19 - РОДИТЕЉСКИ УТИЦАЈИ

Под влашћу божанских начела. — На родитељима почива најсвечанија обавеза да одгајају своју децу у љубави и страху Божјем. У дому се морају очувати најчистија морална мерила, мора се поучавати строга послушност библијским захтевима. Наука Божје речи треба да завлада умом и срцем да би породични живот могао да послужи као узор Божје милости. Сви чланови породице треба да буду »као стубови прекрасно израђени у двору« (Псалам 144,12), начињени тако помоћу божанских начела и уредаба. (RH, 10. новембар 1904)УКЛ 141.1

Родитељи треба да схвате децу. — Родитељи не смеју да забораве године свог детињства ни колико су чезнули за разумевањем и љубављу и колико су се осећали несрећнима када су их родитељи грдили и гневно оптуживали. Они би требало поново да постану млади и осећањима и својом мишљу да се спусте до деце да би разумели њихове потребе. Међутим, чврстином помешаном с љубављу, треба да захтевају послушност од своје деце. Реч родитеља треба безусловно поштовати. (1Т 388, 1863)УКЛ 141.2

Бог је одредио пут. — Божји анђели посматрају децу с највећим занимањем желећи да виде какав ће карактер изградити. Када би Христос с нама поступао онако како често поступамо једни према другима и са својом децом, ми бисмо посрнули и пали у најдубље разочарање. Видела сам да Исус познаје наше слабости и да је лично суделовао у нашим слабостима, али без греха. Према томе, Он је за нас припремио пут прилагођен нашој снази и способностима. Он је као Јаков ходао пажљиво, укорак с децом, онако како су она могла поднети пут да би нас сачувао у радости своје присутности и послужио нам као стални Вођа. Он не презире, не занемарује нити напушта децу из стада. Он нас није позвао да пођемо брже, а њих да оставимо. Он не путује тако брзо да нас заједно с нашом децом остави за Собом. Напротив, нама, тачније нашој деци, поравнао је стазу животну стазу. Тако и родитељи у Његово име треба да их воде уским путем. Бог нам је одредио стазу која је прилагођена дечјој снази и могућностима. (1Т 388,389, 1863.)УКЛ 141.3

Мрзовољу треба сузбијати. — Родитељи, кад се осећате раздражљиво, немојте чинити тако велики грех и тровати целу породицу тим опасним стањем. У таквим тренуцима поставите двоструку стражу над собом и одлучите у срцу да нећете рањавати својим устима, него да ћете изговарати само угодне, ведре речи. Реците себи: »Нећу помутити срећу својој деци ниједном раздражљивом речју.« Обуздавајући себе на овакав начин, постајаћете јачи. Ваш нервни систем неће бити тако осетљив. Постаћете ојачани начелима правде. Свест да верно обављате своју дужност ојачаће вас. Божји анђели радосно ће се смешити гледајући ваше напоре и помоћи ће вам.УКЛ 142.1

Када осећате да сте нестрпљиви, често мислите да су узрок томе ваша деца па их оптужујете и онда када то не заслужују. У некој другој прилици она могу учинити потпуно исто, а ипак ће бити све добро. Деца то знају, памте и осећају те неправде, а ни она сама нису увек иста. У неким тренуцима деца су донекле спремна да поднесу промене расположења, а у другима су нервозна и раздражљива и не могу поднети грдње...УКЛ 142.2

Неки родитељи иамју нервозни темперамент па кад су исцрпљени радом или притиснути бригама, не успевају да задрже хладну главу, већ онима који треба да им буду најдрагоценији на земљи исказују раздражљивост и губитак стрпљења, што је мрско Богу и тако навлаче таман облак над породицом. Децу у њиховим проблемима требало увек утешити нежним саосећањем и разумевањем. Узајамно изражавање љубазности, доброте и стрпљења учиниће да дом постане рај који ће привући свете анђеле у породични круг. (1Т 386,387, 1863)УКЛ 142.3

Онеспособљени умови родитеља. — Ми знамо само понешто о сотониним методама деловања и колико је у томе успешан. У ономе што ми је било показано видела сам да је онеспособио умове родитеља. Они споро уочавају да њихова деца можда нису у праву и да чине грех. Нека од те деце представљају се као хришћани па родитељи остају успавани не слутећи никакву опасност, док се ум и тело њихове деце претвара у рушевину. Неки родитељи чак не сматрају потребним да држе своју децу уза се кад се налазе у Божјем дому. Дјевојчице долазе на богослужења, седају, можда заједно с родитељима, али чешће иза, у задњем делу дворане. Већ су стекле навику налажења изговора да би изашле напоље. Дјечаци то знају па излазе пре или после њих, а онда их, кад се богослужење заврши, прате кући. Иако то виде, родитељи никако да правилно поступе. Млади онда налазе изговоре за шетњу па се дечаци и девојчице окупљају по празним игралиштима или на неком другом скривеном месту, тамо се играју и забављају без иједног искусног ока да их опомене. (2Т 481,482, 1870)УКЛ 142.4

