76 - ОДЛУКА И ВОЉА

Владајућа сила у људској природи. — Воља је владајућа сила у људској природи јер ставља под свој утицај све друге способности. Воља није укус или склоност, већ сила одлучивања која делује у синовима људским на послушност Богу или на непослушност. (5Т 513, 1889)УКЛ 576.1

Све зависи од њеног правилног деловања. — Онај који се налази у искушењу треба да схвати праву снагу воље. То је снага која управља човековом природом - снага одлучивања, снага избора. Све зависи од правог деловања воље. Жеља за добротом и чистотом сама по себи је добра, али ако се зауставимо овде, она нам ништа неће користити. Многи ће пропасти у нади и са жељом да победе своје рђаве склоности. Они нису предали вољу Богу. Они нису изабрали службу Њему. (У потрази за бољим животом, 176; 1905)УКЛ 576.2

Извор свих активности. — Ваша воља је извор свих ваших активности. Та воља, тако значајан чинилац у човековом карактеру, у тренутку пада у грех подвлашћује се сотони. Од тог тренутка сотона непрестано утиче на човека да хоће и чини оно што њему одговара, али на личну најцрњу пропаст и несрећу.УКЛ 576.3

Међутим, та немерљива жртва у којој је Бог Исуса, свог Јединорођеног Сина, дао да постане жртва за грех, даје Му могућност да каже не кршећи ниједно од начела своје владавине: »Покорите се Мени; дајте Ми своју вољу; одвојите је од сотонине власти и Ја ћу је преузети тако да ћу у вама учинити да хоћете и учините као што ми је угодно.« Кад вам Бог подари Христов ум, ваша воља постаје као Његова, а ваш карактер преображава се у оличење Христовог карактера. (5Т515, 1889)УКЛ 576.4

Човекова воља је нападна. — Човекова воља је нападна и непрестано се бори да све покори својим циљевима. Ако је воља стављена на Божју страну и страну онога што је право, у животу ће се показивати родови Духа. Бог је славу, част и мир одредио сваком човеку који чини добро. (RH, 25. августа 1896; HC 153)УКЛ 577.1

»Немогуће«, ствар властите воље. — Цео наш живот је Божји живот и мора бити употребљен Њему на славу. Његова милост посветиће и унапредити сваку способност. Нека нико не говори да не може излечити недостатке свог карактера. Наиме, ако тако стварно мислиш, несумњиво ћеш изгубити вечни живот. Та »немогућност« лежи у твојој вољи. Ако нећеш, онда и не можеш победити. Стварна тешкоћа настаје из покварености непосвећеног срца и неспремности за покоравање Божјој власти. (YI, 28. јануар 1897)УКЛ 577.2

Успешно смирује живце. — Ум и живци добијају животност и снагу захваљујући активности воље. Сила воље у многим случајевима показаће се као врло успешна у смиривању живаца. (1Т 387, 1863)УКЛ 577.3

Сотона користи вољу. — Кад се сотони допусти да обликује вољу, он је користи за постизање својих циљева. ... Он покреће зле склоности и буди несвете страсти и амбиције. Он каже: »Даћу ти сву ову моћ, све те части, богатства и грешна задовољства«, али су његови услови одрицање од поштења и отупљивање савести. На тај начин он смањује људске способности и доводи их под власт греха. (RH, 25. август 1896; HC 153)УКЛ 577.4

Искушења оптерећују снагу воље. — Наша је предност као Божје деце да се чврсто и непоколебљиво држимо исповедања своје вере. У појединим тренуцима неодољива сила искушења, како нам се чини, до крајњих граница оптерећује снагу наше воље, па се примена вере чини као нешто потпуно супротно свим доказима чула или осећања. Ми своју вољу морамо држати увек на Божјој страни. Морамо веровати да се у Исусу налази вечна снага и делотворност. ... Из сата у сат морамо чврсто држати своје место победника у Богу, јаких у Његовој сили. (Lt 42, 1890; HC 124)УКЛ 577.5

Одгајање деце није дресирање немих животиња. — Одгајање и образовање деце у кући или школи не треба да буде као кроћење немих животиња, будући да деца имају разум и вољу коју треба усмеравати тако да све њихове способности буду у њеној власти. Неме животиње треба дресирати јер немају ни разум ни интелект. Али људски ум треба учити самоконтроли. Треба га учити да управља људским бићем, док су животиње у власти свога господара и дресирају се да му се покоравају. Господар је за животињу ум, расуђивање и воља. (3Т 132,1872)УКЛ 577.6

