Veliko versko buđenje

Na sve strane se čulo prodorno svedočanstvo koje je opominjalo grešnike, i svetovne ljude i vernike, da beže od gneva koji dolazi. Slično Jovanu Krstitelju, Hristovom preteči, propovednici su stavljali sekiru na koren drvetu i tražili od svih da donose rodove dostojne pokajanja. Njihovi uzbuđeni pozivi izrazito su se razlikovali od uveravanja u mir i sigurnost sa velikih propovedaonica, i gdje god bi vest bila objavljena, pokretala bi srca ljudi.IO 301.1

Jednostavno, neposredno svedočanstvo Pisma, praćeno silom Svetoga Duha, imalo je osvedočavajući moć kojoj su se samo retki mogli odupreti. Formalno religiozni ljudi bili su trgnuti iz svoje lažne sigurnosti. Videli su svoj otpad, svoju svetovnost, i neverovanje, svoju oholost i sebičnost. Mnogi su tražili Gospoda s pokajanjem i poniznošću. Osećanja koja su tako dugo bila 358 posvećena zemaljskim poslovima sada su bila upravljena prema Nebu. Božji Duh je počivao na njima, i sa srcima koja su bila omekšana i pokorena Bogu, i oni su se pridruživali upućivanju poziva: „Bojte se Boga i podajte mu slavu, jer dođe čas suda njegova!” (Otkrivenje 14,7)IO 301.2

Grešnici su se pitali sa suzama u očima: „Šta treba da činim da se spasem?” Oni čiji su životi bili obeleženi nepoštenjem bili su željni da poprave učinjeno. Svi koji su našli svoj mir u Hristu, čeznuli su da i drugi podele s njima blagoslove. Srca roditelja okretala su se prema deci i srca dece prema njihovim roditeljima. Barijere oholosti i uzdržanosti bile su obarane. Dolazilo je do iskrenih priznanja učinjenih zala i članovi domaćinstva su se trudili oko spasenja onih koji su im bili najbliži i najdraži.IO 301.3

Često su se čuli glasovi iskrenog posredovanja pred Bogom. Na sve strane je bilo duša koje su se u velikom duševnom strahu borile s Bogom. Mnogi su se borili po cele noći u molitvi da steknu sigurnost da su im gresi oprošteni ili za obraćenje svojih rođaka i suseda. Ta iskrena, odlučna vera postizala je svoje ciljeve. Da je Božji narod nastavio da bude toliko istrajan u svojim molitvama, šaljući svoje molbe prema prestoli blagodati, stekao bi daleko bogatija iskustva od onih koja sada ima. Ima suviše malo molitava, suviše malo iskrenog osvedočenja u greh; pa nedostatak žive vere ostavlja mnoge lišene blagodati koji nam je naš milostivi Otkupitelj tako bogato stavio na raspolaganje.IO 302.1

Pripadnici svih društvenih slojeva dolazili su na adventističke sastanke. Bogati i siromašni, ponositi i skromni, bili su, iz različitih razloga, željni da sami čuju dokrinu o drugom Hristovom dolasku. Gospod je zauzdavao duh protivljenja dok su Njegove sluge objašnjavale razloge svoje vere. Ponekad su dokazi bili slabi; ali je Božji Duh davao sili božanskoj istini. Na tim sastancima jednostavno se osećala prisutnost svetih anđela, i mnogi su svakoga dana pristupali društvu vernika. Dok su se dokazi o Hristovom skorom dolasku ponavljali, beskrajno mnoštvo je slušalo bez daha ove svečane poruke. Činilo se kao da se Nebo i zemlja približavaju jedno drugome. Božja sila kao da se osećala na starima i mladima, ali i na onima srednjih godina. Ljudi su odlazili svojim domovima s hvalom na usnama, i radosni glasovi su odjekivali kroz tihu noćnu atmosferu. Niko među onima koji su posećivali te sastanke nikada neće zaboraviti te prizore pune najdublje predanosti.IO 302.2