Pedeset I Deveto Poglavlje—Kraj Vremena Probe

Ukazano mi je na vreme kada će se završavati objavljivanje poruke trećeg anđela. Božja sila je počivala na pripadnicima Njegovog naroda; oni su obavili svoje delo i pripremali se za teška vremena koja su ih očekivala. Primili su pozni dažd ili osveženje od lica Gospodnjega, i njihovo živo svedočanstvo je dobilo novu snagu. Poslednja velika opomena je odjeknula po svim krajevima i ona je pokrenula i razbesnela stanovnike zemlje koji nisu želeli da prihvate poruku.IO 341.1

Videla sam anđele koji su žurili tamo-amo po nebu. Jedan anđeo s opremom pisarskom pripasanom uz pojas vratio se sa Zemlje i javio Isusu da je završio svoj posao i da su sveti izbrojani i zapečaćeni. Onda sam videla Isusa, koji je služio pred kovčegom u kojemu su se čuvale Deset zapovesti, kako baca svoju kadionicu. Podigao je svoje ruke, i velikim glasom uzviknuo: „Svršeno je!” I sva anđeoska vojska je skinula svoje krune dok je Isus davao svečanu izjavu: „Onaj koji je nepravedan neka i dalje bude nepravedan; i onaj koji je prljav, neka i dalje bude prljav; i onaj koji je pravedan, neka i dalje bude pravedan, i onaj koji je svet, neka i dalje bude svet!” (Otkrivenje 22,11)IO 341.2

O svakom slučaju je bila donesena presuda, ili na život ili na smrt. Dok je Isus još služio u svetilištu, sud je zasedao i donosio odluke o umrlim pravednicima, a onda i o živim pravednicima. Hristos je primio svoje carstvo, pošto je obavio službu pomirenja za svoj narod i izbrisao njegove grehe. I lista podanika Njegovog carstva bila je sačinjena; svadba Jagnjetova održana. I carstvo, i veličina carska pod celim nebom bila je dana Isusu i onima koji su nasledili spasenje i trebalo je da Isus vlada kao Car nad carevima i Gospodar nad gospodarima.IO 341.3

Dok j Isus izlazio iz svetinje nad svetinjama, čula sam zvonjavu zvonaca na Njegovoj odeći; i kada je On otišao, oblak tame je pokrio stanovnike zemlje. Nije više bilo nijednog posrednika između krivog čoveka i uvređenog Boga. Dok je Isus još stajao između Boga i krivog čoveka, ograda je bila podignuta oko naroda; ali, kada je On prestao da stoji između čoveka i Oca, ograda je bila uklonjena i Sotona je stekao potpunu vlast nad konačno nepokajanima.IO 342.1

Bilo je nemoguće da zla budu izlivena sve dok je Isus služio u svetilištu; ali, kada je Njegovo delo tamo bilo dovršeno, kada se završilo Njegovo posredovanje, ništa više nije zadržavalo Božji gnev, i on se obrušio sa silinom na nezaštićene glave krivih grešnika, koji su potcenjivali spasenje i mrzeli ukore. U to strašno vreme, posle završetka Isusovog posredovanja, i sveti su živeli pred licem svetog Boga bez posrednika. Svaki slučaj je već bio odlučen, svaki dragulj pobrojan. Isus se zadržao jedan trenutak u spoljnom odeljenju nebeskog svetilišta i gresi koji su bili priznati dok se On još nalazio u svetinji nad svetinjama bili su stavljeni na Sotonu, začetnika greha, koji je morao da pretrpi njihove patnje. ^{**Primedba - Sotonine patnje ni u kojem smislu ne predstavljaju neku posredničku službu pomirenja. Kao što je ukazano u prethodnom poglavlju: „Bezakonja čovekova su bila položena na Isusa kao na čovekovog zamenika i jemca.” (Vidi 225. stranicu originala) Međutim, pošto su oni koji su prihvatili Hristovu žrtvu bili otkupljeni, svakako da je bilo pravedno da Sotona, koji je začetnik svakog zla, pretrpi konačnu kaznu. Kao što je Duh proroštva već rekao na drugom mestu: „Kada bude bilo dovršeno delo pomirenja u nebeskom svetilištu, onda će u prisutnosti Boga i nebeskih anđela, i sve vojske spasenih, gresi Božjeg naroda biti stavljeni na Sotonu; on će biti proglašen krivim za sva zla koja ih je naveo da učine.” (GC 658) - izdavači}IO 342.2