Pavlovo završno svedočanstvo

Pavle je bio potajno odveden na mesto pogubljenja. Njegovi progonitelji, uplašeni veličinom njegovog uticaja, pobojali su se da bi čak i prizor njegove smrti mogao navesti ljude da prihvate hrišćanstvo. Zato je samo nekolicini gledalaca bilo dozvoljeno da budu prisutni. Međutim, otvrnuli vojnici, određeni da ga čuvaju, slušali su njegove reči, i zadivljeno ga gledali kako se raduje, čak veseli takvoj smrti. Njegov duh opraštanja svojim ubicama i njegovo nepokolebljivo poverenje u Hrista sve do kraja postali su miris života na (316) život nekima od onih koji su posmatrali 316 njegovo mučeništvo. Nekolicina među njima uskoro su prihvatilli Spasitelja kojega je Pavle propovedao i neustrašivo zapečatili svoju veru svojom krvlju.IO 265.3

Pavlov život, sve do poslednjega trenutka, svedoči o istinitosti njegovih reči u drugoj poslanici Korinćanima: „Jer Bog, koji zapovedi da svetlost zasija iz tame, zablista u našim srcima da bi nam dao svetlost poznanja slave Božje u licu Isusa Hrista. Ali, mi držimo to blago u zemljanim sudovima, da bi savršenstvo sile bilo od Boga, a ne od nas. U nevoljama smo sa svih strana, a ipak ne očajavamo; zbunjeni smo, ali ne gubimo nadu; progonjeni, ali ne i zaboravljeni; oboreni, ali ne i uništeni; jednako noseći na telu svojemu umiranje Gospoda Isusa; da bi se i život Isusov mogao pokazati na telu našemu.” (2. Korinćanima 4,6-10) Njegova valjanost se nije krila u njemu samome, već u prisutnosti i delovanju Svetoga Duha koji je ispunjavao njegovu dušu i dovodio svaku pomisao u pokornost Hristovoj volji. Činjenica da je svojim životom prikazivao istinu koju je objavljivao davala je snagu uverljivosti i njegovom propovedanju i njegovom držanju. Kaže prorok: „Onoga koji se tebe drži čuvaš u savršenome miru, jer se u tebe uzda!” (Isaija 26,3) Upravo je taj nebeski mir, koji se izražavao na njegovom licu, mnogu duši zadobio za Gospoda.IO 266.1

Apostol je gledao na ono što ga očekuje posle smrti ne sa nesigurnošću ili sa strahom, već sa radosnom nadom i čežnjivim iščekivanjem. I dok je stajao na mestu svoga mučeništva, nije video blistavi mač svoga krvnika ili zelenu zemlju koja će uskoro upiti njegovu krv; on je iza smirenog plavog neba tog letnjeg dana ugledao presto Svemogućega. Njegova duša je uzviknula: O, Gospode, Ti si moja uteha i moj deo. Kada ću te zagrliti? Kada ću te ugledati bez mračnog vela koji te je sakrivao?IO 266.2

U toku svog života na zemlji Pavle je uvek širio oko sebe istinsku atmosferu neba. Svi koji su se sretali s njime osećali su uticaj njegove povezanosti sa Hristom i njegovog druženja s anđelima. U tome se krila tajna istine. Neusiljeni, nesvesni uticaj posvećenog života predstavlja najubedljiviju propoved koja bi se mogla izreći u korist hrišćanstva. Dokazi, čak i kada su neoborivi, samo izazivaju protivljenje, dok pobožni primer ima snagu kojoj se niko ne može potpuno odupreti.IO 266.3

Dok je apostol gubio iz vida svoje skoro mučeništvo, osećao je duboko saučešće prema učenicima koje će uskoro ostavititi da se suočavaju sa predrasudama, mržnjom, i progonstvima. Trudio se da ojača i ohrabri ono nekoliko hrišćana koji su ga pratili do mesta pogubljenja, ponavljajući izuzetno dragocena obećanja data onima koji trpe progonstvo pravednosti radi. Uveravao ih je da ništa neće izostati od svega što je Gospod izgovorio o svojim izmučenim vernim sledbenicima. Oni će ustati i zablistati, jer će ih obasjati svetlost od Gospoda. Oni će staviti na sebe prekrasnu odeću kada se bude pokazala slava Gospodnja. Još samo malo i oni će biti opterečeni mnogostrukim iskušenjima, biće im iskraćena svaka zemaljska udobnost, ali treba da ohrabre svoje srce govoreći: znam onoga u kojega sam poverovao! On je u stanju da sačuva ono što sam mu poverio na čuvanje. Njegovi prekori će doći kraju, i svanuće radosno jutro mira i savršenoga dana!IO 267.1

Zapovednik našega spasenja pripremio je svoga slugu za poslednji veliki sukob. Otkupljen Hristovom žrtvom, opran od greha Njegovom krvlju, odeven u Njegovu pravednost, Pavle je u sebi nosio osvedočenje da je njegova duša dragocena u očima njegovog Otkupitelja. Njegov život je sakriven sa Hristom u Bogu, i on je bio duboko uveren da je Onaj koji je pobedio smrt sposoban da sačuva ono što mu je povereno na čuvanje. Njegov um se uhvatio za Spasiteljevo obećanje: „I ja ću ga podignuti u poslednji dan!” (Jovan 6,40) Njegove misli i nade su se usredsredile na drugi dolazak njegovog Gospoda. I kada se mač krvnika spustio i senka smrti potamnila dušu mučenika, njegova poslednja misao je pohitala, kao i njegova prva misao posle velikog buđenja, da se sretne s velikim Darodavcem života koji će ga pozdraviti u radosti blagoslovenih.IO 267.2

Stoleća su prohujala otkako je ostareli Pavle svojom krvlju posvedočio za Reč Božju i za svedočanstvo Isusa Hrista. Nijedna odana ruka nije za naraštaje koji će doći zabeležila poslednje prizore u životu ovog posvećenog čoveka; ali je nadahnuće sačuvalo za nas njegovo predsmrtno svedočenje. Kao zvuk trube odjekuje njegov glas kroz sve vekove, podižući svojom hrabrošću hiljade svedoka za Hrista; budeći u hiljadama žalošću pogođenih srca odjek svoje pobedonosne radosti: „Spreman sam da budem žrtvovan, i vreme moga odlaska je pred vratima. Borio sam se u dobroj borbi, završio sam svoju trku, održao svoju veru: zato mi je pripremljena kruna pravednosti, koju će mi Gospod, pravedni sudija, dati u taj dan, ali ne samo meni, već i svima koji vole Njegov dolazak.” (2. Timotiju 4,6-8)IO 268.1