24 - ЉУБАВ У ДОМУ
Извор истинске људске љубави. — Наша узајамна љубав ниче из нашег сталног односа према Богу. Ми смо једна породица, ми волимо једни друге као што је Он волео нас. У поређењу с том истинском, посвећеном, делотворном љубављу, испразна световна љубазност, бесмислено раздрагано изражавање пријатељства је као плева према житу. (Lt 63, 1896; SD 101)УКЛ 180.1
Волети као што је Христос волео значи у свим приликама и на свим местима показати несебичност у љубазним речима и погледима. ... Истинска љубав је драгоцено обележје небеског порекла чији се миомирис појачава сразмерно томе колико се дели другима. (MS 17, 1899; SD 101)УКЛ 180.2
Љубав повезује срце са срцем. — Развијајте обострану љубав, обострану трпељивост. Тада ће брак уместо да буде крај љубави, постати оно што треба да буде, почетак љубави. Топлина правог пријатељства, љубав која повезује срце са срцем, право је мало доживљавање небеске радости. ... Нека свако пружа љубав уместо да је захтева. (У потрази за бољим животом, 360.361; 1905)УКЛ 180.3
Љубав може бити чиста, али празна. — Љубав коју осећамо може бити чиста као Христал и лепа у својој чистоти, а ипак празна, јер није била искушана и опробана. Нека Христос буде Први и Последњи и најбољи у свему. Гледајте Га непрекидно, па ће ваша љубав према Њему свакодневно постајати дубља и јача, јер ће се подвргавати испиту невоља. И како се ваша љубав према Њему буде повећавала, ваша узајамна љубав постајаће дубља и јача. »Ми пак сви, који откривенијем лицем огледамо славу Господњу, преображавамо се у то исто обличје из славе у славу, као од Господњег Духа.« (2. Коринћанима 3,18; 7Т 46, 1902)УКЛ 180.4
Љубав не може без изражавања. — Пошто су друштвене и племените побуде потиснуте, оне слабе, а срце постаје суморно и хладно. ... Љубав не може дуго да опстане неиспољена. Нека срце особе која је повезана са тобом не умре због недостатка љубазности и саосећања. (У потрази за бољим животом, 360; 1905)УКЛ 181.1
Биљку љубави треба нежно неговати. — Драгоцену биљку љубави треба нежно неговати па ће постати јака и животна, богата у доношењу родова дајући израз целокупном карактеру. (Lt 50, 1893)УКЛ 181.2
Импулсе љубави не кочити. — Охрабрите израз љубави према Богу и један према другоме. Разлог што у свету има тако много људи и жена тврдога срца, састоји се у томе што је права љубав сматрана слабошћу, обесхрабривана и потискивана. Боља природа ових људи била је гушена у детињству и све док светлост божанске љубави не раскрави њихову хладну себичност, њихова срећа заувек ће бити уништена. Ако желимо да наша деца поседују нежни Исусов дух и наклоност, коју анђели показују према нама, морамо охрабривати побуде племенитости и љубави које носи детињство. (Чежња векова, 516; 1905)УКЛ 181.3
Љубав није љубавна страст. — Љубав је биљка небеског порекла. Она није неразумна нити слепа. Она је чиста и света. Међутим, страст телесног срца је нешто сасвим друго. Док ће чиста љубав укључити Бога у све планове и бити у савршеном складу с Божјим Духом, страст је својеглава, нагла, неразумна, одбојна према свим ограничењима, чинећи да предмет њеног избора постане идол.УКЛ 181.4
У понашању особе која има истинску љубав у срцу исказаће се Божја милост. Скромност, једноставност, искреност, моралност и побожност обилежаваће сваки корак према удруживању у брачну заједницу. (RH, 25. септембар 1888; MYP 459)УКЛ 181.5
Истинска љубав припрема за успешан брак. — Истинска љубав је високо и свето начело, потпуно различито од љубави која се буди под утицајем различитих склоности и која изненада, када се стави на озбиљну пробу, умире. Верним обављањем дужности у родитељском дому, млади треба да се припреме за свој дом. Нека покажу самоодрицање и љубазпост, услужност и хришћанско саосећање. Тако ће се одржати топлина љубави у срцу и онај који изађе из таквог дома и стане на чело своје породице знаће како да усрећи своју изабраницу. Брак, уместо да буде крај њихове љубави, биће тек почетак. (Стварање, патријарси и пророци, 176; 1890)УКЛ 181.6
Љубав и самодисциплина спајају породицу. — Нека се родитељи труде да својим карактером и односима представе љубав и доброту свог небеског Оца. Нека наши домови буду обасјани Сунчевом светпошћу. То ће нашој деци више значити од имања и новца. Нека се љубав према дому развија у њиховим срцима, тако да се касније у животу сећају дома свога детињства као места мира и среће, места сличног Небу. Сви чланови дома немају исти карактер и природу, па ће им се зато пружити многобројне прилике да покажу стрпљење и попустљивост; али, љубављу и самосавлађивањем сви се могу повезати везама најчвршћег јединства. (Стварање, патријарси и пророци, 176; 1890)УКЛ 182.1
Обележја истинске љубави (савет смоувереном мужу). — Ис- тинска, чиста љубав је скупоцена. Она има небески утицај, дубока је и трајна и не показује се на махове. Она није себична страст; доноси род и стално те подстиче да своју супругу учиниш срећном. Ако у срцу имаш такву љубав, постаће природно да прихватиш такав напор. Таква љубав неће остављати утисак дојам присиљености. Ако изађеш у шетњу или на богослужење, биће природно као дисање да позовеш своју супругу да пође с тобом; трудићеш се да је учиниш задовољном у свом друштву. Њена духовна достигнућа сматраш нижим од својих, али видела сам да је Бог био задовољнији њеним духом него духом који ти негујеш.УКЛ 182.2
