36 - НАЧЕЛА МОТИВАЦИЈЕ

Успех тражи циљ. — За постизање успеха у било кој ој области, мора да постоји одређени циљ. Онај који жели да у животу постигне прави успех, мора пред очима стално имати циљ вредан труда. Такав је циљ постављен данашњој омладини. (Васпитање, 262; 1903)УКЛ 287.1

Циљ поставити што је могуће више. — Посебно место које нам је одређено у животу, додељено нам је у складу са нашим способностима. Сви не могу да достигну исти степен развитка нити да са истим успехом обављају исти посао. Бог не очекује од исопа да достигне размере кедра, нити од маслине висину величанствене палме. Међутим, свако мора да се труди да се вине тако високо колико му омогућава удруживање људских и божанских снага. (Васпитање, 267; 1903) Ученици и студенти и стваран циљ. — Упућујте студенте да таленте које им је Бог подарио употребе у највишу и најсветију сврху да би остварили највеће могуће добро у овоме свету. Они треба да схвате шта значи имати стваран циљ у животу и што значи стећи узвишен однос према значењу правог образовања. (SpT Series B, бр. 11, стр. 16, 14. новембар 1905)УКЛ 287.2

Христос и високи циљеви. — Он ће подржати наше најузвишеније циљеве, осигурати наше изабрано благо. (Поуке великог учитеља, 374; 1900)УКЛ 287.3

Неразумевање властитих могућности. — Многи не постају оно што би могли да буду зато што не користе снагу која постоји у њима. Не ослањају се, колико би то могли, на божанску силу. Многи су отишли с пута на коме су могли да постигну најбољи успех. Тражећи већу част или угоднији посао, покушавају да раде оно за што нису способни. Многе људе чији таленти више одговарају неком другом позиву, жеља нагони да се посвете неком интелектуалном звању. И тако онај који је могао да буде успешан пољопривредник, занатлија или медицински техничар, носи име проповедника, правника или лекара, иако за то није способан. Други, опет, који су могли да се баве неким одговорним позивом, због недостатка полета, марљивости или истрајности, задовољавају се неким мање одговорним положајем. (Васпитање, 267; 1903)УКЛ 287.4

Велике могућности у животу. — С обзиром на могућности у животу, ко је способан да оцени шта је велико а шта је мало? Колико је људи на ниским положајима у животу, покрећући делатности на благослов свету, постигло резултате на којима би им и цареви могли позавидети! (Васпитање, 266; 1903)УКЛ 288.1

»Нешто боље« — закон правог живљења. — »За бољим!« — Лозинка образовања, закон сваког правог живљења је »за оним што је боље«. Уместо свега што тражи да одбацимо, Христос нуди оно што је боље. Млади често теже за циљевима, подухватима и уживањима, који не морају бити рђави, али којима недостаје најузвишеније добро. То живот одваја од његовог најплеменитијег циља. Самовољне мере или непосредне претње можда ће безуспешно покушавати да наведу младе да се одрекну онога што им је драго. Усмеримо их према ономе што је боље од разметања, частољубља и задовољавања личних прохтева. Доведимо их већој лепоти, узвишенијим начелима и племенитијем животу. Наведимо их да гледају Онога који је »сав љубак«. Кад се поглед једном усмери према Њему, живот налази своје средиште. Одушевљење, племенита оданост и ватрена ревност младих овде налазе свој прави циљ. Дужност постаје уживање, а жртва задовољство. Славити Христа, постати сличан Њему, радити за Њега, то је највећа животна жеља и највећа радост. (Васпитање, 296.297; 1903)УКЛ 288.2

Изградити највише мотиве за напредовање. — Онима који стичу потребно образовање за болничаре и лекаре, свакодневно треба давати упутстава које ће у њима изградити највише мотиве за напредовање. Они треба да похађају наше више школе и образовне установе. Предавачи у тим образовним установама треба да буду свесни дужности да раде и да се моле са својим студентима. Студенти у тим школама треба да науче и постану прави медицински мисионари, чврсто везани за еванђеоску службу. (SpT Series B, бр. 11, стр. 12, 14. новембар 1905)УКЛ 288.3

