Četvrto Poglavlje—Kušanje I Pad U Greh

Sotona je uzeo oblik zmije i tako ušao u Edem. Zmija je bila prekrasno stvorenje s krilima i dok je letela kroz vazduh izgledala je blistavo, podsećajući na uglačano zlato. Nije se kretala po tlu s mesta na mesto, već je letela i jela voće kao čovek. Sotona je ušao u zmiju, zauzeo mesto na drvetu poznanja dobra i zla i počeo da opušteno jede roda s njega.IO 24.1

Baveći se svojim poslovima, Eva se neprimetno odvojila se od svoga muža. Kada je postala toga svesna, osetila je opasnost, ali je uveravala sebe da je sigurna iako nije ostala u blizini svoga muža. Mislila je da ima dovoljno mudrosti i snage da oseti približavanje opasnosti i da joj se odupre. A upravo to su joj anđeli govorili da ne čini. Našla je sebe kako i radoznalo i s divljenjem posmatra plodove zabranjenog drveta. Videla je da izgledaju vrlo privlačno pa je počela razmišljati zašto im je Bog tako izričito zabranio da ih jedu ili čak dodirnu. I sada je Sotoni pružila prilika. Obratila joj se kao da je u stanju da čita njene misli: „Zar vam nije Bog rekao da ne jedete sa svakoga drveta u vrtu?” I tako se ugodnim i ljubaznim rečima, muzikalnim glasom, obratio začuđenoj Evi. Bila je zaprepašćena kada je čula da zmija govori. Sotona je hvalio njenu lepotu i uzuzetnu privlačnost, što Evi nije bilo neugodno. Međutim, bila je začuđena, jer je znala Bog zmijama nije udelio dar govora.IO 24.2

Probudila se i Evina radoznalost. Umesto da pobegne s toga mesta, ostala je da sluša kako zmija govori. Nije joj palo na um da bi to mogao biti onaj pali neprijatelj, koji se zmijom samo poslužio kao posrednikom. U stvari, govorio je Sotona, a ne zmija. Eva je bila očarana, polaskana, zaslepljena. Da se srela s nekom zapovedničkom ličnošću, koja bi se pojavila u obliku anđela ili bi bar podsećala na njih, bila bi oprezna. Trebalo je da je ovaj čudni glas nagna da se vrati svome mužu i da ga upita zašto je neko uzeo sebi toliku slobodu da joj se obrati. Međutim, umesto toga upustila se u prepirku sa zmijom. Odgovorila je na njeno pitanje: „Mi možemo da jedemo ploda sa svakog drveta u vrtu. Samo ploda s drveta koje je usred vrta, Bog je rekao da ne jedemo niti da ga diramo da ne umremo!” Zmija je odgovorila: „Sigurno je da nećete umreti: jer Bog zaista zna da će vam se u dan kada jedete s njega otvoriti oči i da ćete postati kao bogovi - znajući šta je dobro i šta je zlo!”IO 25.1

Sotona je pokušavao da naglasi misao da će jedući ploda sa 33 zabranjenog drveta primiti novo i mnogo plemenitije znanje od onoga koje su do tada stekli. To je bilo njegovo posebno delo, delo koje je s velikim uspehom obavljao posle pada - da navede ljude da istražuju tajne Svemogućega, da ne budu zadovoljni onim što im je Bog otkrio, i da ne budu pažljivi u slušanju onoga što im je zapovedio. Želeo je da ih navede da budu neposlušni Njegovim zapovestima, i da im istovremeno usadi misao da time stupaju na neko prekrasno područje znanja. Bila je to čista izmišljotina, bedna prevara. Propustili su da shvate ono što im je Bog otkrio, prekršili Njegovu izričitu zapovest, težili da steknu mudrost nezavisno od Njega, da razumeju ono što je Njemu bilo ugodno da uskrati smrtnicima. Bili su oduševljeni pomišlju da napreduju, očarani svojom vlastitom praznom filozofijom, iako obavijeni ponoćnom tamom u odnosu na poznavanje istine.IO 25.2

Bogu nije bilo po volji da ovaj bezgrešni par stekne bilo kakvo znanje o zlu. On im je u obilnoj meri ponudio dobro, ali im je uskratio zlo. Eva je pomislila da su reči zmije zaista mudre, i odmah je dobila sveobuhvatno uveravanje: „Sigurno je da nećete umreti; jer Bog zaista zna da će vam se u dan kada jedete s njega otvoriti oči, pa ćete postati kao bogovi - znajući šta je dobro i šta je zlo!” I time je Boga proglasio lažom. Sotona je smelo nagovestio da ih je Bog prevario da bi ih sprečio da se po znanju izjednače s Njime. Bog je rekao: Ukoliko budete jeli sigurno ćete umreti! Zmija je kazala: Ukoliko budete jeli, sigurno je da nećete umreti!IO 26.1

Kušač je uveravao Evu da će čim bude jela ploda primiti novo i uzvišenije znanje koje će je izjednačiti s Bogom. Obratio je njenu pažnju na sebe. On sam je u obilnoj meri jeo ploda i ustanovio da je ne samo savršeno neškodljiv, već i ukusan i da podiže raspoloženje. Govorio je da je Bog upravo zbog tog njegovog prekrasnog svojstva da razvija mudrost i daje snagu zabranio ljudima da ga okuse ili čak dodirnu, jer je dobro znao njegove čudesne osobine. Naglasio je da je jedenje ploda zabranjenog drveta razlog pro je stekao sposobnost govora. Nagovestio joj je da Bog neće izvršiti svoju reč. Bila je to samo pretnja, 34 pokušaj da ih zaplaši i da im uskrati veliko dobro. Naglasio je osim toga da oni i ne mogu umreti. Zar nisu jeli ploda s drveta života koje produžava život? Tvrdio je da ih je Bog prevario da bi im uskratio uzvišenije stanje blaženstva i još savršenije sreće. Kušač je uzabrao plod i predao ga Evi. Ona ga je uzela u ruku. Eto, kazao je kušač, bilo vam je zabranjeno da samo taknete plod da ne biste umrli! Dodao je da neće osetiti ništa više zla i smrti kada ga budu jeli nego što su osetili dok su dodirnuli ili držali. Eva se ohrabrila, jer zaista nije osetila nikakvog neposrednog znaka božanskog nezadovojstva. Pomislila je da su kušačeve reči pune mudrosti i da su verodostojne. Zagrizla je i bila oduševljena plodom. Izgledao je ugodan po ukusu, pa je sebi umislila da već oseća njegov prekrasan uticaj.IO 26.2