Prvo Poglavlje— Pad Lucifera

Lucifer je na Nebu, pre svoga pada, bio moćan i uzvišen 12 anđeo, u časti odmah do Božjeg milog Sina. Njegovo lice, kao i lice ostalih anđela, bilo je blago i blistalo je srećom. Njegovo čelo, visoko i široko, pokazivalo je snažan intelekt. Njegov lik je bio savršen; držanje plemenito i veličanstveno. Posebna svetlost obasjavala je njegovo lice i njegovu okolinu sjajnije i lepše od svetlosti drugih anđela; iako je Hristos, Božji dragi Sin, nadmašivao sjajem sve anđeoske čete i bio jedno s Ocem pre stvaranja anđela. Lucifer je zavideo Hristu i postepeno je prisvajao vlast koja je pripadala jedino Hristu.IO 7.1

Veliki Stvoritelj je sazvao nebesku vojsku da bi u prisutnosti svih anđela odao posebnu čast svome Sinu. Sin je sedeo na prestolu zajedno s Ocem, a nebesko mnoštvo svetih anđela bilo je okupljeno oko njih. Otac je onda objavio da je sam odredio da Hristos, Njegov Sin, bude jednak Njemu; tako da gde god je Sin prisutan, kao da je i Otac prisutan. Reč Sina treba da bude poštovana kao i reč samoga Oca. On je svome Sinu dao vlast da zapoveda nebeskoj vojsci. Sin će posebno delovati zajedno s Ocem prilikom očekivanog stvaranja Zemlje i svih živih stvorenja koja će postojati na 13 njoj. On će ostvarivati Njegovu volju i Njegove namere, ali ništa neće činiti sam od sebe. Očeva volja će se ispunjavati u Njemu.IO 7.2

Lucifer je bio zavidan i ljubomoran na Isusa Hrista. Međutim, kada su se svi anđeli poklonili Isusu u znak priznanja Njegovog vrhovništva, visoke vlasti i zakonite vladavine, i on se poklonio zajedno s njima; ali je njegovo srce bilo puno zavisti i mržnje. Hristos je bio uključen u posebne savete Božje i znao je sve Božje planove, dok je Luciferu to znanje bilo uskraćeno. On nije znao, niti mu je bilo dozvoljeno da zna, Božje namere. Međutim, Hristos je bio priznati vladar Neba, Njegova moć i Njegova vlast bile su iste kao i samoga Boga. Lucifer je mislio da je miljenik Neba među anđelima. Bio je visoko uzdignut, ali to nije doprinelo da izrazi zahvalnost i slavu svom Stvoritelju. Čeznuo je za položajem samoga Boga. Ponosio se svojim dostojanstvom. Znao je da uživa poštovanje anđela. Bio mu je poveren i poseban zadatak. Nalazio se u neposrednoj blizini velikog Stvoritelja, i neprekidni zraci slavne svetlosti koja je okružavala večnoga Boga i njega su posebno obasjavali. Sećao se kako su anđeli slušali njegove zapovesti s radosnom hitrinom. Zar nije i njegova odeća bila svetla i prekrasna? Zašto bi, onda, Hristos bio poštovan više od njega?IO 7.3

Otišao je iz neposredne blizine Oca, nezadovoljan i pun zavisti prema Isusu Hristu. Prikrivajući svoje prave namere, okupio je oko sebe anđeoske čete. Izneo je svoju temu, u stvari govorio je o sebi. Kao onaj koji je ožalošćen, pričao je o prednosti koju Bog daje Isusu, zanemarujući njega. Rekao im je da će od toga trenutka na dalje biti ukinute sve slatke slobode koje su anđeli uživali. Pa, zar nije postavljen vladar nad njima, kojemu će od toga časa morati da ukazuju podaničku čast? Rekao im je da ih je sazvao da ih uveri da se više nikada neće pokoravati tom ugrožavanju njihovih i svojih prava; da se više nikada neće pokloniti Hristu; da će uzeti čast koja je trebalo da mu bude data i da će postati zapovednik svih onih koji odluče da ga slede i da slušaju njegov glas.IO 8.1

I došlo je do prepirke među anđelima. Lucifer i njegovi podržavaoci želeli su da preinače Božju vladavinu. Bili su nezadovoljni i nesrećni zato što nisu mogli da sagledaju Njegovu neispitljivu mudrost i da ustanove s kakvim namerama je Bog uzdigao svoga Sina i zašto mu je poverio tako neograničenu moć i zapovedništvo. Pobunili su se protiv vlasti Sina.IO 8.2

