U sudnici

Mnoštvo je bilo žedno Hristove krvi. Surovo su ga bičevali, odenuli su ga u neku staru carsku prurpurnu odeću i ovenčali Njegovu svetu glavu trnovom krunom. Stavili su trsku u Njegovu ruku, klanjali se pred Njime, i podrugljivo ga pozdravljali rečima: „Zdravo, care judejski!” (Jovan 19,3) Uzeli su onda trsku iz Njegovih ruku i udarali ga njome po glavi, čineći da se trnje duboko zabada u Njegovo čelo, i da krv poteče niz Njegovo lice i bradu.IO 179.1

Bilo je teško anđelima da podnesu taj prizor. Oni bi svakako pokušali da oslobode Isusa, ali su im anđeoski zapovesnici to zabranili, govoreći da je to velika otkupnina koja se mora platiti za čoveka; da ona mora da bude potpuna i da tako dovede do smrti onoga koji ima državu smrti. Isus je znao da anđeli posmatraju prizor Njegovog poniženja. I najslabiji anđeo bi mogao učiniti da podrugljivo mnoštvo popada bespomoćno na tle i da tako oslobodi Isusa. Znao je da bi ga anđeli smesta oslobodili da je to zatražio od svoga Oca. Međutim, bilo je neophodno da pretrpi nasilje pokvarenih ljudi da bi mogao da ostvari plan spasenja.IO 179.2

Isus je stajao krotko i ponizno pred razgnevljenim mnoštvom, dok ga je ono izlagalo najtežem zlostavljanju. Pljuvali su mu u lice - ono isto lice od kojega će jednoga dana poželeti da se sakriju, koje će obasjavati Grad Božji i sijati sjajnije od Sunca. Hristos svojim mučiteljima nije uputio nijedan gnevni pogled.IO 179.3

Oni su prekrili Njegovu glavu nekim starim plaštem, zavezujući mu tako oči, a onda ga udarali po licu, vičući: „Proreci, ko te je udario!” (Luka 22,64) To je dovelo do komešanja među anđelima. Oni bi ga smesta oslobodili, ali su ih njihovi anđeoski zapovednici u tome sprečili.IO 179.4

Neki od učenika prikupili su hrabrosti da uđu na mesto na kojemu se Isus nalazio i da posmatraju Njegovo suđenje. Očekivali su da će pokazati svoju božansku snagu i osloboditi sebe iz ruku svojih neprijatelja, da će ih kazniti zbog surovosti koju su pokazali prema Njemu. Njihove nade su rasle i padale u skladu s različitim prizorima koji su se odigravali pred njima. Ponekad su sumnjali, plašeči se da su bili prevareni. Međutim, glas koji su čuli u trenutku preobraženja i slava koju su videli, ojačali su njihovu veru da je Isus zaista Božji Sin. Podsećali su se prizora kojima su prisustvovali, čuda koja je Isus pred njima činio lečeći bolesne, otvarajući oči slepima, vraćajući u život gluhe uši, ukoravajući i isterujući đavole, podižući mrtve iz groba, pa čak smirujući oluju i more.IO 180.1

Nisu mogli da veruju da će On umreti. Nadali su se da ustati u svoj svojoj sili i svojim zapovedničkim glasom rasterati krvožedno mnoštvo, kao kada je ušao u hram i isterao one koji su pretvarali dom Božji u mesto trgovanja, kada su se svi razbežali pred Njime kao da ih goni četa naoružanih vojnika. Učenici su se nadali da će Isus pokazati svoju moć i tako osvedočiti sve ljude da je zaista Vladar Izraela.IO 180.2