Svrši se!

U tišini narod je očekivao kraj ovog zastrašujućeg prizora. I ponovo je zasijalo Sunce, ali je krst ostao obavijen tamom. Iznenada mrak se podigao i sa krsta i Isus je povikao jasnim glasom, kao zvukom trube, koji je naizgled odjeknuo celim stvorenim svetom: „Svrši se!” „Oče, tvojim rukama poveravam duh svoj!” (Luka 23,46) Svetlost je okružila krst, i lice Spasitelja je zasijalo slavom sličnom sjaju Sunca. Spustio je onda svoju glavu na prsa i umro.IO 189.2

U trenutku kada je Hristos umro, sveštenici su služili u hramu pred zavesom koja je svetinju odvajala od svetinje nad svetinjama. Iznenada su osetili kako se zemlja pod njihovim nogama zatresla i videli kako se zavesa, jaka bogata draperija koja se obnavljala svake godine, cepa na dvoje, od vrha prema dnu, onom istom beskrvnom rukom koja je napisala reči osude na zidovima Belšazarove palate.IO 189.3

Isus nije prestao da živi sve dok nije obavio delo koje je došao da obavi; zato je i uzviknuo svojim oproštajnim dahom: „Svrši se!” Anđeli su radosno pozdravili izgovorene reči, jer je veliki plan otkupljenja bio pobedonosno izvršen. Nastala je velika radost na Nebu što sada i Adamovi sinovi mogu, životom poslušnosti, da budu konačno uzdignuti u prisutnost Božju. Sotona je bio pobeđen, i znao je da je njegovo carstvo izgubljeno.IO 190.1