Dvadeset I Sedmo Poglavlje—Juda Izdaje Isusa

Bila sam prenesena u vreme kada je Isus sedeo za pashalnom večerom sa svojim učenicima. Sotona je prevario Judu i naveo ga da misli da spada neđu Isusove verne učenike; ali je njegovo srce uvek bilo i ostalo telesno. On je gledao Isusova moćna dela, bio je s Njime u toku Njegove službe, poverovao je moćnim dokazima je On zaista Mesija; ali Juda je bio zatvoren i lakom; voleo je novac. Prigovorio je gnevno zbog skupocenog mirisa kojim je Isus bio pomazan.IO 174.1

Marija je volela svoga Gospoda. On joj je oprostio grehe, kojih je bilo mnogo; podigao je iz groba njenog voljenog brata, osećala da ništa nije suviše skupoceno da bi se dalo Isusu. Što dragoceniji bude miris, to će bolje izraziti svoju zahvalnost svom Spasitelju kada mu ga bude darovala.IO 174.2

Juda, kao izgovor za svoju lakomost, tvrdio je da je miris mogao da se proda i novac podeli siromasima. Međutim, nije to bilo zato što je gajio bilo kakvu ljubav prema siromašnima, jer je bio sebičan, i često je u svoju korist upotrebljavao sredstva koja su mu bila poverena da bi se podelila siromašnima. Juda je bio nemaran prema udobnosti ili čak i prema potrebama Isusovim i da bi opravdao svoju lakomost često se pozivao na siromašne. To velikodušno Marijino delo predstavljalo je najoštriji ukor nje govoj lakomoj prirodi. Bio je, dakle, pripravljen put da Sotonina kušanja naiđu na spreman odgovor u Judinom srcu.IO 174.3

Jevrejski sveštenici i glavari su mrzili Isusa, ali se mnoštvo okupljalo oko Njega da sluša Njegove reči mudrosti i da gleda Njegova moćna dela. Narod je bio duboko zainteresovan i željno je sledio Isusa da čuje pouke ovog prekrasnog Učitelja. I mnogi glavari su verovali u Njega, ali se nisu usuđivali da priznaju svoju veru da ne bi bili isključeni iz sinagoge. Sveštenici i starešine su odlučili da se nešto mora učiniti da se pažnja naroda odvrati od Isusa. Pobojali su se da će sav narod poverovati u Njega. Nisu mogli da vide nikakve sigurnosti za sebe. Činilo im se da će izgubiti svoj položaj ukoliko ne ubiju Isusa. Ali, i posle Njegove smrti i dalje će ostati mnogi koji će poslužiti kao moćni spomenici Njegove sile.IO 175.1

Isus je podigao Lazara iz mrtvih, pa su se plašili da će Lazar, pošto ubiju Isusa, ipak ostati da svedoči o Njegovoj moćnoj sili. Narod se gomilao da vidi onoga koji je podignut iz mrtvih, pa su glavari odlučili da i Lazara ubiju i da tako učine kraj uzbuđenjima. Tek tada će moći da vrate narod tradicijama u učenjima ljudi, da daju desetak od metvice i od kima, i da održe svoj uticaj na njih. Složili su se da uhvate Isusa kada bude sam, jer ako pokušaju da ga uhvate dok je okružen mnoštvom, dok su misli naroda obuzete Njime, svakako da bi bili zasuti kamenjem.IO 175.2

Juda je znao koliko su oni željni da uhvate Isusa, pa se ponudio da ga izda glavarima svešteničkim i starešinama za nekoliko srebrnika. Ljubav prema novcu navela ga je preda svoga Gospoda u ruke Njegovim najogorčenijim neprijateljima. Sotona je delovao neposredno preko Jude, i usred uzbudljivog prizora poslednje večere izdajnik je kovao planove da izda svoga Učitelja. Isus je žalosno izjavio svojim učenicima da će se svi sablazniti zbog Njega te noći. Međutim, Petar je odlučno izjavio da se on neće sablazniti iako se svi drugi budu sablaznili. Isus je odgovorio Petru: „Sotona želi da vas dobije da bi vas izrešetao kao pšenicu, ali se ja molih za tebe da tvoja vera ne popusti ; a kada se budeš obratio, ojačaj i braću svoju!” (Luka 22,1.32)IO 175.3