Ти не заслужујеш своју жену. Она је за тебе предобра. Она је крхка, осетљива биљка; о њој се треба нежно бринути. Она искрено жели да чини Божју вољу. Међутим, она је поносна, али и плашљива, и бежи од прекора и пребацивања. За њу је смрт да буде предмет посматрања или коментара. Желим да своју жену волиш, поштујеш и пазиш, да испуњаваш брачни завет, а она ће изаћи из своје природе, из свог ћутљивог, повученог стања. (2Т 416, 1870)УКЛ 182.3
Душа чезне за узвишенијом љубављу. — Твоја супруга треба да се озбиљно потруди да се ослободи своје издвојености, достојанствене резервисаности и да негује једноставност у свему што ради. Међутим, када се у теби пробуди виша способност и она ојача употребом, моћи ћеш боље разумети женске потребе; схватићеш да душа чезне за љубављу узвишенијег, племенитијег кова од оне која је позната на нижем степену нељудских страсти. Те страсти ојачане су у теби подстицањем и учесталом применом. Ако сада своје тело будеш држао у покорности, у страху Божјем и потрудио се да приступиш својој жени у чистој, узвишеној љубави, задовољићеш потребе њене природе. Узми је себи на срце; нека она буде велика у твојим очима. (2Т 415, 1870)УКЛ 182.4
Љубав се изражава речима и поступцима. — Супружник Л. треба да негује љубав према својој жени, љубав која ће се показати у речима и поступцима. Он треба да покаже знакове нежне љубави. Његова жена је привржена, нежне природе коју треба неговати. Она ће памтити сваку нежну реч, сваку реч уважавања и охрабрења с љубављу и то ће се њеном мужу вратити као благослов. Његова природа која не зна за саосећање треба да дође у близак додир с Христом, да би његова крутост и хладна уздржаност биле покорене и омекшане деловањем божанске љубави.УКЛ 183.1
Он неће показати ни слабост нити ће жртвовати мужевност и достојанство, ако се покаже нежан и саосећајан у речима и поступцима; то заправо не треба да заврши у породичном кругу, већ треба да се прошири и на оне који су изван породице. Супружник Л. треба да учини нешто за себе, нешто што уместо њега нико не може учинити. Он може да постане силан у Господу и понесе одговорности у Његовом делу. Његова пажња и љубав треба да се усмере Христу и небеским вредностима; он треба да обликује карактер за вечни живот. (3Т 530.531; 1875)УКЛ 183.2
Мала дела која откривају истинску љубав. — Љубав не може постојати ако се не открива у видљивим делима, као што се ни ватра не може одржавати без горива. Ти си, брате Ц. сматрао како је испод твог достојанства да покажеш нежност у љубазним делима и да тражиш прилику да својој жени покажеш љубав нежним и обзирним речима. Твоја осећања су променљива и на тебе спољне околности врше снажан утицај. ... Када дођеш с посла, остави своје пословне проблеме, невоље и сметње. То ће бити боље него да трошиш новац за лекове или лекаре за своју супругу. Биће то здравље телу и снага души. (1Т 695, 1868.)УКЛ 183.3
Нека стрпљење, захвалност и љубав сачувају сунчеву светлост у срцу, иако дан увек може да буде облачан. (У потрази за бољим животом, 393; 1905)УКЛ 183.4
Сила родитељског примера. — Најбољи начин васпитавања деце да поштују оца и мајку је прилика да виде како отац љубазно поступа према мајци, мајка указује поштовање и љубав оцу. Посматрајући љубав у међу родитељима, деца се могу повести да послушају пету заповест и прихвате савет: »Децо, слушајте своје родитеље у Господу, јер је ово право.« (RH, 15. новембар 1892; Темељи срећнога дома, 198. 199)УКЛ 184.1
Исусова љубав огледа се у родитељима. — Кад је мајка задобила поверење своје деце и научила их да је воле и слушају, она им је дала прву поуку из хришћанског живота. Она треба да воле свог Спаситеља, имају у Њега поверења и слушају Га, као што воле, имају поверења и слушају своје родитеље. Љубав коју родитељи указују детету бринући се за њега и васпитавајући га може само донекле открити Исусову љубав према Његовом верном народу. (ST, 4. априла 1911; Темељи срећнога дома, 199)УКЛ 184.2
Мајчина љубав илустрација Христове љубави. — Када мајка учи своју децу да је слушају зато што је воле, она им дај е и прве поуке из хришћанског живота. Мајчина љубав представља за дете Христову љубав, и малишани који имају поверења у мајку и слушају је, уче да имају поверења и буду послушни Спаситељу. (Чежња векова, 515; 1898)УКЛ 184.3
Утицај хришћанског дома никада се не заборавља. — Дом који је украшен љубављу, саосећањем и нежношћу место је које анђели радо посећују и на коме се Бог слави. Утицај брижљиво чуваног хришћанског дома у годинама детињства и младости, најсигурнија је заштита од световне искварености. У атмосфери таквог дома деца ће научити да воле своје родитеље и свог небеског Оца. (MS 126, 1903; Темељи срећнога дома, 19)УКЛ 184.4
Својим утицајем породични односи треба да посвећују. Хришћански домови основани и вођени у складу с Божјим планом, снажна су помоћ у обликовању хришћанског карактера. ... Родитељи и деца треба да се седине у служби љубави према Ономе који Једини може да сачува људску љубав чистом и племенитом. (MS 16, 1899; Темељи срећнога дома, 19)УКЛ 184.5