(Ц) Други закони

Закон послушне активности. — Акција даје снагу. Свемир који је Бог створио у сваком свом облику одаје слику савршеног склада. Сва небеска бића у непрестаној су активности, док је Господ Исус у свом животу на Земљи свакоме показао пример. Он је пролазио »чинећи добро«. Бог је успоставио закон послушне активности. Предмети Његовог стваралачког дела, иако тихо, без престанка обављају посао који им је одређен. Океани су непрестано у покрету. Трава која ниче, која данас јесте, а сутра се у пећ баца, обавља свој задатак одевајући поља лепотом. Лишће се покреће, иако нико не види ниједну руку која би га додиривала. Сунце, Месец и звезде корисно и величанствено испуњавају свој задатак. (LS 87, 1915)УКЛ 479.1

Свемирска владавина закона. — Ономе који научи да тако тумачи њена учења, цела природа постаје јасна; свет је уџбеник, а живот школа. Јединство човека са природом и Богом, свеопшта обавезност закона, последице преступа, неминовно утичу на ум и обликују карактер. (Васпитање, 100; 1903)УКЛ 479.2

Погазити природне законе исто је као и погазити Божје законе. — Стално гажење природних закона уједно је и трајно гажење Божјег закона. Да су људи одувек поштовали Закон десет заповести и у свом животу истакли начела тих уредаба, не би било проклетства болести које данас преплављује свет. (CTBH 8, 1890; CH 20)УКЛ 479.3

Преступ доноси душевно и телесно страдање. — Природа наглашава свој протест против сваког преступа закона живота. Она подноси злоупотребу онолико колико може, али одмазда на крају погађа преступника, а тада страдају умне и телесне снаге. Та казна не стиже само преступника; последице његовог неуздржања постају видљиве и на његовом потомству, а тиме се зло преноси с нараштаја на нараштај.УКЛ 479.4

Многи се жале на божанску провидност када виде да њихови пријатељи болују, страдају или умиру. Божји план није да људи живе животом испуњеним болестима и патњама и да прерано умиру, остављајући недовршен посао из свог живота. Бог жели да живимо у пуној мери својих дана у условима у којима је сваки орган нашега тела здрав и извршава задатак који му је одређен. Неправедно је оптужити Бога за последицу која је у многим случајевима настала због тога што је појединац кршио природне законе. (RH, 11. фебруар 1902)УКЛ 479.5

Одговор деизму. — Многи тврде да материја садржи животодавну снагу - да су материји дата нека својства и да јој је онда препуштено да делује служећи се својом унутрашњом енергијом; да природа делује у складу с утврђеним законима у које се ни сам Бог не може мешати. То је лажна наука, и Божја реч је не подржава. Природа је слушкиња свога Створитеља! Бог не укида своје законе нити делује супротно њима, већ се непрестано служи њима као оруђима. Природа сведочи о постојању једне интелигенције, о присутности силе, активне енергије, која делује преко природних закона и заједно с њима. У природи се осећа непрестано деловање Оца и Сина. Христос каже: »Отац мој стално ради, радим и ја!« (Јован 5,19. Чарнић; Стварање, патријарси и пророци, 114; 1890)УКЛ 480.1

Послушност доноси срећу. — Док тако уче да извлаче поуке из свега што је створено и из свих животних искустава, покажите им да исти закони који управљају природом и догађајима у животу морају управљати и нама; да су дати за наше добро; и да само у послушности њима можемо наћи истинску срећу и постићи успех. (Васпитање, 103;1903)УКЛ 480.2

Далекосежна начела Закона. — Христос је у својој науци показао сву далекосежност начела из Закона изговореног на Синају. Он је у животу применио Закон чија начела за сва времена остају велико и славно мерило правде — мерило према коме ће бити суђено свим људима у онај велики дан кад суд заседне и књиге се отворе. Он је дошао да испуни сваку правду и као Поглавар људског рода покаже човеку да и он може да то исто ради и задовољи сваку појединост из садржаја Божјих захтева. Захваљујући мери Његове милости коју је добио као Његово оруђе, ниједан човек не мора изгубити Небо. Савршенство карактера може постићи свако ко њему тежи. То је постало прави темељ новог савеза Јеванђеља. Господњи закон је дрво; Јеванђеље је приказано мирисним цвјетовима и плодом које дрво доноси. (RH, 5. априла 1898; 1SM 211.212)УКЛ 480.3

Највише осећање слободе. — У делу откупљења нема принуде. Не примењује се никаква спољашња сила. Под утицајем Божјег Духа, човек је слободан да изабере коме жели да служи. У промени која настаје када се душа потчини Христу налази се најузвишенији смисао слободе. Истеривање греха је дело саме душе. Истина, немамо силе да се сами ослободимо сотонине власти, али када желимо да се ослободимо греха, и у својој великој потреби завапимо за силом која је изван и изнад нас, снаге душе повезују се са божанском силом Светога Духа па се сада покоравају налозима воље у испуњавању Божје воље. (Чежња векова, 466; 1898)УКЛ 480.4