Вољу треба усмеравати, а не ломити. — Дете можете тако васпитавати да као ни животиња нема властиту вољу. Чак се и његова особност може утопити у ономе ко води његово васпитање; његова воља, у односу на све намере и циљеве, покорена је вољи учитеља. Овако одгајана деца увек ће имати недостатак моралне енергије и личне одговорности. Она нису била научена да се ослањају на разум и начела; њихова воља била је у власти друге особе; ум није био подвргнут активностима које га шире и јачају. Она нису била усмеравана и дисциплинована према својој специфичној конституцији и карактеристикама ума како би, када то буде потребно, активирала своје најјаче способности.УКЛ 578.1

Учитељи овде не смеју стати, већ морају посветити посебну пажњу неговању слабијих способности да би се све способности могле активно користити и развијати од једног степена снаге на други, а ум могао достићи своје најповољније размере. (3Т 132, 1872)УКЛ 578.2

Сачувајте снагу воље. — »Сламања воље« супротно је Христовим начелима. Дечија воља мора се усмеравати и водити. Сачувајте сву снагу воље, јер је она људском бићу потребна у својој целокупности; дајте јој одговарајуће усмерење. С њом поступајте мудро и благо, као са светим благом. Не разбијајте је на комаде, него је речју и правим примером обликујте и установите, све док дете не приспе у године одговорности. (CT 116, 1913)УКЛ 578.3

Учитељ се не сме понашати као диктатор. — Себичне, зловољне особе које се понашају као диктатори, простог понашања и грубе, које немају обзира према осећањима других, никада не треба да раде као учитељи. Оне ће вршити погубни утицај на своје ученике, јер ће их обликовати према властитом карактеру и на тај начин овековечити зло. Особе оваквог карактера настојаће да сломе дечију вољу ако су немирна; међутим, Христос није одобравао такав начин поступања према онима који греше. Оспособљени небеском мудрошћу, кротошћу и понизношћу срца, учитељи ће моћи да усмеравају вољу и поведу ученике путем послушности. Међутим, нека нико не мисли да ће претњама задобити љубав ученика. Ми морамо радити онако како је Христос радио. (TSS 80.81, 1900; CSW 174.175)УКЛ 578.4

Подељена воља је замка. — Свака млада особа треба неговати врлину одлучности. Подељена воља је замка која ће постати пропаст многим младима. Будите чврсти и истрајте на томе да ваша кућа, или карактер, не буде саграђена на пешчаном темељу. Неки имају ту несрећу да су увек на погрешној страни, у тренутку кад Господ од њих очекује да буду људи који ће знати да разликују добро од зла. (MS 121, 1898)УКЛ 579.1

Две одлике карактера. — Снага карактера састоји се од снаге воље и снаге самосвладавања. Многе младе снажне особе, ненадгледане страсти мешају са снагом карактера, док је истина у томе да је онај ко се налази под влашћу својих страсти, заправо слаб човек. Стварна човекова величина и племенитост мере се према снази којом влада над својим осећањима, а не снази којом осећања владају њиме. Најснажнији човек је онај који ће, иако осетљив на увреде, владати страшћу и опростити својим непријатељима. Такви људи су истински хероји. (4Т 656, 1881)УКЛ 579.2

Воља уједињена с божанском снагом. — Ви можете постати одговорни и утицајни ако се снагом своје воље, уједињене с божанском снагом, озбиљно прихватите посла. Вежбајте умне способности и нипошто не занемарујте телесне. Не допустите да вам интелектуална лењост затвори пут према већем знању. Учите да размишљате и стичете знање да би се ваш ум ширио, јачао и развијао. Никада не мислите да сте научили довољно и да сада можете попустити у свом раду. Његовани ум је мера човека. Ваше образовање треба трајати током целог вашег живота; свакога дана треба учити и практично примењивати стечена знања. (4Т 561, 1881)УКЛ 579.3

Исправна употреба воље као средство за одупирање болести. — Показано ми је да многи који су наоко слаби и који се увек туже, нису у тако тешком стању како сами замишљају. Неки од њих имају снажну вољу која би, кад би била употребљена на одговарајући начин, могла послужити као делотворно средство за овладавање маштом и тако се одупрети болести. Међутим, често се догађа да вољу користе на погрешан начин, тврдоглаво одбијајући да је покоре разуму. Та је воља довела до стања какво јесте; они су тешки болесници па ће им бити посвећена пажња каква се придаје тешким болесницима, без обзира на мишљење других. (2Т 524, 1870)УКЛ 579.4

Чинилац у поступању према болестима. — Снага воље не цени се онолико колико то треба. Нека воља буде будна и правилно усмерена, па ће оснажити цело биће и тако постати изузетна помоћ у одржавању здравља. То је снага која се употребљава и у болести. ...УКЛ 580.1

