Četrdeset I Šesto Poglavlje—Rani Reformatori

Usred tame koja se spustila na zemlju u toku dugačkog razdoblja papinske prevlasti, svetlost istine ipak nije mogla biti potpuno ugašena. U svim vremenima bilo je svedoka za Boga - ljudi koji su gajili veru u Isusa kao jedinog posrednika između Boga i čoveka, koji su držali Bibliju kao jedino pravilo života, i koji su svetkovali biblijski dan odmora, subotu. Koliko svet duguje tom ljudima, potomstvo nikada neće saznati! Oni su bili žigosani kao jeretici, njihove pobude odbacivane, njihovi karakteri klevetani, njihovi spisi suzbijani, pogrešno tumačeni ili uništavani. Ipak, ostajali su čvrsti, iz stoleća u stoleće predavali veru u svoj njezinoj neporočnosti, kao sveto nasleđe naraštajima koji su dolazili.IO 282.1

Tako je ogorčeno besneo rat oko Biblije da je u nekim razdobljima postojalo samo po nekoliko primeraka; ali Bog nije dozvoljavao da Njegova Reč bude potpuno uništena. Njene istine nisu smele da budu zauvek zakrivene. On je mogao isto tako lako da proširi Reč života kao što je otvarao tamnička vrata i skidao teške prevornice sa gvozdenih dveri da oslobodi svoje sluge. U raznim zemljama Evrope, Sveti Duh je pokretao ljude da traže istinu kao sakriveno blago. Duhom proviđenja dovedeni do Svetih pisama, oni su proučavali svete stranice s dubokim interesom. Bili su spremni da prihvate svetlost bez obzira na njenu cenu. Iako nisu uspevali da sve činjenice jasno sagledaju, dobili su sposobnost da shvate mnoge dugosakrivane istine. Kao nebeski vesnici krenuli su u svet, kidajući okove zablude i sijeverja, pozivajući one koji su tako dugo bili zarobljeni da ustanu i da se bore za svoju slobodu.IO 282.2

Došlo je vreme da Pismo bude prevedeno i dato ljudima različitih zemalja na njihovom maternjem jeziku. Svet je prevalio polovinu mračne noći u kojoj se tako dugo nalazio. Sati tame su isticali, i u mnogim zemljama pojavljivali su se predznaci dolazeće zore.IO 283.1