Četrdeset I Osmo Poglavlje—Napredovanje Reformacije

Novi imperator, Karlo V, stupio je na presto u Nemačkoj i rimski poslanici su požurili da mu izraze svoje čestitanje, i da navedu monarha da svoju moć upotrebi u borbi protiv Reformacije. Sa druge strane, izborni knez Saksonije, kojemu je Karlo u velikoj meri dugovao svoju krunu, zatražio je od njega da ne preduzima nikakve korake protiv Lutera sve dok mu ne pruži priliku da bude saslušan.IO 291.1

Pažnja svih stranaka bila je onda upravljena na sabor svih nemačkih država koji se okupio u Vormsu kratko vreme posle stupanja Karla na presto. Trebalo je da se na tom nacionalnom savetu raspravlja o važnim političkim pitanjima i interesima; ali je izgledalo da su ona izgubila svaku važnost kada su se uporedila s predmetom monaha iz Vitenberga.IO 291.2

Karlo je već ranije zatražio od izbornog kneza da dovede Lutera sa sobom na sabor, uveravajući ga da će reformator biti zaštićen od svakog nasilja, i da će mu biti dozvoljeno da o spornim pitanjima slobodno raspravlja s nekom ovlašćenom osobom. I sam Luter je bio željan da se pojavi pred imperatorom.IO 291.3

Luterovi prijatelji su bili uplašeni i zbunjeni. Poznavajući predrasude i neprijateljstvo koje su protivnici gajili protiv Lutera, plašili su se da čak ni carska garancija neće biti poštovana, pa su ga preklinjali da ne dovodi u opasnost svoj život. On je odgovorio: „Papisti ne žele da dođem u Vorms, oni traže moju osudu i moju smrt. Meni to nije važno. Nemoje se moliti za mene, već se molite za Božju Reč!”IO 291.4