82 - БАВЉЕЊЕ НАУКОМ

Обавештеност, моћ, доброта и карактер. — Право образовање не потцењује вредност научних сазнања или литерарних достигнућа; али више од познавања чињеница, оно цени енергију; више од енергије, доброту; више од интелектуалних достигнућа, карактер. Свету нису толико потребни људи блистава ума колико људи племенита карактера. Њему су потребни људи чијим способностима владају чврстаначела. (Васпитање, 225; 1903)УКЛ 624.1

Бог је Зачетник науке. — Бог је зачетник науке. Научна истраживања отварају пред умом несагледива поља мисли и информација омогућавајући нам да Бога сагледамо у Његовим створеним делима.УКЛ 624.2

Незнање може покушати да подупре скептицизам позивајући се на науку; међутим, уместо да подупире скептицизам, права наука доноси свеже доказе о Божјој мудрости и моћи. Правилно схваћене, наука и писана Реч се слажу и свака од њих баца светло на ону другу. Оне нас заједнички воде Богу поучавајући нас мудрим и корисним законима преко којих Он делује. (CT 426, 1913)УКЛ 624.3

Вера и наука. — Истинско знање има божански карактер. Сотона је у умове наших првих родитеља улио жељу за знањем које потиче из човековог размишљања, изјављујући да ће уз помоћ таквог знања знатно побољшати своје стање. Међутим, истакао је, да би то достигли, мораће да се супротставе Божјој светој вољи, јер Бог не жели да их поведе највећим висинама. Бог не жели да они стекну знање које ће се темељити на непослушности. Било је то широко поље на које је сотона настојао да привуче Адама и Еву; то је оно исто поље које он својим кушањима отвара данашњем свету. ...УКЛ 624.4

Велики разлог зашто тако мали број великих људи из света и оних с академским образовањем осећа потребу да поштују Божје заповести лежи у томе што су образовање одвојили од вере сматрајући да свако од њих треба да има своју област. Бог је открио једну област која је довољно велика да усаврши знање свакога ко у њу ступи. То знање стечено под божанском управом, било је чврсто повезано с Господњим непроменљивим Законом, а резултат је требало да буде савршено блаженство. (5Т 503, 1889)УКЛ 624.5

Наука је сила. — Познавање праве науке је сила. Божја намера је да се то знање шири у нашим школама у оквиру припреме за посао који ће претходити завршним призорима у историји Земље. (CT 19, 1913)УКЛ 625.1

Усклађеност науке и вере. — Колеџ у Батл Крику [први адвентистички колеџ] био је основан ради упознавања науке, али и вођења студената Спаситељу, од кога и тече свако право знање. Образовање стечено без библијске вере лишено је свог правог сјаја и величине.УКЛ 625.2

Студентима сам желела да утиснем у мисли чињеницу да наша школа у образовном смислу треба да буде на вишем степену од било које друге образовне установе с обзиром на то да младим особама открива племенитија гледишта, циљеве и предмете живота, учећи их да стекну право познање о људској дужности и вечног напретка. Велики и значајан циљ који је био у мислима оснивача колеџа био је преношење правилних погледа и приказивање склада између науке и библијске вере. (4Т 274, 1879)УКЛ 625.3

Наука као потреба. — Младићи који желе да уђу у поље као проповедници, колпортери или литерарни еванђелисти, треба претходно да достигну одговарајући степен образовања, али и обавe одговарајућу припрему за свој позив. Они који нису образовани, поучени и немају одговарајуће понашање, неће бити спремни за улазак у поље у коме снажни утицаји талента и образовања ратују против истина из Божје речи. Осим тога, они се не могу успешно носити и разоткрити необичне комбинације верско-филозофских заблуда, јер је преко зато потребно познавање научне као и библијске истине. (GW 81, 1915)УКЛ 625.4

Најважнија наука. — Иако је познавање науке сила, знање које нам је Исус лично подарио још је већа сила. Наука о спасењу најважнија је наука коју треба савладати у школи припреме на Земљи. Соломунова мудрост је пожељна, али Христова је пожељнија и значајнија. До Христа не можемо доћи пуким вежбањем ума, али преко Њега можемо досегнути највишу тачку на лествици интелектуалне величине. Иако не треба обесхрабривати тежњу за знањем из области уметности, књижевности и економије, студент на првоме месту треба да стекне искуствено познавање Бога и Његове воље. (CT 19, 1913)УКЛ 625.5

Христос је применио срж истинске науке. — Не вршећи никакав притисак, никакво насиље, Он [Христос] стапа људску вољу с Божјом. То је срж истинске науке, јер се њом остварује силна промена у уму и карактеру — промена која се мора одиграти у животу свакога ко пролази кроз врата Божјега града. (Lt 155, 1902; ML 340)УКЛ 626.1

