26 - БРАТСКА ЉУБАВ

Љубав према другима доноси радост. — Желим да поручим својој браћи и сестрама по целоме свету: Негујте Христову љубав! Као потоци у пустињи, она треба да извире из хришћанинове душе освежавајући, украшавајући и уносећи задовољство, мир и радост у властити живот и у живот других. (5Т 565, 1889)УКЛ 204.1

Величанствени је пример несебичне љубави. — Што више карактером подсећамо на свога Спаситеља, то ће већа бити наша љубав према онима за које је Он умро. Хришћани који показују дух несебичне љубави једни према другима, имају за Христу сведочанство које неверници не могу ни порећи нити му се одупрети. Немогуће је проценити снагу таквог примера. Ништа неће тако успешно покидати сотонине замке и зауставити његове емисаре, ништа не може тако изградити Откупитељево царство као Христова љубав изражена у животу верника Цркве. (5Т 167,168, 1882)УКЛ 204.2

Лично »ја« може замрачити љубав. — Љубав је активно начело; захваљујући њој, добро других стално нам је пред очима и задржава нас да не чиномо непромишљене поступке да не бисмо изгубили из вида свој циљ — задобијање душа за Христа. Љубав не тражи своје. Она људе не наводи да теже властитој удобности и удовољавању својим жељама. Поштовање које указујемо свом »ја« често омета раст у љубави. (5Т 124; 1882)УКЛ 204.3

Понизност је изданак љубави. — Љубав се не велича, није хвалисава. Она је понизна и никада не наводи човека да се истиче и уздиже. Љубав према Богу и ближњима неће се открити у брзоплетим, непромишљеним поступцима, нити ће нас наводити да на изналажење туђих погрешака или на диктаторско понашање. Љубав се не надима. Срце у коме влада љубав биће вођено благим, учтивим, саосећајним понашањем према другима било да они тај наш начин изражавања хришћанске љубави прихватају или не, било да нас поштују или су пуни злобе према нама. (5Т 123.124; 1882)УКЛ 204.4

Истинска љубав је скромна. — Оданост коју Бог од нас тражи показује се у искреној љубави према душама за које је Христос дао свој живот. Христово пребивање у срцу показаће се у љубави какву је Он наложио својим ученицима. Његова права деца даваће другима предност. Они никада и ни на коме месту не траже најбоље за себе, јер своје таленте не сматрају бољима од оних које имају њихова браћа. Када је то заиста тако, то ће постати и очигледно откривањем љубави коју је Христос показао према људима — несебичне, искрене љубави која је добру других давала предност пред властитим добром. (MS 121; 1899)УКЛ 205.1

Љубав преображава карактер. — Откријмо Исусову љубав онима који не познају истину, а она ће деловати као квасац у делу преображења карактера. (8Т 60, 1904)УКЛ 205.2

Себична љубав. — Бог жели да Његова деца, ако Њега желе да прославе, схвате да изрази њихове љубави треба да буду упућени онима којима је она најпотребнија. ... Не смемо показати никакав знак себичности ни у погледима ни у речима или поступцима када смо са онима који су с нама у вери ... били они велики или мали, богати или сиромашни. Љубав која љубазне речи упућује само малобројнима, док се према другима односи хладно и равнодушно, није љубав, већ себичност. Она ни на који начин неће радити за добро душа или на славу Богу. Наша љубав ... не сме бити запечаћена, сачувана за посебне особе, на штету других. Разбијте боцу и мирис ће испунити кућу. (MS 17, 1899.; HC 231)УКЛ 205.3

Способности нису замена за љубав. — Говора, фарисејског држања и самохвале има напретек, али то никада неће задобити душе за Христа. Чиста, посвећена љубав, каква је показана у Христовом животном делу, слична је скупоценом мирису. Она, као Маријина разбијена бочица миомириса за помазање, испуњава мирисом целу кућу. Речитост, познавање истине, ретки таленти уздигнути љубављу драгоцени су дарови. Међутим, способности саме по себи, најређи талент сам по себи, не може заузети место љубави. (6Т 84; 1900)УКЛ 205.4

Великодушност као доказ љубави. — Доказ наше љубави огледа се у духу који је по угледу на Христов дух, у спремности да пружимо она добра која нам је Бог дао, у спремности да покажемо самоодрицање и самопожртвованост да бисмо помогли напретку Божјег дела и напаћеним људима. Никада немојмо проћи покрај некога ко би тражио доказ наше великодушности. Када поступамо као верни управитељи Божје милости, откривамо да смо прешли из смрти у живот. Бог нам је дао своја добра; дао нам је своју реч да ћемо, ако будемо верни у својој управитељској служби, на Небу сабрати непропадљиво благо. (RH, 15. мај 1900)УКЛ 206.1

Поклањање истинске љубави као знак учеништва. — Без обзира колико високим речима изражава своју веру, онај чије срце није пуно љубави према Богу и према ближњима, није истински Христов следбеник. Иако ће, можда, имати велику веру и добити моћ да чини чуда, ако нема љубави његова вера остаће безвредна. Такав може показати посебну великодушност; може, из неке друге побуде осим истинске љубави, раздати све своје имање да нахрани сиромашне, али тиме се, ипак, неће препоручити Богу нити стећи Његову наклоност. У својој ревности може чак умрети смрћу мученика, али ако то није учинио из љубави, Бог ће га сматрати само заведеним занесењаком или амбициозним лицемером. ( Апостолска црква - Христовим трагом, 318.319; 1911)УКЛ 206.2

