Nagodba sa neznaboštvom

Zato je Sotona skovao plan da se uspešnije bori protiv Božje vladavine time što će pokušati da svoju zastavu podigne usred hrišćanske Crkve. Ukoliko bude uspeo da prevari Hristove sledbenike i da ih navede da ožaloste Boga, onda će njihova snaga, istrajnost i čvrstina opasti i oni će postati njegov lak plen.IO 270.3

Veliki protivnik je sada pokušao da lukavstvom postigne ono što nije uspeo da postigne nasiljem. Progonstva su prestala, i umesto njih su se pojavile opasne zamke u obliku zemaljskog blagostanja i svetovnih počasti. Idolopoklonici su pristali da prihvate deo hrišćanske vere, iako sui odbijali druge životno važne istine. Govorili su da veruju u Isusa kao u Božjeg Sina, da veruju u Njegovu smrt i uskrsnuće, ali nisu mogli da budu osvedočeni u svoju grešnost, nisu osećali potrebu za pokajanjem ili promenom srca. Pristajali su na neke ustupke sa svoje strane, ali su tražili da i hrišćanstvo izađe njima u susret, tako da se svi mogu sjediniti na temelju vere u Hrista.IO 270.4

I tako se Crkva našla u strašnoj opasnosti. Tamnice, mučenja, oganj, i mač predstavljali su blagoslov u poređenju s njom. Neki među hrišćanima su ostali čvrsti, izjavljujući da ne žele nikakve nagodbe s neznaboštvom. Drugi su mislili da će, ukoliko budu prilagodili ili promenili neke karakteristike svoje vere, ukoliko se budu ujedinili s onima koji su prihvatili makar deo hrišćanstva, uspeti da ih navedu da se potpuno obrate Bogu. Bilo je to vreme dubokih strepnji među iskrenim Hristovim sledbenicima. Pod plaštem navodnog hrišćanstva, Sotona se uvlačio u Crkvu, da izopači veru Hristovih učenika i da odvoji njihove misli od Reči istine.IO 271.1

Na kraju je pretežni deo hrišćana spustio svoju zastavu, pa se oblikovalo zajedništvo između hrišćanstva i idolopoklonstva. Iako su poštovaoci idola tvrdili da su se obratili i sjedinili s Crkvom, i dalje su prianjali uz svoje idolopoklonstvo; samo su promenili objekte svoga obožavanja, umesto svojih božanstava klanjali su se slikama i kipovima Isusa Hrista, čak i Marije i svetaca. Pokvareni kvasac idolopoklonstva, ušavši na taj način u Crkvu, nastavio je svoje zlokobno delo. Nezdrave nauke, sujeverni obredi, idolopokloničke ceremonije su bile uključene u veru i bogosluženje Crkve. Kada su se Hristovi sledbenici sjedinili s idolopoklonicima, hrišćanska religija se pokvarila i Crkva je izgubila svoju snagu i svoju neporočnost. Međutim, bilo je i nekih koji nisu bili zavedeni ovim zabludama. Oni su i dalje sačuvali svoju vernost Začetniku istine i klanjali se jedino Bogu.IO 271.2

Uvek su postojale dve vrste među onima su tvrdili da slede Hrista. Dok je jedna vrsta proučavala Isusov život i iskreno se trudila da ispravi svoje greške i da se usaglasi s velikim Uzorom, druga vrsta je odbijala jasne, praktične istine koje su otkrivale njihove zablude. Čak ni u svojim najboljim danima Crkva nije bila sačinjena isključivo od istinskih, neporočnih i iskrenih hrišćana. Naš Spasitelj je govorio da oni koji se dragovoljno odaju grehu ne smeju da budu primljeni u Crkvu; ali se ipak družio s ljudima koji su bili nesavršeni i pružao im prednosti svoga učenja i primera da bi dobili priliku da sagledaju i isprave svoje nedostatke.IO 272.1

Međutim, nema jedinstva između Kneza svetlosti i kneza tame, i ne može biti ni jedinstva između njihovih sledbenika. Kada su hrišćani pristali da se sjedine s onima koji su se tek polovično odrekli idolopoklonstva, stupili su na stazu koja ih je vodila sve dalje i dalje od istine. Sotona je likovao što je uspeo da prevari tako veliki deo Hristovih sledbenika. Onda je svoju moć još više pokazao nad njima, tako što ih je naveo da progone one koji su ostali verni Gospodu. Niko nije u stanju da se tako uporno protivi istinskoj hrišćanskoj veri kao oni koji nekada bili njeni branitelji; i ti otpali hrišćani, sjedinivši se sa svojim poluidolopokloničkim saveznicima, usmerili su svoje napore protiv najbitnijih karakteristika Hristove nauke.IO 272.2

Oni koji su želeli da ostanu verni Bogu morali su da vode ogorčenu borbu sa samima sobom da bi uspeli da se odbrane od prevara i odvratnih običaja, prerušenih u posvećeno ruho i unesenih u Crkvu. Biblija više nije bila prihvaćena kao merilo istine i vere. Učenje o verskoj slobodi je bilo proglašeno za jeres i njegovi podržavaoci su bili omrznuti i progonjeni.IO 272.3