Исхрана и родитељски утицаји. — Да су родитељи живели здра во и били задовољни једноставном исхраном, избегли би многе непотребне трошкове. Од оца се не би тражило да ради преко својих снага да задовољи потребе своје породице. Једноставна хранљива исхрана не би изазвала непотребно раздраживање живчаног система и појаву нељудских страсти, стварајући мрзовољу и раздражљивост. Да је узимао само једноставну храну, глава би му била бистра, живци стабилни, желудац здрав па са тако чистим организмом не би долазило до губитка апетита и садашњи нараштај био би у знатно бољем стању него што је сада.УКЛ 143.1

Међутим, чак се и сада, у овом касном раздобљу, може учинити нешто да се ово наше стање поправи. Потребна нам је умереност у свему. Умерен отац неће се жалити ако пред собом на столу нема велики избор хране. Здрав начин живота побољшаће стање породице у сваком погледу и омогућити жени и мајци да има више времена за децу.УКЛ 143.2

Велика тема размишљања родитеља тражи најбољи начин на који ће одгајати своју децу да преузму корисну улогу у овоме свету и на Небу у вечном животу. Они ће бити задовољни када виде своју децу у лепој, једноставној али удобној одећи, без везених делова и украса. Они ће озбиљно радити на томе да њихова деца стекну лепоту изнутра, украс кротког и тихог духа, што је пред Богом драгоцено. (HL, део 2, 45, 1865.; 2SM 437, 438)УКЛ 143.3

Отац, стуб породице. — Хришћански отац је спона у породици која је чврстом везом спаја са Божјим престолом. Његово занимање за децу никада не сме да се умањи. Отац који има само синове, не треба та немирна бића препустити мајчиној бризи. За њу је то претешко бреме. Он треба да постане њихов друг и пријатељ. Треба да их подаље држи од злих другова. Мајци ће можда бити тешко да покаже самоконтролу. Ако супруг види да слабост његове жене доводи у опасност сигурност деце, он треба да преузме већи део терета на себе и учинити све што је у његовој моћи да своје синове води Богу. (RH, 8. јула 1902)УКЛ 143.4

Мајке не треба да се препуштају узбуђењима. — Мајке које треба да васпитавају младе умове и обликују карактер своје деце, не треба да теже световним узбуђењима и у њима потраже ведрину и срећу. Оне имају животно важан посао па оне и чланови њихових породице не могу бескорисно проводити време. Време је један од значајних дарова које нам је Бог поверио и за које ће нас позвати на одговорност. Расипање времена је расипање интелекта. Умне способности имају могућност за велики развој. Дужност је мајки да негују свој ум и да своје срце чувају у чистоти. Оне би требало да искористе свако средство које им стоји на располагању за умно и морално напредовање и тако оспособљене побољшавају умове своје деце.УКЛ 144.1

Оне које удовољавају свом обичају да што чешће буду окружене друштвом, врло ће осетити неспокојство ако не оду у посету или не примају госте. Такве немају способност прилагођавања околностима. Њима као да су оне неопходно потребне, а свете породичне дужности досадне и незанимљиве. Оне немају склоност према самоиспитивању или самодисциплини. Њихов ум чезне за другачијим, узбудљивим призорима из световног живота; оне занемарују децу због задовољавања личних склоности, а анђео записничар пише: »Бескорисне слуге.« Бог је предвидео да наши умови не буду без циља, већ да остваре добро у овом животу. (3Т 146,147, 1872)УКЛ 144.2

Мајка дојиља треба да сачува добро расположење. — Карактер детета биће више-мање под утицајем врсте хране коју прима од своје мајке. Према томе важно је да мајка, док доји своје дете задржи добро расположење и потпуну власт над својим понашањем. Док чини тако, храна коју дете прима није обезвређена, а смирен, прибран начин на који негује своје дете у великој мери утиче на обликовање дечјег ума. Ако је дете нервозно и лако раздражљиво, пажљиво поступање мајке, без журбе, деловаће умирујуће и решити проблем; здравље детета знатно ће се поправити. (RH, 25. јула 1899; CH 80)УКЛ 144.3

Мајка треба да се труди да влада собом. — Уколико је живот детета мирнији и једноставнији, утолико ће бити више повољности, како за телесни, тако и за умни развој. Мајка треба да се труди да у свако доба буде тиха, мирна и да влада собом. Многа деца касније су подложна нервним узбуђењима, па ће мајчино нежно и уздржано понашање деловати умирујуће, што ће детету донети неизрециве користи. (У потрази за бољим животом, 381; 1905)УКЛ 144.4