Срце у коме влада љубав. — Срце у коме влада љубав неће бити испуњено гневом или осветољубивошћу, неправдама које ће због поноса и самољубља постати неподношљиве. Љубав је безазлена, не прижељкује зло и она о побудама и поступцима других увек доноси најповољније закључке. (5Т 168,169; 1882)УКЛ 206.3

Деловање сотонине војске, опасност која окружује људску душу захтева способности сваког сарадника. Међутим, никакав притисак не сме бити примењен. У раду с људском измењеном природом треба поступати с љубављу, стрпљењем и Божјим дугим подношењем. (6Т 237, 1900.)УКЛ 206.4

Исправља неускладиве посебности. — Кад је неко судеоник убожанској природи, Христова љубав постаје трајно начело у души, а властито »ја« и његове посебности неће доћи до израза. (6Т 52; 1900)УКЛ 207.1

Само Христова љубав може излечити. — Једино љубав која тече из Христовог срца може да исцели. Једино Онај у коме ова љубав тече, као сок у дрвету или крв у телу, може »исправити« рањену душу. (Васпитање, 114; 1903)УКЛ 207.2

Спремни за свако изненађење. — Свако ко заиста воли Бога имаће Христов дух и жарку љубав према својој браћи.УКЛ 207.3

Што је нечије срце у чвршћој заједници са Богом и што су његова осећања љубави више усмерена према Христу, то ће му мање сметати окрутности и недаће с којима се сусреће у овом животу. (5Т 483.484; 1899)УКЛ 207.4

Братство се никада не остварује нагодбом. — Они који воле Исуса и душе за које је Он умро, ићи ће за оним што доприноси миру. Међутим, они морају пазити да, трудећи се да спрече раздор, не понизе истину; да уклањајући опасност поделе и сукоба, не жртвују начело. Истинско братство никада се не може одржати склапањем нагодби на штету начела. Кад се хришћани приближе Христовом идеалу и стекну чист дух и чисте поступке, они ће осетити отров змије. Одбијање »синова противљења« диже се против хришћанства које је духовно. ... Мир и склад који се остварују узајамним уступцима да би се избегле све неусклађености у мишљењу, не заслужују да се тако назову. Када се ради о осећању између човека и човека понекад се могу учинити уступци, али за постизање склада никада не треба жртвовати ниједну јоту начела. (RH, 16. јануар 1900)УКЛ 207.5

Божанска љубав је непристрасна. — Христос је дошао на Земљу носећи поруку милости и праштања. Он је положио темељ вери у којој су Јевреји и незнабожац, црни и бели, слободњак и роб обухваћени у истим заједничким братством и у Божјим очима признати као једнаки. Спаситељ има безграничну љубав према сваком људском бићу. Он у свакоме види могућност напредовања. Божанском енергијом и надом Он поздравља оне за које је дао свој живот. (7Т 225; 1902)УКЛ 207.6

Људско братство у Божјем загрљају. — Посвећена међусобна љубав је света. У овом великом делу хришћанска љубав једних према другима више, трајније, учтивије и несебичније чува врлине хришћанске благости, доброчинства и учтивости уводећи људско братство у божански загрљај, истичући колико је достојанства Бог подарио човековим правима. Хришћани ово достојанство морају неговати увек на част и славу Богу. (Lt 10, 1897; 5BC 1140.1141)УКЛ 207.7

Љубав према душама - мера љубави према Богу. — Љубав која се открила у Христовом животу испуњеном самоодрицањем и самопожртвованошћу треба да се види и у животу Његових следбеника. Ми смо позвани да »ходимо као што је Он ходио«. ... Наша је предност што изнад нас лебди небеска светлост. Управо тако је и Енох ходио са Богом. Еноху није било лакше да живи праведним животом него нама данас. Околности из његовог времена нису биле ништа повољније за напредовање у милости и светости него у данашње време. ... Ми живимо суочени са залима последњих дана и нама је потребна снага из истог извора. Ми морамо ходати са Богом. ...УКЛ 208.1

Бог вас позива да сву своју снагу уложите у дело. Ви ћете морати да положите рачун за добро које сте могли учинити да сте стајали тамо где је било потребно. Време је да постанете Христови сарадници и сарадници небеских анђела. Хоћете ли се пробудити? У вашој средини има душа којима је потребна ваша помоћ. Да ли сте осетили тежину одговорности коју имате да их доведете у подножје крста? Имајте на уму да ћете управо ону величину љубави коју имате према Богу, показати и према својој браћи и душама које су изгубљене без Христа. (RH, 9. јануар 1900)УКЛ 208.2

Савршена љубав у Цркви је Христов циљ. — Исус би сјајном светлошћу могао обасјати најсложеније тајне науке, али Он не жели да одузме ни тренутак времена за поучавање науке о спасењу. Његово време, Његово знање, Његове способности и Његов лични живот прихваћени су само као средство за спасење људских душа. Какве ли љубави, какве неупоредиве љубави!УКЛ 208.3

Упоредимо своје слабашне, беживотне, скоро некорисне напоре с делом које је учинио Господ Исус. Слушајмо Његове речи, Његову молитву упућену Оцу: »И показах им име Твоје, и показаћу: ДА љубав којом си Мене љубио у њима буде, и Ја у њима.« (Јован 17,26) Какав је ово језик! Како је дубок, свеобухватан, пун! Господ Исус жели да својом љубављу продре у сваки уд свога духовног Тела, у своју Цркву, како би животна снага те љубави струјала сваким делом тог Тела и била у нама као што је у Њему. Господ тада може да воли палог човека као што Он [Бог] вили свог јединог Сина; Он објављује да је то најмање што жели да се угради у наше добро. (MS 11; 1892)УКЛ 208.4