Себична бесциљност неразумног богаташа. — Циљеви овога човека нису били узвишенији од циљева животиња које пропадају. Живео је као да нема Бога, нема Неба, нема будућег живота; као да је све што има само његово, као да не дугује ништа ни Богу ни људима. Псалмиста је описао овог богаташа кад је написао: »Рече безумник рече у срцу својем: ‘Нема Бога!’« (Поуке великог учитеља, 257; 1900)УКЛ 289.1

Бесциљан живот је смрт. — Бесциљан живот је смрт која живи. Ум се треба да се бави предметима који се тичу наших вечних интереса. То ће бити корисно за здравље тела и ума. (RH, 29. јул 1884; CH 51) Бесциљност, подлога за све слабости. — Један од основних узрока душевне немоћи и слабости духа је недовољна усмереност вредним циљевима. Ми се хвалимо широком распрострањеношћу литературе; 344 али умножавање књига, чак и оних кој е саме по себи нису штетне, може постати право зло. Изложени страховитој поплави штампаног материјала, која стално тече из штампарија, стари и млади стичу навику да читају брзо и површно, а ум губи способност да повезано и живо мисли. Осим тога, велики део часописа и књига које, као жабе у Египту, преплављују земљу, није само отужан, празан и штетан, већ и порочан и понижавајући. Њихов циљ није да само отрују и упропасте ум већ да покваре и униште душу. Бесциљни и немарни ум и срце падају као лак плен зла. Управо на болесним, беживотним организмима расту гљиве. Беспослен ум је сотонина радионица. Нека ум буде усмераван високим и светим идеалима, нека живот добије племенити циљ, смисао којим ће бити потпуно заокупљен, и зло ће тешко продрети. (Васпитање, 189.190; 1903)УКЛ 289.2

Бесциљност као узрок неумерености. — Да бисмо пронашли корен лакомости, морамо тражити дубље него што је уживање у алкохолу и дувану. Беспосличење, бесциљност или рђаво друштво могу припремити пут лакомости. (Васпитање, 202.203; 1903)УКЛ 289.3

Мало којег зла се треба више бојати. — Мало је зала којих се треба бојати више него од тромости и бесциљности. Међутим, усмереност већине атлетских спортова забрињава оне којима на срцу лежи до бробит мла дих. ...УКЛ 289.4

Подстичу љубав према уживању и узбуђењу, развијајући тако одбојност према корисном раду и склоност према избегавању практичних дужности и одговорности. Оне теже да униште склоност према трезвеном односу у стварности живота и његовим смиреним задовољствима. Тако се отварају врата лакоумности и разузданости са њиховим страшним последицама. (Васпитање, 210.211; 1903)УКЛ 289.5

Нико не треба живети бесциљним животом. — Свака душа треба да служи. Она треба да употреби све телесне, моралне и умне снаге уз помоћ Духа да би могла бити Божји помоћник, Божји сарадник. Сви треба да се активно и потпуно посвете Божјој служби. Они треба да сарађују с Исусом Христом у Његовом великом делу помагања људима. Христ је умро за све људе и откупио сваког човека давши свој живот на крсту. Учинио је то да човек више не живи бесциљним, себичним животом, већ да живи у Исусу Христу који је умро за његово спасење. Нису сви позвани у проповедничку службу, али су сви позвани да служе и проповедају. Увреда је за Светога Божјег Духа ако се било ко определи за живот служења самоме себи. (Lt 10, 1897; 4BC 1159)УКЛ 290.1

Неговати праве побуде. — И млади и стари треба да имају пред очима праве побуде за службу. Студенте треба упућивати да се развију у корисне мушкарце и жене. Треба употребити свако средство које их може уздићи и оплеменити. Треба их учити да своје способности искористе на најбољи начин. Подједнако треба да оптерећивати телесне и умне снаге. Треба неговати навике реда и дисциплине. Студентима треба истицати силу која произилази из чистог, истинског живота. То ће им помоћи у припреми за корисну службу. Они ће свакога дана постајати чистији и снажнији, боље припремљени утицајем Његове милости, проучавањем Његове речи, и улагањем активног напора у борби против зла. (RH, 22. август 1912; FE 543)УКЛ 290.2

