Isusova sahrana

Jovan nije znao kakve mere bi trebalo da preduzme u vezi sa telom svog voljenog Učitelja. Zadrhtao je na pomisao da bi ostalo u rukama grubih i bezosećajnih vojnika i bilo položeno u neko neugledno pogrebno mesto. Znao je da ne može da računa ni na kakvu ljubaznost judejskih vlasti, a malo čemu se mogao nadati i od Pilata. Međutim, Josif i Nikodem su se pojavili da pomognu u ovoj nevolji. Oba ova čoveka su bila članovi Sanhedrina i poznavali su Pilata. Obojica su bili bogati i uticajni ljudi. Bili su odlučni da Isusovom telu osiguraju častan pogreb.IO 190.2

Josif je hrabro otišao do Pilata i zamolio ga da mu preda Isusovo telo da ga sahrani. Pilat je onda izdao službeni nalog da se Isusovo telo preda Josifu. I dok se učenik Jovan zabrinjavao i strahovao šta će biti s telom njegovog voljenog Učitelja, Josif iz Arimateje se vratio s dozvolom guvernera; a Nikodem, predviđajući ishod Josifovog razgovora s Pilatom, došao je s dragocenom mešavinom mirte i aloja teškom oko pedesetak kilograma. Ni najcenjenijem čoveku u celom Jerusalimu nije se moglo ukazati veće poštovanje prilikom smrti.IO 190.3

Nežno i s poštovanjem skinuli su svojim rukama Isusovo telo s oruđa mučenja, dok su im suze sažaljenje obilno tekle pri pogledu na Njegovo izranjavljeno i izmučeno telo, koje su pažljivo okupali i očistili od ostataka krvi. Josif je imao novi grob, isklesan u steni, koji je pripremio za sebe; nalazio se blizu Golgote, pa je sada pripremio taj grob za Isusa. Telo, zajedno s mirisima koje je doneo Nikodem, bilo je pažljivo obavijeno lanenim platnom, pa su trojica učenika odnela svoj dragoceni terer do novog groba, u kojemu još niko nije bio sahranjen. Tamo su ispravili te izranjene udove i sklopili probijene ruke na beživotnim grudima. Žene Galilejke su se približile da se uvere da je bilo učinjeno sve što se moglo učiniti s beživotnim telom njihovog dragog Učitelja. Videle su onda i kako je teški kamen bio nakotrljan na ulaz groba i kako je Božji Sin ostavljen da počiva u miru. Žene su bile poslednje kod krsta i poslednje kod Hristovog groba.IO 190.4

Iako su judejske starešine izvršile svoju neljudsku nameru da ubiju Božjega Sina, njihova strahovanja se nisu smirila niti je nestalo njihove zavisti prema Hristu. Zajedno s radošću zbog zadovoljene osvetoljubivosti pojavljivao se i stalno prisutni strah da će se Njegovo mrtvo telo, koje je ležalo u Josifovom grobu, vratiti u život.IO 191.1

I zato „glavari sveštenički i fariseji otidoše zajedno Pilatu i kazaše: gospodine, mi se sećamo da je ovaj varalica dok je još bio živ rekao da će posle tri dana ustati. Zapovedi zato da se grob osigura do trećega dana da ne bi Njegovi učenici došli po noći i uzeli telo njegovo i onda kazali narodu da je ustao oz mrtvih. I bila bi tada poslednja prevara veća od prve.” (Matej 27,63.64) Pilat je bio isto tako nespreman kao i Judejci da Isus ustane iz mrtvih sa silom da kazni krivicu onih koji su ga ubili, pa je četu rimskih vojnika stavio pod komandu sveštenika. Rekao im je: „Imate ovde stražu; idite svojim putem, osigurajte grob koliko god možete. I tako oni otidoše i osiguraše grob, zapečativši kamen i postavivši stražu.” (Matej 27,65.66)IO 191.2

Judejci su shvatili kakvu prednost uživaju što imaju takvu stražu na Isusovom grobu. Stavili su i pečat na kamen koji je zatvarao ulaz u grob, tako da se ne može nezapaženo pomerati; preduzeli su sve mere protiv učenika koji bi mogli pokušati da izvedu neku prevaru sa Isusovim telom. Međutim, svi njihovi planovi i preduzete mere poslužili su da pobeda uskrsnuća postane još savršenija i potpunije potvrđena istina.IO 191.3