Luterov raskid sa Rimom

Rim je odlučio da uništi Lutera, ali je Bog bio njegova odbrana. Njegova učenja su se čula svagde - u manastirima, u kolibama, u zamkovima plemića, na univerzitetima, u palatama kraljeva; i plemići su ustajali na sve strane da podupru njegove napore.IO 289.2

U jednom pozivu imperatoru i plemićima Nemačke da stanu na strani reforme u hrišćanstvu, Luter je pisao o papi: „Strašno je posmatrati čoveka koji tvrdi za sebe da je Hristov zamenik, kako pokazuje veličanstvenost s kojom se ne može uporediti nijedan imperator. Da li to biće liči na siromašnog Isusa ili na skromnog Petra? On je, kažu oni, gospodar sveta. Međutim, Hristos, čiji zamenik se on oholo naziva, ovako je rekao: ‘Moje carstvo nije od ovoga sveta!’ Mogu li se područja vlasti zamenika prostirati dalje od područja njegovog nadređenog vladara?”IO 289.3

Ovako je pisao o univerzitetima: „Veoma se plašim da će se univerziteti pokazati kao velika vrata pakla, ukoliko se ne budu marljivo potrudili da objasne Sveta pisma i da ih urežu u srca mladih. Nikome ne savetujem da svoje dete pošalje na mesto na kojemu Pismo nema vrhovnu vlast. Svaka ustanova u kojoj ljudi nisu neprestano zaokupljeni Božjom Rečju mora postati pokvarena.”IO 289.4

Ovaj poziv se brzo proširio po celoj Nemačkoj i veoma snažno je uticao na ljude. Cela nacija se podigla da podrži zastavu reforme. Luterovi protivnici, gonjeni željom da se osvete, nagovorili su papu da preduzme odlučne mere protiv njega. Donesena je odluka da se njegove doktrine odmah osude. Šezdeset dana je bilo stavljeno na raspolaganje reformatoru i njegovim sledbenicima da ih se odreknu, ukoliko to ne budu učinili biće isključeni iz Crkve.IO 290.1

Kada je papinska bula stigla do Lutera, on je rekao: „Ja je prezirem i napadam kao bezbožnu i lažnu... Njome je osuđen sam Hristos...Radujem se što moram da podnesem takva zla zastupajući najbolje od svih dela. Već osećam još veću slobodu u svom srcu; jer na kraju, ja znam da je papa antihrist i da je njegov presto presto samoga Sotone.”IO 290.2

Međutim, reč rimskog pontifeksa je i dalje imala svoju snagu. Tamnice, mučenja, i mač, to su bila oruđa sposobna da nametnu pokornost. Izgledalo je kao da sve ukazuje da se delo reformatora približava svom kraju. Slabi i sujeverni su drhtali pred papinim dekretom, i iako je Luter uživao sveopšte simpatije, mnogi su smatrali da je život suviše dragocen da bi izlagao opasnosti zbog dela reforme.IO 290.3