Anđeli koji su ostali verni i istiniti pokušali su da usaglase ovog moćnog, buntovnog anđela s voljom Stvoritelja. Opravdavali su božansku odluku da prenese čast na Hrista, i snažnim razlozima pokušavali da osvedoče Lucifera da sada nema ništa manje časti nego što ju je imao pre nego što je Otac objavio koje je časti poverio svome Sinu. Oni su jasno naglasili da je Hristos Božji Sin, da je postojao zajedno s Ocem pre nego što su anđeli stvoreni, da je On uvek stajao s desne strane Oca i da Njegova blaga, na ljubavi utemeljena vlast nikada do tada nije bila osporavana; da nije izricao nikakve zapovesti osim onih koje su nebeske čete radosno izvršavale. Govorili su da Hristos, primivši posebnu čast od Oca u prisutnosti anđela, nije ništa oduzeo od časti koju je Lucifer do tada uživao. Anđeli su plakali. Svim srcem su se trudili da ga nagovore da odbaci svoje pokvarene planove i da se pokori svome (15) Stvoritelju; jer je do tog tre nutka sve bilo u miru i skladu, a do čega bi mogao dovesti taj otpadnički, buntovnički glas?IO 9.1

Lucifer je odbio da ih sluša. A onda se okrenuo od vernih i istinitih anđela, optužujući ih da su robovi. Ovi anđeli, verni Bogu, bili su zaprepašćeni kada su videli da je Lucifer postigao uspeh u svom nastojanju da podigne pobunu. Obećavao im je novu i bolju vlast od one koju su imali, vlast koja će svima osigurati slobodu. Veliko mnoštvo anđela je izrazilo svoju nameru da ga prihvati kao vođu i svog vrhovnog zapovednika. Kada je video da su njegovi napori postigli uspeh, polaskao je sebi da će sada imati na svojoj strani sve anđele, da će sada biti jednak samome Bogu, i da će se njegov moćni glas čuti kako zapoveda svim nebeskim četama. I ponovo su ga verni anđeli opomenuli i govorili mu kakve će posledice imati njegovo ponašanje ukoliko bude ostao uporan, i da će Onaj koji je mogao da stvori anđele moći svojom snagom da obori svaku njihovu vlast i da na neki značajan način kazni njihovu drskost i strašnu pobunu. Kako bi samo mogli i pomisliti da se neki anđeo može usprotiviti Božjem zakonu koji je svet kao što je sam Bog svet! Opomenuli su buntovnike da zatvore svoje uši za Luciferove prevarljive reči i posavetovali su njemu i svima koji su stali uz njega da se vrate Bogu, da priznaju svoj zločin koji su učinili već i samim pomišljanjem da posumnjaju u Njegovu moć.IO 9.2

Mnogi od Luciferovih sledbenika bili su skloni da prihvate savet vernih anđela, da se pokaju zbog svog nezadovoljstva i da ponovo steknu poverenje Oca i Njegovog dragog Sina. Moćni buntovnik je onda izjavio da poznaje Božji zakon i da će mu, ukoliko prihvati da bude ropski poslušan, biti oduzete sve časti koje je imao. Neće mu više biti poverena njegova uzvišena misi16 ja. Kazao im je da je on, zajedno s njima, otišao već suviše daleko da bi se mogao vratiti, i da će zato hrabro snositi sve posledice, jer se nikada ne bi mogao prikloniti ropskoj poslušnosti Božjemu Sinu; da im Bog nikada neće oprostiti i da se sada moraju izboriti za svoju slobodu i silom steći položaj i vlast koja im nije bila dragovoljno dodeljena.IO 10.1

Verni anđeli su brzo požurili Božjemu Sinu i upoznali ga sa onim što se događa među anđelima. Zatekli su Oca u razgovoru s njegovim voljenim Sinom, u traženju načina kojim će se, radi najboljeg dobra vernih anđela, zauvek onemogućiti uticaj koju je Sotona želeo da stekne. Veliki Bog bi mogao smesta izbaciti velikog varalicu sa Neba, ali to nije bila Njegova namera. On će buntovnicima dati poštenu priliku da odmere svoje snage i svoju moć s Njegovim Sinom i Njegovim vernim anđelima. U tom sukobu će svaki anđeo izabrati stranu na kojoj će se boriti i to će biti objavljeno svima. I zato ne bi bilo sigurno dozvoliti bilo kome ko se sjedinio sa Sotonom i njegovom pobunom da i dalje ostane na Nebu. Takvi su stekli naviku da se ogorčeno bune protiv nepromenljivog Božjeg zakona, i zato su nepopravljivi. Da je Bog iskoristio svoju moć da kazni starešinu buntovnika, nezadovoljni anđeli se ne bi izjasnili; i zato je Bog izabrao drugi put, naime, da svim nebeskim četama jasno pokaže svoju pravednost i svoj sud.IO 10.2