Осетљиво дете не рањавати равнодушношћу. — Мала деца воле друштво. Она не могу уживати када су сама па мајка треба да зна да је деци у већини случајева, кад су у кући, место у просторији у којој она налази мајка. Она их тако може надгледати, бити спремна да исправи мале несугласице када она то затраже, исправљати рђаве навике или изражавање себичности па и љутње; она њихов ум може преусмерити тамо где је потребно. Деца мисле да ће мајка бити задовољна и срећна оним у чему она уживају па је сасвим природно да питају мајку за своје мале проблеме и недоумице.УКЛ 145.1

Мајка тада не треба да рањава срце свог осетљивог детета тако што ће се равнодушно понети према проблему или забранити да је дете узнемирује тако неважним стварима. Оно што је мајци можда мало, деци је велико. Тако ће се реч упутства или упозорења у правом тренутку често показати као врло драгоцена.УКЛ 145.2

Само један мајчин поглед одобравања, реч охрабрења и похвале често ће усмерити сунчев зрак према њиховом младом срцу за цео дан. (HL, део 2, 46,47, 1865; 2SM 438.439)УКЛ 145.3

Поступајте благо с децом. — Мајке, нежно поступајте са својом децом. Христос је некада био дете. Цените децу Христа ради. Гледајте на њих као на свето наследство, коме не треба попуштати, угађати му и обожавати га, већ учити да живи чистим и племенитим животом. Она су Божја својина; Он их воли и позива вас да сарађујете са Њим у обликовању њиховог савршеног карактера. (ST, 23. августа 1899.; Темељи срећнога дома, 280)УКЛ 145.4

Твоје дете је Божје власништво. — Сестро моја, можеш ли бити изненађена што твоја кћи нема довољно поверења у реч своје мајке? Ти си је научила да избегава истину; Господ је жалостан кад види да мајка једно од Његових малих створења води погрешним путем. Твоја кћи није твоје власништво; с њом не можеш поступати по својој вољи, јер је она Господње власништво. Примењуј над њом сталну и упорну контролу; поучавај је да припада Богу. Уз такаво васпитање она ће одрастати у особу која ће бити на благослов онима који је окружују. Међутим, биће потребно јасно и тачно просуђивање ако желиш да сузбијеш њену склоност да влада и над тобом, да спроводи своју вољу и чини оно што јој одговара. (Lt 69, 1896)УКЛ 145.5

Ведро расположење и угодна природа. — Учите своју децу још од колевке врлини самоодрицања и самосвлађивања. Учите их да се радују лепотама природе као и корисном послу у којем би примењивала све способности ума и тела. Подижите их тако да имају здраву грађу и исправна морална схватања, да имају ведро расположење и угодну природу. Учите их да попуштање искушењу значи бити слаб и грешан, а да супротстављање значи бити племенит и мужеван. (CT 127, 1913)УКЛ 146.1

Мајке су пример. — Ако мајке желе да се њихове кћери развију у младе жене здравог тела и племенитог карактера, оне личним животом треба да им покажу пример, чувајући их од савремене моде која наноси штету здрављу. На хришћанским мајкама почива одговорност које оне нису свесне. Оне своју децу треба да одгајају да негују чврстину начела и морално здравље у овом времену покварености. (MS 76, 1900)УКЛ 146.2

Кад је дечја жеља закон. — У неким породицама жеља детета је закон. Њему се даје све што жели. Подстичу га да одбаци све што не воли. Родитељи мисле да ће попуштање, дете учинити срећним, а оно га чини немирним и незадовољним. Попуштање квари његов апетит према једноставној, здравој храни и према једноставној употреби времена; удовољавање властитим захтевима чини своје и квари његов карактер за време и за вечност. (RH, 10. мај 1898)УКЛ 146.3

Сотона настоји да овлада дечјим умом. — Родитељи, ви донекле познајете подстицаје којима сотона настоји да вашу децу одведе у безумље. Он свим расположивим снагама ради на томе да их заведе. Одлучношћу на коју многи и не помишљају, он настоји да завлада њиховим умом и учини да у њиховом животу Божје заповести немају никакво значење. (MS 93, 1909)УКЛ 146.4

Родитељи треба да повежу децу са својим срцем. — Не допустите да вас деца виде смркнута лица. Кад попусте пред искушењем, а потом то увиде и покају се због своје заблуде, опростите им исто онако лако као што очекујете да вама опрости ваш небески Отац. Љубазно их поучавајте и привежите их себи за срце. То је критично раздобље за децу. Свуда око њих налазиће се утицаји, који ће их одбијати од вас, којима се ви морате супротставити. Учите их да вас прихвате као особу којој се могу слободно поверавати. Нека вам шапућу на ухо своје невоље и своје радости. Подстичући их на то, сачуваћете их од многих замки које је сотона припремио за њихове неискусне ноге.УКЛ 146.5