Вежбањем снаге воље у постављању сопствене личности у прави однос према животу, болесници, у сарадњи са лекаревим напором, могу много да учине за своје оздрављење. Хиљаде њих могу да поврате здравље само ако то буду хтели. Господ не жели да буду болесни. Он жели да буду здрави и срећни и зато морају да одлуче да оздраве.УКЛ 580.2

Болесници често могу да се одупру болести једноставним одбијањем да се предају болести и пређу у стање опуштености. Уздижући се изнад тегоба и болова, они треба да се запосле неким корисним послом који одговара њиховој снази. Таквим запослењем и неограниченим коришћењем чистог ваздуха и сунчеве светлости, многи исцрпљени болесници могу да поврате здравље и снагу. (У потрази за бољим животом, 246; 1905)УКЛ 580.3

Обећање бољег здравља. — Зле навике и обичаји доносе људима најразноврсније болести. Образовање треба да разуму докаже грешни карактер злоупотребе и понижавања способности које је Бог дао човеку. Нека ум делује како треба и воља нека се постави на Господњу страну, па ће се телесно здравље побољшати на чудесан начин.УКЛ 580.4

Ипак, то се никада не може остварити само људском снагом. Да бисмо одбацили све зле навике и дружења и вежбали се умерености у свему, озбиљним напорима и у Христовој милости треба непрекидно да уверавамо једни друге у потребу тражења од Бога покајања и опроштења за прошлост позивајући се на Христову жртву помирења. Морамо учинити да то постане део нашег свакидашњег искуства; морамо будно бдети и неуморно се молити да Христос сваку нашу мисао доведе у покорност Себи. Душа мора да добије Његову обновитељску силу да бисмо као одговорна бића могли принети Богу своја тела као живу жртву, свету и угодну Њему, што је наше духовно богомољство, духовно богослужење. (Medical Missionary, новембар — децембар, 1892; CH 504.505)УКЛ 580.5

Наркотици и воља. — Неки користе наркотике и попуштањем њима стварају подлогу за стварање лоших навика, које затим освајају власт над вољом, мислима и целим човеком. (Lt 14, 1885)УКЛ 581.1

Деловање снаге воље. — Треба наглашавати утицај ума на тело исто тако као и утицај тела на ум. Електрична снага мозга, појачана умном активношћу, оживљава цео организам и тако постаје драгоцена помоћ у одупирању болестима. То мора да буде јасно изнесено. Важност снаге воље и самосавлађивања, како за чување тако и обнављање здравља; штетне пачак и разорне последице гнева, незадовољства, себичности, порочности и, с друге стране, дивна животворна сила која се налази у добром расположењу, несебичности, захвалности - све то, такође, треба приказати. (Васпитање, 197; 1903)УКЛ 581.2

Свети Дух не заузима место воље. — Божји Дух не намерава да обавља наш део посла било у погледу хтења или чињења. То је посао људског оруђа у сарадњи с божанским силама. Чим своју вољу окренемо у смеру усклађивања с Божјом вољом, Христова милост је спремна да сарађује с људским оруђем; међутим, она неће уместо нас радити наш посао, независно од нашег одлучивања и одлучног деловања. Према томе, душу неће обратити обиље светла и гомилање доказа, него само чињеница да људско оруђе прихвата светло, покреће снагу воље свесно признајући да је оно што зна правда и истина, сарађујући на тај начин с небеским анђелима постављеним од Бога за спасавање душе. (Lt 135, 1898)УКЛ 581.3

Сигурни само онда кад смо сједињени с божанским. — Човекова воља сигурна је једино у јединству с Божјом вољом. (Lt 22, 1896; HC 104)УКЛ 581.4

Људска воља треба се стопити с божанском. — У овом сукобу правде с неправдом ми можемо успети једино уз божанску помоћ. Наша ограничена воља мора се довести у покорност вољи Свемогућега; људска воља мора се стопити са божанском. То ће нам довести у помоћ Светога Духа и тада ће свака победа омогућавати враћање Божјег откупљеног власништва, обнављању Његовог лика у души. (RH, 25. август 1896; HC 153)УКЛ 581.5

Обраћење не доноси нове способности. — Божји Дух не ствара нове способности у обраћеном човеку, него доводи до одлучне промене у употреби његових већ постојећих способности. Кад се ум, срце и душа промене, човек не добија нову савест, него је тада његова воља покорена обновљеној савести, савести чија је успавана осетљивост пробуђена деловањем Светога Духа. (Lt 44, 1899; HC 104)УКЛ 581.6

