75 - МАШТА И БОЛЕСТ
Машта води у тешке облике болести. — Умом треба овладати будући да он има најснажнији утицај на здравље. Машта често води на странпутицу, а кад јој дозволимо да се размахне, одвешће нас и у тешке облике болести. Многи умиру од болести које су највећим делом нестварне. Упознала сам више особа које су због утицаја маште навукле на себе стварне болести. (2Т 523, 1870)УКЛ 573.1
Умиру они који би могли да оздраве. — Око нас се налазе хиљаде болесних и умирућих који би, кад би хтели, могли оздравити и живети, али их машта у томе спречава. Они се боје да ће им ако буду радили или се телесно активирали бити још теже, иако им је управо таква промена потребна да би били здрави. Без тога они никада неће напредовати. Треба да употребе снагу воље, издигну се изнад свог пепела и својих слабости, прихвате се корисног посла и забораве да их боле леђа, бокови, плућа и глава. Занемаривање живог укључивања целог тела или неког његовог дела покренуће болесна стања. Због неактивности било кога телесног органа смањиће се величина и снага мишића, а последица ће бити успорен крвоток кроз крвне судове. (3Т 76, 1872)УКЛ 573.2
Машта може да надгледа делове тела. — Болест је узрок нескладне активности делова људског организма. Машта може управљати и другим деловима тела на њихову штету. Сви делови организма морају складно радити. (MS 24, 1900; ММ 291)УКЛ 573.3
Смрт и болесна маште. — Једном сам била позвана у посету младој жени коју сам добро познавала. Била је болесна и њено стање се нагло погоршавало. Њена је мајка тражила од мене да се молим за њу. Мајка је стајала и плакала говорећи: »Јадно дете; неће још дуго живети.« Опипала сам јој пулс. Молила сам се с њом, а онда сам јој се обратила: »Сестро моја, ако устанеш, обучеш се и укључиш у свој уобичајени посао у уреду, сва ова немоћ и болест ће проћи.«УКЛ 573.4
»Мислиш ли да хоће« питала је.УКЛ 574.1
»Наравно«, одговорила сам. »Том својом немоћи готово си потпуно угушила своје животне снаге.«УКЛ 574.2
Окренула сам се мајци и рекла јој да ће ако њихова кћи умре, дијагноза бити »болесна машта«, ако се они дотле не увере у своју заблуду. Она је себе уверавала да је немоћна и болесна. Али то је јадна школа. Затим сам јој рекла: »Заборави све што си мислила; устани и обуци се.« Послушала ме је и данас је жива. (Lt 231, 1905; ММ 109)УКЛ 574.3
Машта и болест. — Ти си изузетно осетљива и твоја осећања су дубока. Строго поштујеш савест и да би се покорила мишљењима других, твоје раосуђивање мора бити осведочено. Да је твоје телесно здравље остало неоштећено, ти би постала изузетно корисна особа. Дуго си била болесна па је то штетно утицало на твоју машту; твоје мисли биле су усредсређене дамо на тебе, а машта је са своје стране штетно утицала на тело. (3Т 74, 1872)УКЛ 574.4
Превазилажење оболеле маште. — Добила сам светло према коме би сва та раздобља падања прошла, када би се сестра, коју си споменула, променила и неговала укус за здраву храну. Она је његовала машту; непријатељ је искористио њену телесну слабост и зато њен ум није спреман да се носи се са недаћама из свакидашњег живота. Њена потреба је добро, посвећено лечење ума, појачана вера и активна служба за Христа. Њена потреба је, такође, вежбање мишића у практичном раду у слободном простору. Телесне активности биће за њу један од највећих благослова у животу. Она не мора бити неспособна због болести, него жена здравог ума, здрава жена, спремна да свој део дужности обавља племенито и добро.УКЛ 574.5
Свака метода лечења која би била понуђена овој сестри донеће мало користи ако она не учини свој део. Телесним активностима она треба да ојача своје мишиће и живце. Она не мора бити болесник; напротив, може обављати користан, озбиљан посао. Као многи други, и она пати од болесне маште. Али она то може да савлада и постане здрава жена. Ову сам поруку упутила многима и резултати су одлични. (Lt 231, 1905; ММ 108.109)УКЛ 574.6
Позовите вољу у помоћ. — Ленчарење је велико зло. Бавећи се само собом, мушкарци, жене и младе особе мисле да су у много лошијем стању него што стварно јесу. Они мазе своје болове и болиће, размишљају о њима и причају о њима све док се не стекне утисак да је њиховој корисности дошао крај. Многи су отишли у гроб, иако су могли и требали да живе. Њихова машта била је болесна. Да су се супротставили својим слабостима и нису допустили да их оне савладају; да су затражили помоћ од снаге воље, могли су да живе и својим утицајем послужити свету на благослов. (HR, 7/1868)УКЛ 575.1
Избављење од греха и лечење болести. — У служби лечења лекар треба да буде Христов сарадник. Спаситељ је служио и души и телу. Јеванђеље које је објављивао, било је вест духовног живота и телесне обнове. Ослобођење од греха и излечење од болести били су повезани. Иста служба поверена је лекару-хришћанину. Он треба да се сједини са Христом у напору да задовољи и телесне и духовне потребе својих ближњих. Он треба да буде весник милосрђа болеснима, доносећи им лек за болесно тело и душу оболелу од греха. (У потрази за бољим животом, 111; 1905)УКЛ 575.2