Trideset I Osmo Poglavlje—Pavlova Rana Služba

Pavle se zatim vratio u Damask i smelo propovedao u ime Isusa Hrista. Jevreji se nisu mogli suprotstaviti mudrosti njegovih dokaza, pa su se dogovorili da silom ućutkaju njegov glasda ga ubiju. Apostol je saznao za njihov dogovor. Oni su budno čuvali gradska vrata, i danju i noću, da spreče njegovo begstvo. Zabrinutost je navela učenike da se obrate Bogu u molitvi; jedva da su mogli da spavaju, zaokupljeni iznalaženjem puteva i načina da izabranom apostolu omoguće begstvo. Konačno su načinili plan po kojemu će ga spustiti s prozora na zidu u korpi po noći. I na taj ponižavajući način Pavle je pobegao iz Damaska.IO 231.1

Krenuo je tada za Jerusalim, želeći da se upozna s apostolima, a posebno s Petrom. Bio je posebno željan da se upozna s tim galilejskim ribarom koji je živeo, i molio se i razgovarao sa Hristom na Zemlji. Željnoga srca čeznuo je da se upozna sa starešinom apostola. Kada je ušao u Jerusalim, imao je potpuno promenjene poglede prema gradu i hramu. Znao je sada da nad njima lebdi osvetnički Božji sud.IO 231.2

Bol i gnev Jevreja zbog Pavlovog obraćenja nisu imali granica. Međutim, on je bio čvrst kao stena, ali se zanosio neopravdanom nadom da će njegovi prijatelji, kada im bude ispričao svoje prekrasno iskustvo, promeniti svoje verovanje kao što je to on učinio i poverovati u Isusa. On se strogo povodio za zahtevima svoje savesti u svom protivljenju Hristu i Njegovim sledbenicima, ali kada je bio zaustavljen i osvedočen u svoj greh, smesta je odbacio svoje zle puteve i prihvatio veru u Isusa. Sada je bio potpuno uveren da će njegovi prijatelji i nekadašnji saradnici, kada saznaju okolnosti pod kojima je došlo do njegovog čudesnog obraćenja, kada budu videli koliko se promenio oholi farisej koji je progonio i predavao na smrt one koji veruju u Isusa kao Božjeg Sina, i oni postati svesni svoje greške i pridružiti se redovima vernika.IO 231.3

Pokušao je da se pridruži svojoj braći, učenicima; ali su veliki bili njegov bol i njegovo razočaranje kada je ustanovio da ga ne primaju kao jednoga od svojih. Oni su se sećali kako ih je nekada progonio i sumnjali da glumi da bi ih prevario i uništio. Istina, čuli su o njegovom čudesnom obraćenju, ali kada se on smesta povukao u Arabiju i kada posle toga nisu o njemu čuli ništa određeno, nisu mlgli da veruju glasinama o njegovoj velikoj promeni.IO 232.1