Pobedonosna vera

Jakovljeva istrajna vera je pobedila. Čvrsto je držao anđela dok nije dobio blagoslov koji je želeo, i obećanje o oproštenju svojih greha. Njegovo ime je bilo promenjeno, od Jakova, čoveka koji je drugoga istisnuo s mesta njegova na nepošten način, postao je Izrael, knez Božji. „I Jakov ga upita i reče: kaži mi, molim te, kako se zoveš? A on mu reče: zašto hoćeš da znaš kako mi je ime? I blagoslovi ga onde. I Jakov nazva mesto ono Peniel: jer videh Gospoda licem k licu i ostah živ!” Upravo je Hristos bio s Jakovom te noći, Jakov se rvao sa Hristom, i Njega je tako istrajno grlio sve dok nije dobio traženi blagoslov.IO 79.1

Gospod je čuo Jakovljeve molitve i promenio je namere Isa vovog srca. Nije odobrio nijedno Jakovljevo pogrešno ponašanje. Njegov život je bio ispunjen sumnjama, zbunjenošću, i kajanjem zbog njegovih greha sve dok se nije sreo s anđelom i dobio dokaze da mu je Bog oprostio grehe.IO 79.2

„Da, nadvladao je anđela i pobedio. Plakao je i molio mu se: i On ga nađe u Betelu, i tamo progovori s nama, Gospod Bog nad vojskama; Gospod je njegov spomen.” (Osija 12,4.5)IO 79.3

Isav se kretao protiv Jakova s vojskom, s namerom da ubije svoga brata. Međutim, dok se Jakov borio s anđelom te noći, drugi anđeo je bio poslan da deluje na Isavovo srce u toku njegovog sna. U svom snu video je Jakova u izgnanstvu, daleko od očevog doma preko dvadeset godina, jer se plašio za svoj život. Primetio je njegovu žalost kada je ustanovio da mu je majka mrtva. Video je u svom snu Jakovljevu poniznost i Božje anđele koju ga okružuju. Sanjao je, osim toga, da više nema nikakvih zlih namera prema Jakovu kada se budu sastali. Kada se Isav probudio, ispričao je svoj san svojoj četi od letiri stotine naoružanih vojnika i kazao im da ne pomišljaju da naude Jakovu, jer je Bog njegovih otaca s njime. Kada se budu sreli s Jakovom, niko ne sme da mu učini nikakvo zlo.IO 80.1

„I Jakov podiže oči svoje i pogleda i gle, dođe Isav i s njime četiri stotine ljudi... I pređe k njemu i klanjaše mu se do zemlje sedam puta dok ne dođe do brata svojega. I Isav pritrča da ga sretne, i zagrli ga i pade oko vrata njegova i poljubi ga zaplakaše se obojica.” Jakov je preklinjao Isava da primi od njega žrtvu pomirenja, ali je Isav odbijao. I pošto ga je Jakov usrdno preklijao: „Uzmi, molim te od moga blagoslova koji ti nudim! Zato što je Bog bio milostiv prema meni i zato što imam dosta!” I nagovori ga i on uze.IO 80.2