Сотона управља вољом која није под Божјом влашћу. — Христос је рекао: »Јер сиђох с Неба не да чиним вољу своју, него вољу Оца који ме посла.« (Јован 6,38) Његова је воља била активно укључена у спашавање људских душа. Његова људска воља била је подржавана божанском. Његове данашње слуге треба да се питају: »Какву вољу лично негујем? Да ли сам досад задовољавао своје жеље и утврђивао се у себичности и тврдоглавости?« Ако ово чинимо, ми смо у великој опасности, јер ће сотона увек управљати вољом која није под влашћу Божјег Духа. Када своју вољу ускладимо с Божјом вољом, света послушност коју је Христос показао примером у свом животу, видеће се и у нашем животу. (MS 48, 1899; HC 107)УКЛ 582.1

Воља треба да буде под влашћу чисте савести. — Унутрашњи мир и савест, у којој нема противљења Богу, окрепиће и ојачати ум као што се роса спушта на нежне биљке. Воља је тада правилно усмерена и вођена, одлучнија, а ипак далеко од свих изопачења. (2Т 327, 1869)УКЛ 582.2

Воља одлучује о животу или смрти. — Само ће вечност моћи да открије какву ће славну судбину имати људи у којима је обновљено Божје обличје. Ако желимо да достигнемо тај узвишени идеал, све што доприноси спотицању душе, мора бити жртвовано. Грех се служи нашом вољом да би нас задржао у својој власти. Потчињавање воље приказано је вађењем ока или одсецањем руке. Нама се често чини да покоравање воље Богу, значи пристајање да кроз живот прођемо унакажени или осакаћени. ...УКЛ 582.3

Бог је Извор живота и ми можемо имати живот само ако смо у заједници с Њим. ... Ако се уздате у себе, одбијајући да своју вољу покорите Богу, изабрали сте смрт. ... Ако желите да се предате Богу, то захтева жртву; али то је жртвовање нижега ради вишега, земаљскога ради духовнога, пропадљивога ради вечнога. Бог није одредио да наша воља буде уништена, јер можемо да постигнемо оно што Он жели да постигнемо само ако се њоме служимо. Наша воља мора да се покори Њему, да бисмо је могли опет примити, пречишћену и оплемењену, и тако присно повезану са божанском, да Он преко нас може изливати потоке своје љубави и силе. (Мисли с горе благослова, 61.62; 1896)УКЛ 582.4

Треба препознати стварну снагу воље (савет једном несигурном младићу). — Све док не будеш разумео стварну снагу воље, налазићеш се у непрекидној опасности. Ти можеш веровати и обећавати све, али твоја обећања и твоја вера биће безвредни ако своју вољу не ставиш на страну вере и акције. Ако се у бици вере бориш свом снагом своје воље, победићеш. Ни твојим осећањима, ни твојим утисцима или твојим размишљањима не може се веровати, јер нису поуздани. (5Т513, 1889)УКЛ 583.1

Ти можеш господарити вољом. — Али не треба да очајаваш. ... Твоје је да своју вољу покориш вољи Исуса Христа. Када то учиниш, Бог ће је одмах преузети и учинити у теби да хоћеш и учиниш како је Њему угодно. Тада ће цела твоја природа бити стављена под власт Христовог Духа па ће и твоје мисли бити Њему покорене.УКЛ 583.2

Својим побудама и својим осећањима не можеш владати како би можда желео; али можеш управљати вољом па ти је тада могућа потпуна промена у животу. Покоравањем своје воље Христу твој живот биће сакривен с Христом у Богу и удружен са силом која је изнад свих поглаварстава и власти. Ти ћеш имати снагу од Бога која ће те чврсто држати уз Његову силу. Имаћеш и ново светло, јер ће ти бити омогућено светло живе вере. Твоја воља мора сарађивати с Божјом вољом. (5Т 513.514, 1889)УКЛ 583.3

Спона која везује са божанском енергијом. — Ми смо Богу помагачи. Бог је то лично мудро уредио. Сарадња с људском вољом и труд у божанској енергији представља спону која спаја људе међусобно и с Богом. Апостол каже: »Јер ми смо Богу помагачи, а ви сте Божија њива, Божија грађевина.« (1. Коринћанима 3,9) Човек треба да ради с могућностима које му је Бог дао. »Градите спасеније своје са страхом и дрктањем«, каже апостол. »Јер је Бог што чини у вама да хоћете и учините као што му је угодно.« (Филибљанима 2,12.13; MS 113,1898)УКЛ 583.4

Кад је воља стављена на Господњу страну, Свети Дух чини да она постане једно с божанском вољом. (Lt 44, 1899)УКЛ 583.5