Поступци откривају побуде. — Поступци откривају начела и побуде. Родови које доносе они који се представљају као биљке у Господњем винограду, показују да су само трње и коров. Може се догодити и да цела једна црква одобри погрешно понашање неких својих верника, али то одобравање неће доказати да је то зло било добро. Оно од трња не може начинити грожђе. (5Т 103, 1882)УКЛ 290.3

Суде побуде, а не привид. — Свима је намењена значајна дужност да се добро упознају са садржајем свог понашања из дана у дан и с побудама које покрећу њихове поступке. Треба упознати стварне побуде које их наводе на конкретне поступке. Суди се сваком поступку њиховог живота, не на темељу привида, него на темељу побуда које су покренуле те поступке. (3Т 507, 1875)УКЛ 290.4

Христови следбеници налазе нове мотиве. — Ниједна вештина, ниједна наука не може се мерити с оном која у животу ученика развија Божји карактер. Они који постају Христови следбеници закључују да сада настају нове побуде за деловање, да настају нове мисли и да ће из тога настати нови поступци. Међутим, они напредак могу остварити једино у условима сукоба, јер је ту непријатељ који се увек бори против њих, наводећи их на кушње да би наговорио душу да сумња и чини грех. Постоје насљедне и стечене склоности према злу које морају бити побеђене. Захтеви и страсти морају бити доведене под власт Светога Духа. Борби на овој страни вечности нема краја. Међутим, иако непрестано трају битке, постижу се и победе. Победа над собом и грехом вреднија је него што се може проценити. (CT 20, 1913)УКЛ 291.1

Два супротстављена метода. — Библија сама себе тумачи. Писмо се мора упоређивати с Писмом. Онај који проучава Библију мора да научи да је посматра као целину, и уочи међусобни однос њених делова. Он треба да се упозна с њеном великом, средишњом темом, с Божјом првобитном намером са светом настанком велике борбе и с делом спасења. Треба да разуме природу два начела која се боре за превласт, и научи да прати њихово деловање у историјским и пророчким извештајима све до великог завршетка. Треба да сагледа како ова велика борба прожима сваки степен људског искуства; како и он лично у свом животном делу открива или једну или другу од ове две супротне побуде; и како, желео то или не, чак и сада одлучује на чијој ће се страни наћи у овом сукобу. (Васпитање, 190; 1903)УКЛ 291.2

Сваки поступак има двојаку природу. — Сваки поступак има двојаку природу и важност. Он је врстан или зао, исправан или погрешан, већ према побуди која га покреће. Погрешан поступак својим честим понављањем оставља трајан утисак на ум онога који га чини, али и на умове оних који су с њим у било каквој вези, било духовној или телесној. Родитељи или учитељи који не обраћају пажњу на мала лоша дела, утврђују такве навике у младима. (RH, 17. маја 1898; CG 201)УКЛ 291.3

Карактер деловања мери се према побуди. — Карактер сваког дела мери се према побуди која га покреће. Тако, ако побуде нису узвишене, чисте и несебичне, ум и карактер никада неће бити потпуно уравнотежени. (YI, 7. април 1898; SD 171)УКЛ 292.1

Побуде дају карактер делима. — Побуде дају карактер нашим делима, стављајући на њих печат срамоте или високе моралне вредности. Бог не урачунава у највредније велика дела која свако око види и сваки језик хвали. Мале дужности радосно обављене, мали дарови којима се не размеће и који за људске очи изгледају безвредни, често су највећи у Његовим очима. Срце пуно вере и љубави милије је Богу од најскупоценијег дара. Сиромашна удовица дала је оно што јој је било потребно за живот да би учинила оно мало што је учинила. Лишила се хране дајући те две лепте за дело које је волела. Учинила је то у вери, са пуно поверења да њен небески Отац неће превидети њену велику потребу. Њен несебичан дух и вера као у детета задобили су Спаситељеву похвалу. (Чежња векова, 615; 1898)УКЛ 292.2