Научна истраживања нису у сукобу с божанским откривењем. — Бог је темељ свега што постоји. Свеукупна права наука усклађена је са Његовим делима; право образовање води у послушност Његовој владавини. Наука пред нашим очима отвара нова чуда; она се подиже високо и истражује нове дубине, али из својих истраживања она не доноси ништа што би било у сукобу с божанском објавом. (ST, 20. марта 1884; 7BC 916)УКЛ 626.2

Наука не може истражити божанске тајне. — »Што је тајно, оно је Господа Бога нашега, а јавно је наше и синова наших довека, да бисмо извршавали све речи овога закона.« (5. Мојсијева 29,29) Како је стварао, Бог никада није открио човеку; наука није у стању да истражи тајне Свевишњега. Његова стваралачка моћ је несхватљива колико и Његово постојање. (Стварање, патријарси и пророци, 113; 1890)УКЛ 626.3

Библија, наш водич у науци. — Ми смо упућени на Библију, што се тиче познавања ране историји нашег света, стварања човека и његовог пада. Уклонимо ли Божју реч, шта можемо очекивати него да будемо препуштени бајкама, нагађањима и слабљењу разума као неизбежној последици веровања у заблуду?УКЛ 626.4

Нама је веродостојан аутентичан извештај о пореклу Земље, о паду Луцифера и доласку греха на свет. Без Библије изгубили бисмо усмерење наочиглед лажних теорија. Наш ум био би изложен тиранији празноверја и лажи. Али будући да располажемо стварним извештајем о почецима света, нас не морају ометати нити лажно водити људска нагађања и непоуздане теорије.УКЛ 626.5

Где год се налазили, хришћани могу да одржавају заједницу с Богом. Они исто тако могу уживати у достигнућима посвећене науке. Њихов ум може бити ојачан онако како је био ојачан Данилов ум. Бог је њему дао »знање и разум у свакој књизи и мудрости«. Међу свим младим особама које је Навукодоносор испитивао, »не нађе се међу свјема њима ни један као Данило, Ананија, Мисаило и Азарија; и стајаху пред царем. И у свему чему треба мудрост и разум, зашто их цар запита, нађе да су десет пута бољи од свијех врача и звјездара што их бјеше у свему царству његову.«. (Данило 1,19.20; RH, 10. новембра 1904)УКЛ 626.6

Свеукупна истина доследна себи. — Такви људи изгубили су једноставност своје вере. Чврста вера у божански ауторитет Божје свете речи мора се сачувати. Библија се не сме подвргавати испитивању на темељу људских научних идеја. Људско знање је непоуздан водич. Неверници који читају Библију с циљем да нађу грешке, могу, зато што нису савршено разумели или науку или откривење, почети да тврде да су пронашли противречности међу њима, али ако се правилно схвате, наука и откривење су у савршеном складу. Мојсије је писао под вођством Божјега Духа, а правилно постављена геолошка теорија никада неће тврдити да је пронашла нешто супротно његовим изјавама. Свака истина, и у природи и у откривењу, доследна је самој себи у свом целокупном испољавању. (Стварање, патријарси и пророци, 114;1890)УКЛ 627.1

Неке тачке којих се треба чувати. — Ми се морамо непрестано чувати извртања чињеница у геологији и другим гранама лажно назване науке, која немају чак ни привид истине. Теорије великих људи треба добро просејати у потрази за најмањим трагом безбожничких идеја. Само једно сићушно семе, које би посијао неки учитељ у нашим школама и које би пало у душу студената, могло би донети жетву невере. Сву бриљантност интелекта коју човек поседује потиче од Господа и зато је треба посветити Њему у службу. (RH, 1. март 1898; 7BC 916)УКЛ 627.2

Знање оживљено Божјим Духом. — Знање је сила на добро једино када је уједињено са правом побожношћу. Оно мора бити оживљавано Божјим Духом да би могло служити у најплеменитије сврхе. Што је блискија наша веза с Богом, то потпуније можемо сагледати вредност праве науке будући да Божје особине, онако како их видимо у Његовим створеним делима, може најбоље оценити онај ко познаје Створитеља свих ствари, Зачетника свеопште истине. Такви могу искористити знање у најширем смислу, јер су њихови таленти, потпуно покорени власти Божјег Духа, и сматрају се кориснима до крајњих граница. (CT 38, 1913)УКЛ 627.3

Слушкиња вере. — Ми морамо основати школе на начелима и под надгледањем правила из Божје речи. У нашим школама мора владати други дух, који ће развити и посветити сваки огранак васпитања. Пуни жара, ми морамо тежити за сурадњом с божанским. Та тежња неће бити узалудна.УКЛ 628.1

Обећања из Божје речи намењена су нама. Ми можемо очекивати присутност небеског Учитеља. Можемо бити сведоци ширења утицаја Господњег Духа када Он у пророчким школама и сваком другом нашем објекту има удела у божанском посвећењу. Тада ће наука бити слушкиња вере, као некада Данилу. Сваки труд, од првог до последњег, водиће спасењу човека — душе, тела и духа — и Божјој слави по Христу. (ST, 13. августа 1885; FE 99)УКЛ 628.2