Povratak u Hanaan

U vreme kada Labana nije bilo kod kuće, Jakov je uzeo svoju porodicu i sve što je imao, i otišao od njega. Kada se udaljio tri dana puta, Laban je saznao da ga je Jakov ostavio i veoma se naljutio. I krenuo je u poteru za njime, odlučan da ga vrati silom. Međutim, Bog se smilovao Jakovu i u trenutku kada ga je Laban skoro dostigao, dao je Labanu u snu nalog da ne govori ni dobro ni zlo Jakovu. To je značilo da ga ne sme silom vraćati niti laskanjem nagovarati.IO 75.3

Kada je Laban sreo Jakova, upitao ga je zašto se potajno iskrao od njega i zašto je odveo njegove kćeri kao zarobljenice otete mačem. Rekao mu je: „U mojoj je ruci da ti naškodim; ali Bog oca tvojega progovori mi prošle noći, govoreći: pazi se da ne govoriš Jakovu ni dobro ni zlo!” Jakov je onda progovorio i naveo Labanu sva zla dela koja je učinio prema njemu, da je imao na umu samo svoju korist. Govorio je i o poštenju kojim se rukovodio u svom ponašanju dok je bio kod njega i rekao: „Ono što je zverka razderala nisam ti donosio; sam sam podmirivao štetu; iz moje si je ruke tražio, bilo da je bilo ukradeno danju, ili ukradeno noću. Tako je bilo; u toku dana vrelina me je ubijala, a mraz noću; san mi nije padao na oči.”IO 75.4

Jakov je nastavio da govori: „I tako sam proveo dvadeset godina u domu tvojemu; služio sam ti četrnaest godina za dve kćeri tvoje i šest godina za stoku tvoju: i platu si mi menjao deset puta. Ali da Bog oca mojega, Bog Abraamov i strah Isaakov ne beše sa mnom; zaista bi me poslao prazna. Bog je video muku moju i rad mojih ruku i ukorio te je sinoć!”IO 76.1

Laban je onda počeo uveravati Jakova da su mu na srcu njegove kćeri i njihova deca i da im nikada ne bi mogao naškoditi. Predložio je da sklope ugovor. Rekao je: „Hodi zato, hajde da načinimo ugovor, ti i ja, i neka to bude za svedočanstvo između mene i tebe. I uze Jakov kamen i postavi ga kao stub. I reče Jakov braći svojoj: prikupite kamenje, i uzeše kamenje i načiniše gomilu; i jedoše na gomili.”IO 76.2

I reče Laban: „Neka Gospod bude između mene i tebe, kada budemo daleko jedan od drugoga. Ako budeš mučio kćeri moje ili ako budeš uzimao druge žene mimo kćeri mojih, neće čovek biti svedok među nama, gle, Gospod je svedok između mene i tebe!”IO 76.3

Jakov je dao svečano obećanje pred Gospodom da neće uzimati drugih žena. „I reče Laban Jakovu: pogledaj ovu gomilu, i pogledaj ovaj stub, koje sam postavio između tebe i mene, neka ova gomila bude svedok, i neka ovaj stub bude svedok da neću preći ovu gomilu prema tebi i da ti nećeš preći ovu gomilu i ovaj stub prema meni na zlo. Bog Abraamov i Bog Nahorov, Bog oca njihova, neka sudi među nama. I Jakov se zakle strahom oca svojega Isaaka.”IO 76.4

I kada Jakov otide svojim putem, srete ga anđeo Božji. I kada ga vide, reče: „Ovo je vojska Božja!” Video Božje anđele i u snu, anđele koji su se utaborili svuda oko njega. Jakov je poslao skromnu, pomirljivu poruku bratu svojemu Isavu. „I vratiše se glasnici Jakovu, govoreći: dođosmo bratu tvojemu Isavu i on dolazi da se sretne s tobom i ima četiri stotine ljudi sa sobom. I uplaši se Jakov veoma i zabrinu se: i podeli ljude koji behu s njime, stada i krda i kamile, u dve čete i reče: ako Isav sretne jednu četu i razbije je, onda druga četa, koja preostane, može da se izbavi.IO 77.1

„I reče Jakov: o, Bože oca mojega Abraama, i Bože oca mojega Isaaka, Gospode koji si mi rekao: vrati se u zemlju svoju i u rod svoj, i ja ću se postarati za tebe; nisam dostojan ni najmanje od svih tvojih milosti i sve tvoje istine, koje si pokazao sluzi tvojemu; jer samo sa štapom svojim pređoh preko ovoga Jordana; a sada postadoh dve čete. Izbavi me, molim te, od ruke brata mojega, od ruke Isavove; jer ga se plašim da ne dođe i da razbije mene i majke s decom. A ti si rekao, zaista ću ti učiniti dobro i učiniću da potomstva tvojega bude kao peska u moru, koji se ne može izbrojati od množine!”IO 77.2