој мери, представља кршење шесте заповести. (Стварање, патријарси и пророци, 308; 1890)УКЛ 443.3
Сотона надахњује својом силом мржње. — Када сотони допустимо да обликује нашу вољу, он је користи да оствари своје циљеве. Он лансира и храни теорије невере и подбада људско срце да ратује против Божје речи. Улажући своје напоре упорно и истрајно, он настоји да улије људима властиту енергију мржње и непријатељства према Богу и супротставити их небеским начелима и захтевима, деловању Светога Духа. Под своју заставу он новачи све зле силе и доводи их на бојно поље под своје заповедништво, да се злом супротставе добру. (RH, 10. фебруара 1903; Порука младима 54)УКЛ 443.4
Свет је мрзео Христа јер се разликовао. — Разлика која је постојала између Христовог карактера и карактера других људи из Његовог времена била је видљива свуда и управо због те разлике свет Га није волео. Није Га волео због Његове доброте и Његовог непоколебљивог поштења. Христос је сам рекао да ће они који показују иста обележја, такође, бити изложени мржњи. Како се приближавамо крају времена, ова мржња према Христовим следбеницима постајаће све видљивија.УКЛ 443.5
Христос је узео на себе људску природу и подносио мржњу света да би људима показао да је могуће живети без греха, да њихове речи, поступци и њихов дух могу бити посвећени Богу. Ако покажемо ту силу у свом животу, и ми можемо бити савршени хришћани. Када на нама буде непрекидно почивало небеско светло, ми ћемо одражавати Христа. Христос се разликовао од света управо праведношћу која се откривала у Његовом животу и она је изазивала мржњу тога света. (MS 97, 1909)УКЛ 444.1
Мржња настаје од жеље за осветом. — Сотона је оспоравао сваки захтев који је постављао Божји Син, служио се људима као својим оруђима да Спаситељев живот испуни страдањима и жалошћу. Лукавства и лажи којима је покушавао да спречи Исусово дело, мржња коју су ширили синови непослушности, сурове оптужбе против Онога чији је живот био испуњен беспримерном добротом, све то проистицало је из дубоко укорењене осветољубивости. Пригушене ватре зависти и злобе, мржње и освете, распалиле су се против Божјег Сина на Голготи, док је цело Небо испуњено немим ужасом посматрало призор. (Велика борба, 501; 1888)УКЛ 444.2
Порука једној младој жени. — Ти посебно треба да у понизности признаш своје омаловажавајуће понашање према својим родитељима. Нема оправдања за ту неприродну појаву у твом понашању према њима.УКЛ 444.3
То је чист сотонски дух, а ти си му попуштала зато што твоја мајка није одобравала твоје понашање. Твоја осећања достижу степен који није само одбојност и чисто непоштовање, него мржња, злоба, завист и љубомора, елементи који су очигледни у твојем понашању и наносе твојим родитељима патње и изазивају немаштину. Ти ниси склона да им будеш узрок среће, па чак не доприносиш ни да буду макар опуштени. Твоја осећања су променљива. Твоје срце понекад омекша, а онда се чврсто затвори, када код њих запазиш неке недостатке па ни анђели у њега не могу да унесу ниједно осећање из делотворне љубави. Ти се налазиш у власти злог демона; пуна си мржње и мрзиш. Бог је записао твоје омаловажавајуће речи, твоје нељубазне поступке према родитељима које према Његовој заповести мораш поштовати. Стога, ако не увидиш тај велики грех и не покајеш се због њега, ти ћеш падати у све већу таму и бићеш препуштена својим злим путевима. (2Т 82,83, 1868)УКЛ 444.4
Сотона посебно ужива када влада дечјим умовима. — Како је болно видети децу богобојазних родитеља која су непокорна и непослушна, незахвална и самовољна, одлучна у намери да спроводе своју вољу без обзира на неугодности или бол који то доноси њиховим родитељима. Сотона посебно ужива у власти над срцима деце и ако му се пружи прилика, он ће их надахнути својим духом мржње. (YI, 10. август 1893.; Порука младима 333)УКЛ 445.1
Дух мржње тражи одговор. — Нико не може мрзети свог брата, па ни својег непријатеља, а да не дође под осуду. (YI, 13. јануар 1898)УКЛ 445.2
Освета не доноси задовољство. — Имајте на уму да нам осветничке речи никада не могу пружити осећање победе. Нека кроз тебе говори Христос. Немој губити благослов који можеш добити ако не негујеш зле мисли. (7Т 243, 1902)УКЛ 445.3
Помућена способност опажања. — Охолост, самољубље, себичност, мржња, завист и љубомора помутили су способност опажања, док је истина која би те могла »умудрити на спасење«, изгубила моћ да привуче ум и овлада њиме. (2Т 605.606, 1871)УКЛ 445.4
Уље љубави уклања горчину. — Не допусти да увређеност прерасте у осећање злобе. Не допусти да се та рана загноји и тако настала нечистота избије у облику отровних речи које кваре ум оних који слушају. Не допусти да горке мисли и даље испуњавају твој ум. ... Иди к своме брату и разговарај са њим понизно и искрено о вашем проблему. ...УКЛ 445.5
Цело Небо је заинтересовано за разговор између онога ко је претрпео увреду и онога ко је погрешио. ... Уље љубави уклања бол који је изазвала неправда. Божји Дух везује срце са срцем, а Небо пева посматрајући јединство које се рађа. (7Т 261.262, 1902)УКЛ 445.6
Срце које на мржњу узвраћа љубављу. — Божја деца су они који имају удела у Његовој природи. Ни земаљски положај, ни рођење, ни националност, ни верске предности не доказују да смо чланови Божје породице; већ то чини љубав, љубав која обухвата цело човечанство. Чак ће и грешници, чија срца нису потпуно затворена за деловање Божјег Духа, узвратити на љубазности; иако ће можда на мржњу узвратити мржњом, они ће на љубав одговорити љубављу. Међутим, само Божји Дух и на мржњу узвраћа љубављу. Бити љубазан према незахвалнима и злима, чинити добро, не очекујући ништа заузврат, то су знаци припадности небеској владарској породици, сигуран знак којим деца Највишега откривају свој високи положај. (Мисли с горе благослова, 75; 1896)УКЛ 445.7