Trideset I Šesto Poglavlje—Stefanova Smrt

Stefan je bio veoma vredan saradnik u Božjem delu i smelo je objavljivao svoju veru. „I tada ustadoše neki iz sinagoge koja se zvaše sinagoga Lebertinska, i Kirenijska i Aleksandrijska i oni iz Kilikije i iz Azije, i raspravljahu se sa Stefanom. I ne mogahu nasuprot stati mudrosti i duhu kojim on govoraše.” Ovi učenici velikih rabina osećali su se sposobni da u javnoj raspravi postignu potpunu pobedu nad Stefanom, jer su ga smatrali neobrazovanim. Međutim, on je govorio, ne samo u sili Svetoga Duha, već je odmah postalo jasno celom nepreglednom skupu da je i on proučavalac proročanstava i obrazovan u svim pitanjima zakona. On je uspešno branio istinu koju je zastupao i potpuno je porazio svoje protivnike.IO 219.1

Sveštenici i glavari koji su posmatrali prekrasnu manifestaciju sile koja je pratila Stefanovu službu bili su puni ogorčene mržnje. Umesto da popuste pod teretom dokaza koje je on izneo, odlučili su da utišaju njegov glas, time što će ga ubiti.IO 219.2

Uhvatili su zato Stefana i izveli ga pred veće Sanhedrina na suđenje.IO 219.3

Učeni Jevreji iz okolnih zemalja bili su pozvani da pobiju dokaze optuženoga. Saul, koji se istaknuo kao vatreni protivnik Hristove nauke, i kao progonitelj svih koji su verovali u Njega, bio je prisutan. Taj učeni čovek preizeo je vodeću ulogu u parnici protiv Stefana. Poslužio se rečitošću i logikom rabina da dobije proces i da uveri narod da Stefan propoveda prevarne i opasne nauke.IO 219.4

Međutim, Saul je u Stefanu našao protivnika jednako obrazovanog kao i on sam, čoveka koji je imao puno razumevanje za Božju nameru da se evanđelje propoveda i drugim narodima. Stefan je verovao u Boga Abraamova, Isaakova i Jakovljeva, potpuno svestan prednosti koje uživaju Jevreji; ali je njegova vera bila široka, znao je da je došlo vreme da istinski vernici slave Boga ne samo u crkvama koje su rukom načinjene, već da po celome svetu služe Njemu u Duhu i istini. Veo je pao sa očiju Stefana i on je sve do kraja shvatio sve što je Hristos ukinuo svojom smrću.IO 220.1

Sveštenici i glavari nisu uspevali da se u bilo čemu suprotstave njegovoj jasnoj, smirenoj mudrosti, ali su ipak bili žestoki u svom protivljenju. Bili su odlučni da od Stefana načine primer, i da osim toga, iako će na taj način zadovoljiti svoju osvetničku mržnju, spreče i druge da, navedeni strahom, odbace njegova verovanja. Optužbe protiv njega su bile pripremljene na veoma nametljiv način. Lažni svedoci bili su najmljeni da posvedoče da su ga čuli da izgovara hulne reči protiv hrama i zakona. Govorili su: „Jer smo ga čuli kako govori da će Isus iz Nazareta razoriti ovo mesto i promeniti običaje koje nam je Mojsije ostavio.”IO 220.2

Dok je Stefan stajao licem u lice sa svojim sudijama da se odbrani od optužbe za zločin hule, sveti sjaj je obasjavao njegovo lice. „I svi koji seđahu u veću, pogledaše u njega i videše lice njegovo kao lice anđela.” Mnogi od onih koji su gledali sjajno Stefanovo lice zadrhtali su i pokrili svoje lice, ali se njihovo tvrdokorno neverovanje i predrasude nisu predavali.IO 220.3