Бог открива побуде. — Бог води свој народ корак по корак. Припаднике свог народа Он доводи у прилике тако постављене да открију побуде срца. Неки издрже на једном месту, а посрну на следећем. На сваком новом кораку срце је мало јаче окушано и опробано. Ако ико закључи да му се срце противи јасном Божјем делу, то треба да га увери да је потребно много радити на савладавању себе, ако на крају не жели да буде одбачен од Господа. (RH 8. април 1880; HC 162)УКЛ 292.3

Наше тајне побуде одлучују о нашој судбини. — Наша дела, наше речи, чак и наше најтајније побуде, све има свој утицај у одређивању наше судбине за добро или зло. Иако их можемо заборавити, они ће изнети своје сведочанство да оправдају или осуде. (Велика борба, 486.487; 1911)УКЛ 292.4

Бог оцењује људе према чистоти побуда. — Бог не цени људе по њиховом богатству, њиховом образовању или њиховом положају. Он их цени по чистоти побуде и лепоти њиховог карактера. Он гледа да види колико имају од Његовог Духа и колико сличности са Њим открива њихов живот. Да би неко могао да постане велики у Божјем царству, треба да буде као мало дете у понизности, једноставности вере и чистоти љубави. (У потрази за бољим животом,477.478; 1905)УКЛ 292.5

Бог суди према побудама. — У понашању једног проповедника постоји много тога што он може да поправи. Многи увиђају и осећају свој недостатак, а ипак као да нису свесни утицаја којим зраче. Они су свесни својих поступака у тренутку када их чине, али их губе из сећања и то је разлог што се не мењају и постају бољи.УКЛ 293.1

Када би проповедници своје поступке свакога дана чинили предметом брижљивог разматрања и енергичне анализе с намером да упознају личне животне навике, боље би упознали себе. ПАжљивим испитивањем својег свакидашњег живота у свим околностима, они би упознали властите побуде, начела која их покрећу у акцију. Тај свакидашњи осврт на наша дела, када испитујемо одобрава ли их савест или осуђује, потребан је за све који желе да достигну савршенство хришћанског карактера.УКЛ 293.2

Многи поступци који пролазе наизглед као добра дела, чак и дела доброчинстава, после строгог испитивања утврдиће се да су били мотивисани погрешним побудама. Многи добијају изразе одобравања за врлине које не поседују. Онај који испитује срца куша побуде и Он често дела којима људи придају велике знакове одобравања записује као нешто што извире од себичних побуда и подле дволичности. Онај који испитује срца суди о сваком делу и поступку у нашем животу, били они сјајни и хвале вредни или заслуживали укор — према побудама које су их покренуле. (2Т 511.512, 1870)УКЛ 293.3

Побуде је понекад тешко препознати. — Будући да смо окружени бригама из свакидашњег живота, нама је понекад тешко препознати властите побуде; ипак, ми сваког дана чинимо помак било према добру, било према злу. (5Т 420, 1889)УКЛ 293.4

Право обраћење мења побуде. — Право обраћење је одлучна промена осећања и побуда; то је дословно напуштање световних веза, журно удаљавање од његове духовне атмосфере, напуштање доминирајуће силе његових мисли, схватања и утицаја. (5Т 82.83, 1889)УКЛ 293.5

Велика моћ побуда душе. — Вера, нада и љубав су велике покретачке силе душе; управо њих буди правилно проучавање Библије. Спољашња лепота Библије, лепота мисли и израза, само је позадина, ако тако можемо рећи, за њено право благо - лепоту светости. У библијском извештају о људима који су ходили с Богом можемо уочити одсјај Његове славе. У Ономе, који је »сав љубак«, видимо Њега, кога сва лепота Земље и неба само бледо одражава. »И кад Ја будем подигнут«, рекао је Он, »све ћу привући к Себи.« (Јован 12, 32; Васпитање, 192;1903)УКЛ 293.6