Нека ваше поступање према деци не буде обилежено само строгошћу и непопустљивошћу и заборављајући властито детињство, и да су она само деца. Не очекујте од њих да буду савршена нити покушавајте да од њих одмах начинити мушкарце и жене по узору на себе. Радећи тако, затворићете врата кроз која бисте им иначе могли приступати и позвати их да отворе друга врата за опасне утицаје кроз која ће други тровати њихов млади ум, пре него што постанете свесни те опасности. (1Т 387, 1863)УКЛ 147.1

Чврста, праведна дисциплина. — Срећу сваком детету може донети чврста, праведна дисциплина. Праве врлине једног детета састоје се у скромности и послушности — ушима које радо слушају речи савета и упутства, ногама и рукама вољним да ходају и раде на путу дужности. Истинска побожност детета донеће плату већ у овом животу.УКЛ 147.2

Ране дечје године погодне су у процесу васпитања не само да би дете постало корисно и пуно врлина и истине у овоме животу, него и да би осигурало место у оном дому горе, које је припремљено за све истинољубиве и послушне. У васпитању своје деце и у одгајању деце других, доказано је да она своје родитеље и оне који се брину о њима неће мање волети због тога што их спречавају да чине зло. (RH, 10. мај 1898)УКЛ 147.3

Исус је показао изузетну и пријатну природу. — Као дете Исус се одликовао изузетном природом. Његове услужне руке увек су биле спремне да послуже другима. Показивао је непоколебљиво стрпљење и истинољубивост која никада не би жртвовала честитост. У начелу чврст као стена, Његов живот откривао је врлину несебичне љубазности.УКЛ 147.4

Исусова мајка пратила је будним оком развој Његових снага и запазила печат савршенства на Његовом карактеру. Радосњно се трудила да бодри тај бистар и премчив ум. Посредством Светога Духа примила је мудрост за сарадњу са небеским силама у развоју овог детета, које је могло сматрати само Бога својим Оцем. (Чежња векова, 68.69; 1898)УКЛ 147.5

Заузетост ума искључује ниске мисли. — Одгајајте способности и укус своје деце; настојте да запослите њихов ум да не би остало места за ниске, понижавајуће мисли или подавање штетним жељама. Христова милост једини је против отров или превентива за зло. Ако тако хоћете, вама се пружа прилика да изаберете хоће ли мисли ваше деце бити заузете чистим, узвишеним мислима или залима којих има свуда — охолошћу и заборављањем свог Откупитеља. (Lt 27, 1890; CG 188)УКЛ 148.1

Окружени зидом који се не може лако срушити. — Сваки хришћански дом мора имати правила; родитељи својим речима и међусобним понашањем могу дати деци скупоцен живи пример каква би она могла постати. Непрестано треба неговати чистоту говора и истинску хришћанску учтивост. Не треба да постоји било шта што би охрабривало на грех, никакве зле слутње, нагађања или оговарања.УКЛ 148.2

Учите децу и младе да се међусобно поштују, да буду верни Богу, одани начелима; учите их да поштују Божји закон и буду му послушни. Тада ће та начела владати у њиховом животу и примењиваће их у дружењу са другом децом. Они ће волети својег ближњег као сами себе. Ствараће чисту атмосферу која ће моћи да охрабри слабе душе на путу који води у светост и Небо. Свака поука нека одише уздигнутим, оплемењујућим карактером, а онда ће извештаји у небеским књигама бити такви да их се нећете застидети на суду.УКЛ 148.3

Деца која добију овакво васпитање неће бити терет, узрок забринутости у нашим установама [образовним, здравственим, издавачким итд.], већ оличење снаге и потпора онима који носе одговорности. Они ће бити припремљени да заузму одговорна места и тада ће уредбом и примером непрекидно помагати другима да чине добро. Они чија морална осећања нису отупела нити ослабљена знаће да цене и примењују исправна начела. Они ће најправилније оценити своје дарове и на најбољи начин употребити своје телесне, умне и моралне снаге.УКЛ 148.4

Такве душе трајно су утврђене против искушења; оне су окружене зидом који се не може лако срушити. Уз Божји благослов, сви такви карактери су светлоноше; њихов утицај води и уздиже друге у припреми за практичан хришћански живот. Ум може бити уздигнут тако да ће божанске мисли и размишљање за њих постати природни као дисање. (Lt 74, 1896)УКЛ 148.5