Smrt mučenika

Na ove reči, sveštenici i glavari su od gneva izgubili vlast nad sobom. Postali su sličniji divljim krvožednim zverima nego ljudskim bićima. Oborili su se na Stefana, škrgučući zubima. Ali se on nije uplašio; očekivao je tako nešto. Njegovo lice je ostalo smireno, zablistalo je anđeoskom svetlošću. Razbesneli sveštenici i uzbuđeno mnoštvo nisu mogli da ga ispune užasom. „Ali on, pun Duha Svetoga, pogledavši nepokolebljivo prema nebu, ugleda slavu Božju i Isusa kako stoji s desne strane Boga, i reče: gle, vidim nebo otvoreno i Sina čovečjega kako stoji s desne strane Boga!”IO 222.1

Sve ono što se dešavalo oko njega, odjednom je nestalo s nje govih očiju; vrata Neba širom su se otvorila i Stefan je, pogledavši unutra, video slavu Božjega dvora, i Hrista, koji kao da je tek ustao sa svoga prestola, spreman da pomogne svome sluzi kojemu je neposredno predstojalo da pretrpi mučeništvo imena Njegova radi. Kada je Stefan objavio slavni prizor koji se ukazao pred njime, bilo je to više nego što su njegovi protivnici mogli da izdrže. Zatisnuli su svoje uši, da ne čuju njegove reči, i, uz glasnu viku, složni i puni besa bacili se na njega. „I zasipahu kamenjem Stefana, koji prizivaše Boga i govoraše: Gospode Isuse, primi duh moj! I kleče i povika velikim glasom: Gospode, nemoj im pripisati greh ovaj. I kada to reče, zaspa.”IO 222.2

Usred agonije ove najsurovije smrti verni mučenik se, kao i njegov božanski Učitelj, molio za svoje ubice. Od svedoka, koji su optuživali Stefana, zahtevalo se da prvi bace kamen na njega. Ti ljudi su stavili svoje plašteve kraj nogu Saula, koji je aktivno učestvovao u raspravi i pristao na zatvorenikovu smrt.IO 222.3

Stefanovo mučeništvo je ostavilo neizbrisiv utisak na sve koji su posmatrali taj prizor. Bio je to gorak ispit za Crkvu, ali je doveo do Saulovog obraćenja. Vera, nepokolebljivost i proslavljanje mučenika nikako mu nisu odlazili iz sećanja. Pečat Božji na njegovom licu, njegove reči, koje su prodrle do dubine duše svima koji su ih čuli, osim onih koji su otvrdnuli zbog protivljenja svetlosti, ostali su u sećanju gledalaca, i svedočile za istinitost onoga što je on objavljivao.IO 223.1

Stefanu nije bila izrečena nikakva zakonita presuda, ali su rimske vlasti bile potkupljene visokim svotama novca da ne istražuju taj slučaj. Izgleda kao su Saula prizori Stefanovog suđenja i smrti nadahnuli nekom očajničkom revnošću. Kao da se ispunio nekim žestokim gnevom zato što je potajno bio uveren da je Stefan uživao visoku čast u Božjim očima dok je istovremeno bio prezren od ljudi.IO 223.2

Nastavio je da progoni Božju Crkvu, progoneći vernike, hvatajući ih po kućama i predajući ih sveštenicima i glavarima da budu bačeni u tamnicu ili pobijeni. Njegova revnost u nastavljanju progonstva užasnula je hrišćane u Jerusalimu. Rimske vlasti nisu ulagale nikakve posebne napore da zaustave to surovo delo, pa su čak potajno pomagale Jevrejima da bi ih primirile i pridobile njihovu naklonost.IO 223.3

Učeni Saul je bio samo oruđe u rukama Sotone da nastavi njegovu pobunu protiv Božjega Sina; ali je moćniji od Sotone izabrao Saula da zauzme mesto mučenika Stefana i da radi i da trpi imena Njegova radi. Saul je kao čovek uživao visok ugled u očima Jevreja, i zbog svog obrazovanja i zbog revnosti u progonjenju vernika. On nije bio član Sanhedrina sve do smrti Stefana, ali je tada izabran za člana tog veća zbog uloge koju je odigrao tom prilikom.IO 223.4